Pele u dresu Santosa (©Reuters)
Pele u dresu Santosa (©Reuters)

Os Santastikos: Najbolji tim u istoriji fudbala igrao je 100+ utakmica u sezoni i zbog para gubio i od trećeligaša

Vreme čitanja: 8min | pet. 30.12.22. | 08:15

Uveo je šou-biznis u fudbal, birao novac pre trofeja, ali nikada neće biti zaboravljen

Ajaks Johana Krojfa, Milan Ariga Sakija ili Barselona Lionela Mesija pod komandom Pepa Gvardiole? Fudbalski romantici iz različitih era različito će odgovarati na pitanje ko je najbolji tim svih vremena. Uglavnom će se koncetrisati na evropske klubove naravno, tu je najviše para, tu su reflektori najsjajniji. Međutim, ako pitate Južnoamerikance dilema maltene i ne postoji. Najveći tim svih vremena bio je Santos sa Peleom na terenu.

Zvali su ga “Os Santastikos“. Galaktikosi pre Realovih galaktikosa. Bili su moćni. I bili su praznik za oči, pa su i dan-danas simbol za termin “Žoga Bonito“ iliti “Prelepu igru“ što bi rekli Evropljani. Otud i moto “Tecnica e Disciplina“, ne moramo da ga prevodimo.

Izabrane vesti

Međutim, ta vatra u igri imala je i svoje loše strane, pa možemo da zastupamo i tezu po kojoj je Santos klub koji je uveo šou-biznis u fudbal. Jurnjava za novcem postala je toliko važna da je Santos čak umeo da odustane od nastupa u Kopa Libertadores – južnoameričkom pandamu Ligi šampiona – pod izgovorom da na može da rizikuje zdravlje igrača nastupima na nebezbednim stadionima širom kontinenta.

Nije ih naravno bilo briga za zdravlje igrača. Njih su rabili kao industrijske radnike po fabrikama. Samo što su to radili igrajući prijateljske utakmice po Evropi. Jer tamo se više zarađivalo. Svi su hteli da plate kako bi videli Pelea.

Ne samo njega. Santos nije bio preterano veliki fudbalski klub pre ere Santastikosa. Jeste se baš pre toga okitio s dva naslova prvaka Sao Paula, ali imao je mali stadion, najviše do 20.000 navijača po utakmici i nije mogao finansijski da parira najbogatijim klubovima zemlje. Sao Paulo, Palmeiras, Korintijans su bili vodeće sile u Paulista šampionatu. Savezno prvenstvo još nije ni postojalo. Santos nije imao druge, morao je da se fokusira na mlade i talentovane igrače. Do onih velikih zvezda nije mogao.

Sve dok mu 1956. bivši reprezentativac Valdemar de Brito nije na noge doveo 15-godišnjeg Edsona Arantesa do Nasimenta. Bingo! De Britovu karijeru svi su zaboravili. On je ostao upamćen kao čovek koji je otkrio Pelea. Kad ga je doveo na probu predstavio ga je upravi Santosa rekavši da će golobradi momčić biti najveći fudbaler na svetu. Nije verovatno ni sam znao koliko je bio u pravu.

(©Reuters)(©Reuters)

Pele je pogodio već na debiju, sa 15 godina. Sa 16 je bio najbolji strelac Paulista šampionata. Već 1958. je i osvojio prvu titulu, usput postigavši 58 golova! Osvojio je i titulu prvaka sveta na Mundijalu u Švedskoj, bio strelac čudesnog gola i u finalu. Nije još bio punoletan.

A nije ni Santos bio samo Pele. Paklena generacija. Na golu najstariji Žilmar, kao štoper Mauro, u vezi Mengalvio, napred dinamit: Pele, Pepe i Kutinjo. Njihov usud je bio da ih često zovu i “Peleovi prijatelji“, iako su svi bili reprezentativci i istinski asovi. Na klupi legendarni Lula, bili su tu u i Dorval, nešto kasnije Zito, Lima...

O Bale Branco“, zvali su ih u Brazilu. “Beli balet“. Mleli su sve pred sobom. Od 1958. do 1974. taj je tim – sa određenim izmenama naravno – osvojio 25 titula. Tokom 60-ih je Santos je podigao osam od deset pehara Paulista kampeonata. Dominirao je i u Kupu Brazila, a trofeji iz “Taca Brasil“ (1959-1968) danas se računaju kao prve savezne titule. Ona prva, osvojena 1961. u finalu protiv Baije značila je i da se Santos plasirao u Kopa Libertadores. Bio je to uvod u spektakularnu 1962.

To je godina kada je Santos osvojio prvu triplu krunu u svetu fudbala. U stvari je bilo četiri trofeja. Paulista, Kup Brazila, pa Kopa Libertadores pobedom nad braniocem titule, urugvajskim Penjarolom, uz dva gola Pelea u majstorici finala, sve zaokruženo zvanjem prvaka sveta. U dvomeču sa Euzebijevom Benfikom pobede od 3:2 na Marakani u Rio de Žaneiru, zatim 5:2 na lisabonskom Lužu. U prvom meču dva gola Pelea, u drugom het-trik. Pet minuta pre kraja Santos je vodio sa 5:0.

Došao sam ovde da zaustavim velikog čoveka, ali otišao sam uveren da me je poništio neko ko nije rođen na istoj planeti kao i mi ostali“, rekao je Benfikin golman Kosta Pereira.

Peleova “desetka“ postala je kult, a sledeće sezone samo se potvrdio njen božanski status. Santos je u polufinalu Kopa Libertadores izbacio Botafogo Garinče i Žairzinja, uz novi het-trik “Kralja“. U finalu 3:2 u prvom meču sa Bokom, pa onda 2:1 u revanšu, nasred Bombonjere, što je u to vreme bio istinski raritet. Pehar Interkontinentalnog Kupa odbranjen je mnogo teže, u tri meča sa Milanom i uz žestoke optužbe Italijana da je sudija Huan Broci primio mito na poluvremenu druge utakmice. Prebili su ih Brazilci u nastavku, a Broci je sudio i majstoricu u kojoj je Santos slavio sa 1:0 golom iz po mnogima nepostojećeg penala i uz crveni za kapitena Rosonera Čezare Maldinija. Spekulisalo se da je Broci od Santosa dobio 15.000 dolara. Zbog toga ga je Fudbalski savez Argentine izbacio iz posla.

(©Reuters)(©Reuters)

Kako bilo, Santos je leteo na oblacima. Međutim, stari problemi su ostali. Para nije bilo, a sve te asove trebalo je platiti. Uprava se nije snalazila. Ono malo što je zaradila pokušalavala je da “oplemeni“ investicijama u nekretnine. Užasno se ugruvala i sve vreme je smišljala nove načine da zaradi. Navijačka baza u samoj zemlji polako je rasla, ali nedovoljno brzo da zakrpi sve rupe. Ali Pele i sve te titule učinile su klub globalno popularnim. I Santos je ubrzo postao fudbalska verzija Harlem Globtrotersa.

Rešenje rukovodstva bile su turneje. Sve češće, sve duže. A još 1959. godine je Santos odigrao čak 99 mečeva! Pele se pojavio na 82, odigrao pride još 21 za reprezentaciju. Sve skupa to je 103 utakmice za sezonu! Tek da ne bude da su Mesi ili Ronaldo više trpeli. Pride, Pelea sudije nisu štitile kao što danas čine sa najvećim majstorima igre. Pelea su tukli. Bez pardona. A uprava ga je eksploatisala.

U pomenutoj sezoni 1959, godinu dana nakon osvojenog Mundijala u Švedskoj, Santos je prvo išao na turneju u Peru, Ekvador, Kostariku, Gvatemalu, Meksiko, Holandske Antile i Venecuelu. Sve skupa 14 utakmica u 42 dana. Onda još jedna turneja, sada u Evropi, 22 utakmice u devet zemalja, 20 gradova i sve to za 42 dana! Igrali su sa reprezentacijama Bugarske, ali i Hamburga i Enšedea (?!), sa Anderlehtom, Gentom, Fajenordom, Servetom, Sportingom, Interom, Valensijom... Pele je po ugovoru morao da igra u svih 22. Postigao je 28 golova. Potom su dobili 13 dana odmora i 18. jula igrali prvu utakmicu u Paulista šampionatu. Nisu imali slobodan dan do kraja godine.

Bili smo tražena roba. I ljudi u odelima su bili radi da nas unovče... To je bilo suludo. Jedva smo stizali sa stadiona na stadion, nije bilo ni minuta za odmor“, govorio je kasnije Pele, prisećajući se i da je 1960. odigrao 109 utakmica za Santos!

Koga briga? Bitno je da kaplje, zar ne? Naš čuveni šahovski novinar Dimitrije Bjelica imao je priliku da jednom razgovara sa Peleom, u vozu, pa je u knjizi “Sa velikanima fudbala“ napisao da mu je Brazilac rekao da je Santos po utakmici naplaćivao 30.000 dolara, a da je njemu išla trećina. Gardijan pak piše da je Stouk 1969. platio 12.000 funti, uz garanciju da će “O Rei“ da igra.

Fulam mu je nudio 1.500 funti da na otvaranju nove tribine Krejven Kotidža odigra jedan meč u dresu londonskog kluba. Nije mogao, jer je imao zakazan meč sa Anderlehtom. Fulam je bio jedan od rivala i kada su Santos i Pele odradili poslednju revijalnu turneju na engleskom tlu 1973. godine. Dogovor je bio da podele prihod, ali je spor izbio oko toga koliko je ljudi na tribinama zaista platilo ulaznice. Onda su išli na noge Plimutu, za naknadu od 2.500 funti, kada su videli 40.000 ljudi na Houm Parku Brazilci su tražili duplo.

Ostalo je 15 minuta do početka utakmice. Nismo imali izbora, izbili bi neredi. Posle utakmice sam im doneo pare. Novčanice od po 50 funti u celofanu. Predsednik je vikao na čoveka iz Santosa: Ovo je prevara! Prijavićemo vas! Nikada više nećete igrati u ovoj zemlji! Ovaj je slegao ramenima i rekao: Ima drugih zemalja“, premotavao je film Grejem Litl, tadašnji sekretar kluba.

(©Reuters)(©Reuters)

I bilo ih je. Posebno kad je postalo jasno da će Pele u penziju. Santos je igrao u Njujorku, Hong Kongu, Sudanu, Egiptu, Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji, Surinamu, Mozambiku, Alžiru, Gani... U Nigeriji je navodno građanski rat prekinut na dva dana kako bi svi videli Kralja kako igra. O tome u odvojenom tekstu. Protiv Šefild Venzdeja su igrali u februaru, u sredu od 14.30, jer reflektori nisu mogli da rade zbog restrikcija struje izazvanih štrajkom rudara. Pa opet je, iako je bio radni dan i radno vreme, na utakmicu je došlo 37.000 ljudi. Tomi Krejg, vezista domaćeg tima, priznao je kasnije da se sa sudijom dogovorio da mu signalizira kada će da svira kraj kako bi stao uz Pelea i uzeo mu dres.

Klub je postajao sve gramziviji. Nisu ga više toliko ni zanimali trofeji i fudbal koliko profit. Navedosmo već da su birali prijateljske mečeve ispred Kopa Libertadores. Zamislite samo da neko danas odbije da igra Ligu šampiona zbog turneje u npr. Kataru! Tako se dešavalo da prvi tim češće igra revijalne utakmice, a da na onim takmičarskim nastupaju rezervisti. Tim nije mogao da prati kalendar. Dešavalo se da Santos gubi od engleskih trećeligaša, Aston Vile i pomenutog Plimuta. Pele je samo molio čuvare da ga ne tuku.

Moj oproštaj od Engleske je bio tužan... Mašina je gubila sjaj“, pisao je kasnije u autobiografiji.

Santos je bar sve lepo unovčio. Sam Pele je kasnije pričao o sumi od zbirno 20.000.000 dolara. Cenu su platili na terenu. Titulu prvaka Brazila čekali su od 1968. do 2002. Treći pehar Kopa Libertadores im je doneo Nejmar tek 2011. godine.

Time dos Sonhos“ (tim snova) morao je više. Ali, nije mu dozvoljeno. Novac je bio važniji od trofeja. Od Santosa, pa sve do danas.



tagovi

Pele

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara