PRELAZZI: Mesto zločina - Everton. Epizoda - "Agent Rafa i Veliki D."

Noć je nekako suviše rano pala na Gudison. Bila je jedna od onih zimskih večeri kada se Mersi toliko uskovitla da vam se čini da to po čitavom gradu pada ledena kiša, mada je nebo bilo posuto umornim zvezdama.

I bilo je tiho.

Previše tiho.

Od svih kancelarija, video je to još izdaleka, svetlo je gorelo samo u jednoj. Znao je dobro ko drži njene ključeve sada. Voleo je tu prostoriju, i nekada, kada svi odu, ušao bi i seo u fotelju. Utonuo bi u nju, a onda bacio noge na sto i počeo da sanjari. U te kratke, slatke izmaglice, posle kojih je buđenje bilo kao udarac u pleksus, nekako bi se uvek umešala himna Lige šampiona.

Izašao bi nečujno, kao što je i ušao, samo njemu poznatim putevima. On je znao svaki ćošak, ma svaku česticu prašine na stadionu. Oni drugi, ovi prolaznici, oni po čijim bi se necenjenim zadnjicama i stopalima oblikovao futon, oni nisu imali pojma.

Ali nema veze. Sve je to već on video, i videće opet. On će uraditi šta je do njega.

Ovaj poslednji je pričao lepo, želeo je da se dodvori navijačima, čak je i Veliki D. isprva mislio da mu treba dati šansu. Umeo je i sa gazdom: nije ih malo puta Veliki D. video kako se dogovaraju gde će da idu na večeru. Veliki D. nije voleo skupe restorane. Veliki D. je oduvek bio jednostavan tip. Pa ipak bi tada u njemu proradilo zrno safre.

Dankan Ferguson (©Reuters)

Crv sumnje koji ga je izjedao još od prošlog leta, kada je saznao za dolazak senjora R. B, uskoro se pretvorio u pravu anakondu. Nešto nije bilo kako treba, i njegov limbički sistem je pulsirao kao vena na vratu kao onda kada je završio u zatvoru zbog incidenta na fudbalskom terenu. Ili kada je dobio svaki od osam crvenih kartona u Premijer ligi.

Od besa se lečio pet godina u toplijim krajevima. Naučio je da se kontroliše. Ali nikada, zarekao se i tada, neće naučiti da trpi lažljivce i prevarante. Bilo je to ono škotsko, ono brđansko u njemu.

Nije Veliki D. nikada za sebe mislio da je superheroj. To su o njemu, heh, govorili drugi, kada su sa strahopoštovanjem izgovarali "Big Dunc", kada su mu sabirali uspehe: 73 gola na 273 utakmice za Everton, ili glavom ili kada svojom snagom razgrne bekove. I danas ga pominju, obično kada kažu "nema više klasičnih devetki".

Sada je glavu koristio u druge svrhe, ali i dalje u korist svog voljenog kluba.

20.45: (3,35) Arsenal (3,45) Liverpul (2,15)

Ovog puta – da prozre "spavača". Da razotkrije njegove podle namere.

Nije mu smetalo što je morao da deluje sam. Gazda mu ionako ne bi verovao. Mislio bi da je posredi zavist. Mislio bi da se sveti jer je opet preskočen. A nije zavist, kunem vam se Dandi Junajtedom, kunem vam se kao što sam se onim policajcima, kada su me zaustavili posle pet flaša vina noć pred moj debi u Mersisajd derbiju, kleo da sam popio samo jedno pivo. Nije zavist, poštenje je.

Dobro, i mržnja, javila se brzo. I bila je sve jača što je duže morao da ćuti i da se krije. Hteo je da zgromi tog kretena. A terao je sebe da se smeška, nadajući se da se sa strane pomalo vidi šta zaista misli.

Natrag na zadatak.

Rafa Benitez i Dankan Ferguson dok su se još voleli (©Reuters)

Više bi voleo da je te noći padala kiša, njegova stara saveznica iz blatnjavih ostvrskih šesnaesteraca, ali više nije imao vremena za čekanje.

Veliki D. ušao je u kancelariju menadžera Evertona. Naravno da u njoj nije bilo nikog. Taj prevarant je kod svoje kuće, sigurno, ili negde bahato troši nezasluženo zarađene funte, i smeje nam se, dripac. Vidi ga, ostavio je svetlo da mislimo da radi. Da mu je teško. Da ima ideju.

Tabla je bila ispisana nervoznim rukopisom. Na njoj je sve delovalo normalno. Ali Big Dunc je i dalje sumnjao.

U najdonjoj fioci bio je samo jedan rokovnik. Prelistao ga je. Prazno. Prazno, kao igra Evertona. Prazno, kao emocija koju taj uljez ima. No ispod je opipao još nešto: dvostruko dno.

Bingo. Fotografija: Rafael Benitez i Stiven Džerard sa peharom iz Istanbula. Veliki D. nije mogao da se sudrži. Pljunuo je i polomio crveni ram. Oduvek ga je nervirao i taj plačljivac.

Još nešto: papir, presavijen nekoliko puta. Krv mu je udarila u glavu.

"Mora da se počne dobro, da bi se kupilo vreme. Pad treba da bude dugotrajan, da se Everton nikada od njega ne oporavi... Vlasniku treba oduzeti svaku nadu, istresti ga za što više novca, a tek potom ga ubediti da su sva dalja ulaganja bespredmetna", počelo je.

Ispod su bile teze, i sve je odjednom imalo smisla.

- Najbolji odbrambeni igrač Evertona je Lukas Dinj. Maltretirati ga što više i onda prodati nekom rivalu

- Dovesti Salomona Rondona i insistirati da je on prvi i jedini špic

- Obesmisliti sredinu terena, natrpati je momcima koji nemaju ni znanje ni kreativnost

- Izgubiti od Noriča, to će najviše poniziti one odvratne navijače

- Polako ali sigurno srozati Everton do borbe za opstanak, a onda u januarskom prelaznom roku dokrajčiti stvari

Dankan Ferguson spasava stvar (©Reuters)

Crno na belo, podmukli plan Agenta Rafe, zbog kojeg su mu oni prekoputa pevali. Oni su ga, ti koji su frustrirana manjina u svom gradu, a toliko glasni i toliko naporni, oni su ga i ubacili.

Kao špijuna. Kao teroristu. Kao spavača.

Veliki D. je u tom trenutku shvatio sve. Ovo su bili krunski dokazi. Znao je da više nema vremena za gubljenje, da svaki dan, ma svaki sekund u kojem je Agent Rafa i dalje trener Evertona može da znači krah i kraj.

U staro vreme, rešio bi ga udarcem glavom, rascopao bi mu tu rumenu špansku čelenku; ali bio je ovo novi Veliki D. U odelu i sa kravatom. Zreo, napokon, sa navršenih pedeset leta.

Narednog dana, Agent Rafa je dobio pedalu.

Veliki D. nije slavio. Nije otvorio čak ni flašu vina.

Gazda mu je sutradan dao ključeve od kancelarije. Namignuo mu je, kao usput, dok mu je govorio da treba da pospremi sobu, ekipu, stadion i grad za nekog sledećeg menadžera. Opet skupog. Opet pogrešnog.

Nema veze. I taj će doći i proći. I njega će držati na oku. Biće oprezan i čuvaće svoj klub.

Dankan Ferguson – neki bi rekli da je superheroj – samo je slegnuo ramenima.

Još jedan dan na poslu.