Testament fudbalske veličine ili mit: Da li je i kako Pele na kratko prekinuo građanski rat u Nigeriji?

Godina 1967. U Nigeriji bukti građanski rat između savezne vlade i separatističkog pokreta Bijafre. Narod Igbo, čije je nacionalističke težnje predstavljala Bijafra, smatrao je da federalna vlada kojom dominiraju severnjaci više ne predstavlja njihove težnje zbog čega su nastojali da se otcepe. Po svaku cenu. Usledile su tri godine brutalnog rata, gladi i siromaštva širom Nigerije. U zemlji od više od 60.000.000 ljudi koja sadrži preko 300 različitih etničkih i kulturnih grupa, pronaći zajednički jezik zarad okončanja sukoba nije bio lak zadatak. Sve dok jednog dana, u januaru 1969. godine (ili ipak 1967?), na nigerijsko tlo nije zakoračio Pele i na nekoliko dana zaustavio rat.

Pitate se, verovatno, otkud Pele u Nigeriji? Pa, njegov Santos je u tom periodu bio svetska atrakcija. U prvoj polovini osvojio je pet uzastopnih titula brazilskog šampionata, dva puta bio prvak kontinenta i još dva puta podigao trofej Interkontinentalnog kupa savladavši evropske velikane Benfiku i Milan. Popularni Santastikosi dominirali su Južnom Amerikom. Međutim, brzo je brazilskog velikana zasitila kontinentalna slava, u tamošnjem fudbalu nije bilo previše para pa je Santos sve češće iz razloga malo kome uverljivih istupao iz Kopa Libertadoresa, sve kako bi naplatio planetarnu populasnost Santastikosa, a pre svih Pelea koji je 1961. godine dobio i status nacionalnog blaga.

Svi su želeli da vide Kralja na delu i bili suspremni da dobro plate putujući brazilski cirkus. Sa kog god kraja sveta da su ih pozvali, iz Santosa bi se odazvali, makar i po cenu da iz svojih igrača isisaju i poslednji atom snage. Bukvalno. Primera radi, jedna evropska turneja iz 1959. godine sastojala se iz 15 utakmica odigranih u devet zemalja, sve u rasponu od 22 dana! Prema Peleovim rečima, naredna godina bila je posebno iscrpljuća…

“Sećam se, izračunao sam da sam samo za Santos odigrao 109 utakmica 1960. godie. Nije bilo pauza“, tvrdio je Pele u knjizi Adresa Kampomara “Golazo!“.

Devet godina kasnije, 1969, Santos je krenuo na novu turneju, ovog puta afričku, koja se sastojala od prijateljskih mečeva u Kongu, Mozambiku, Alžiru, Gani i Nigeriji, mestu dešavanja naše priče. Godinu i po dana ranije na istom tlu doći će do brutalnog sukoba tokom kojeg će oko 2.000.000 civila izgubiti živote, a oko 4.500.000 biti primorano da se iseli iz svojih domova, pre nego što će Bijarfa na kraju ipak biti pripojena Nigeriji. No, i pored ogromnih finansijskih gubitaka koje je država trpela, Fudbalski savez Nigerije uspeo je da Santos dovuče u Lagos i za 26. januar zakaže egzibicioni meč sa popularnim Zelenim orlovima, najboljem što zemlja u tom trenutku može da ponudi.

U nigerijskom Dejli tajmsu povela se debata o tome da li je tokom jednog od najmračnijih trenutaka u istoriji zemlje državi potreban dodatni trošak, međutim, A. B. Osula, tadašnji potpredsednik Fudbalskog saveza Nigerije, pravdao se kasnije na konferenciji za novinare da je 11.0000 funti, koliko su izdvojili za dovođenje Santosa, zapravo bagatelna cena uzevši u obzir međunarodnu popularnost brazilskog kluba u tom trenutku. Reklo bi se da je bio u pravu. Ne samo zbog činjenice da je Pele postigao oba pogotka u remiju Santastikosa sa Zelenim orlovima, već i zato što je na dva dana došlo do primirja dveju zavađenih strana. Tako makar glasi prva verzija priče.

Prema drugoj, koja ima više smisla, situacija se primirila desetak dana kasnije, 4. februara, u utakmici odigranoj između Santosa i nigerijskog srednjeg zapada u Beninu, na granici sa separatističkom regijom Bijafra. Nedelju dana pre meča u Lagosu, predsednik Sportskog saveta srednjeg zapada, Ajzak Okondžo, doputovao je u isti grad kako bi se sastao sa predsednikom fudbalskog Saveza Nigerije, Džofrijem Amakrijem, sve u cilju da Santos dovede u Benin. Brazilski klub je planirao da u Nigeriji odigra samo jednu utakmicu i mesta za dodatnu u već zgusnutom rasporedu nije bilo, ali kako mu je u međuvremenu otkazan meč u Mozambiku, Santos se predomislio i pristao da za gotovo duplo manje para – 6.000 funti, više u Beninu nisu ni imali da ponude – dođe u epicentar građanskog rata. Naravno, uz garanciju da će njegovi igrači biti bezbedni. I navodno, kako su tog 4. februara ujutru stigli iz Lagosa u Benin, puške su istog trena zakočene. Nigerija i Bijafra su na kratko ostavile nesuglasice po strani kako bi na delu videle Kralja.

Utakmica je zakazana u 15.30, ali je stadion u Beninu otvoren još u 10.00, a sat vremena pre početka meča kapacitet od 10.000 ljudi već je bio popunjen, dok je ogroman broj ostao ispred stadiona. Ljubitelji fudbala dolazili su iz okolnih gradova, čak i oni iz Lagosa koji nisu uspeli da pogledaju utakmicu Santosa protiv Zelenih orlova u svom gradu, ne želeći da propuste i drugu. Na njihovu žalost, Kralj ovog puta nije postigao nijedan od dva gola u pobedi Santastikosa (2:1) nad motivisanim, ali poprilično ograničenim domaćinom. Ipak, u svojoj analizi posle meča, novinar Nigerijskog Observera istakao je kako je po prvi put otkako je započeo karijeru sportskog novinara na delu video majstora fudbala koji je svojom gracioznošću učinio da protivnički defanzivci izgledaju kao da su po prvi put zakoračili u svet ozbiljnog fudbala.

Ipak, magija je kratko trajala, jer Kralj se zajedno sa ekipom po završetku meča brže-bolje spakovao i vratio u Lagos, odakle je nastavio put Akre, glavnog grada Gane, gde ga je čekala nova egzibiciona utakmica.

“To što smo zaustavili rat bio je još jedan od pokazatelja naše nadmoći“, isticao je kasnije Lima, jedan od Peleovih saigrača iz tog perioda. Druga dvojica, Žilmar i Kutinjo, prisećali su se da se tokom utakmice jedva mogao čuti pucanj, ali da se po uzletanju situacija vratila na staro.

Međutim, kao i kada je u pitanju tačan broj golova koje je Pele postigao tokom karijere, i ova priča obavijena je velom misterije i sumnje. Jer, uprkos tome što su je preneli brojni ugledni listovi kao što su ugledni Tajms, Si-En-En, Gardijan, Gol, Telegraf, Globoesporte, u nigerijskim medijima nema dokaza koji je potvrđuju. Tamošnji Dejli tajms iz Lagosa i Observer iz Benina, dva dnevna lista koji su izveštavali o Santosovom gostovanju, ne pominju kako je došlo do obustave paljbe.

Na internetu čak postoji nekoliko verzija priče kako je do prekida rata došlo 1967. godine. I sam Pele je napravio grešku u autobiografiji iz 1977. “Moj život i lepa igra“ gde je naveo kako je sa Santosom posetio Lagos upravo 1967, što se doduše može opravdati činjenicom da je Pele tokom karijere prečesto putovao sa Santosom pa nije isključeno da je samo pomešao datume. Takođe, legendarni Brazilac u pomenutoj knjizi nije pomenuo priču o navodnom prekidu vatre, da bi se u novoj autobiografiji iz 2007. godine “Pele: Autobiografija“ prisetio da se utakmica ipak odigrala 1969.

Na zvaničnom sajtu Santosa čak stoji da je “guverner regiona Samjuel Ogbemudija proglasio lokalni praznik i otvorio most koji je povezivao Benin i Bijafru kako bi obe strane mogle da vide pobedu Santosa nad Nigerijom od 2:1 pred 25.000 ljudi“. Istina je pak da se radi o mostu za naplatu putarine koja bi se otvarala na dan svih utakmica kako navijači ne bi morali dodatno da se troše. Uostalom, malo je verovatno da bi bilo ko iz Bijafre imao hrabrosti da putuje na bilo koju od dve fudbalske utakmice, s obzirom na to da je samo četiri dana pre meča u Beninu Bijafra ubila četiri i ranila još nekoliko farmera tokom bombardovanja Obagije, sela desetak kilometara udaljenog od Benina. Ogbemudija takođe u svom izveštaju “Osamnaest meseci upravljanja“ napisanom mesec dana posle utakmice nigde ne pominje da je došlo do prekida paljbe.

Pele je u autobiografiji iz 2007. godine napisao da nije u potpunosti siguran da je priča o 48-časovnoj obustavi rata tačna, ali kako je siguran da su se Nigerijci pobrinuli da Bijafranci neće napadati Lagos dok su tamo, ukazavši na prisustvo velikog broja vojnika i policajaca na ulicama grada tokom njihovog boravka u Nigeriji. Četiri godine kasnije u intervjuu za Si-En-En (2011.) pak nije imao nikakvu sumnju da su puške utihnule, štaviše…

“Da, ponosan sam na taj trenutak, jer znate – sa svojim timom, Santosom, zaustavili smo rat. Zato što su ljudi ludi za fudbalom, zaustavili su rat da bi mogli da gledaju kako Santos igra u Africi“, rekao je Pele.

Na kraju krajeva, ako je neko u to vreme imao moć da uradi bilo šta pa i da privremeno zaustavi rat, onda je to bio uprav Pele. Na nama je da odlučimo hoćemo li verovati u priču koja ima toliko različitih verzija. Baš kao i o onoj o 1000 i kusur golova...