Ja sam Ronald Regan, predsednik Amerike, vi ne morate da se predstavljate, zna vas ceo svet...

Susreo se nekoliko godina pošto je 1977. završio karijeru u Njujork Kosmosu, Edson Arantes do Nasimento Pele sa tadašnjim predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Ronaldom Reganom (1981-1989).

“Ja sam Ronald Regan. Ali vi meni ne morate da se predstavite jer svi znaju ko je Pele.”

I zaista, desetak i kusur godina pre nego što će Regan izgovoriti ove reči, Pele je bio jedini fudbaler na kugli zemaljskoj za kojeg je prosečan američki državljanin čuo. I tada, a i dan-danas jedini što je tri puta osvajao Svetsko prvenstvo.

Jasno vam je već da se preko Bare i nije baš umiralo za fudbalom. Stadione su punili oni koji mašu i mlate loptu palicama, a strasti za kotrljanjem iste jednostavno nije bilo, jer nije bilo ni fudbala na vrhunskom nivou.

Bio je neophodan jedan čovek, ne isključivo strastven prema najvažnijoj sporednoj, a tada u Americi najsporednijoj stvari na svetu, koliko sposoban da sagleda komercijanle mogućnosti fudbala.

Stiv Ros. Čovek sa biznis idejom, vizijom o fudbalu koji preuzima primat na svernoameričkom kontinentu. Svojevremeno putujući trgovac ili trgovački putnik, kasnije prvi medijski titan na planeti. Osnivač i vlasnik Warner Comunications produkcijske kuće. Milione zarađene od filmske i muzičke industrije počeo je da ulaže u fudbal. Okružio se fudbalskim entuzijastima, a oni su znali šta dalje.

Dve najkvalitetnije (ako je tada i bilo ikakvog kvaliteta u američkom, kako oni kažu sokeru) fudbalske lige spojile su se u jednu 1968. godine. Godinu dana kasnije NASL (National American Soccer League) koju su vodili Klajv Toj i komisioner Fil Vusnam bila je pred raspadom. Ali Toj je imao plan.

“Liga je bila praktično mrtva, a Vusnam i ja smo bili jedini u upravi čitave lige. Pokušavali smo da je držimo u životu i da smislimo kako će projekat da poraste. Usaglasili smo se da su nam za obrt potrebne dve stvari. Jedna je bila organizacija Svetskog prvenstva, a druga Pele. Bio je jedini igrač za kojeg su ljudi u Americi čuli”, rekao je Toj.

Stiv Ros je znao da put do uspeha. Samo je trebalo čitavu priču učiniti interesantnom za medije, sponzore... Približiti je televizijskoj pažnji. To nije bilo moguće bez jakog uporišta i franšize u Njujorku. Tako je krajem 1970. godine nastao je Njujork Kosmos, a generalni menadžer postao je upravo Klajv Toj. I krenuo je u prvu fazu misije potpisivanja Pelea, misije koja je zauvek promenila fudbal u SAD-u.

Ona je podrazumevala više hiljada kilometara avionskih letova, silne ručkove, sastanke, urgiranje američkog državnog vrha...

Pele u dresu Santosa (Reuters)

Januara 1971, još pre nego što je Kosmos odigrao prvu zvaničnu utakmicu, Toj je zajedno sa sekretarom Fudbalske federacije SAD-a Kurtom Lamom otputovao u Kingston. Peleov Santos igrao prijateljski meč protiv Jamajke. Sastanak u hotelu Toj je iskoristio da predoči Brazilcu i njegovom savetniku, profesoru Žuliju Maceiju svoje planove.

“Objasnio sam mu šta se dešavalo u Americi. Ispričao mu o projektu Kosmosa i kako očekujem da jednog dana zaigra za nas. Vratio sam se u Ameriku, Kosmos je zaživeo, a ja sam u budućnosti nastavio da gnjavim čoveka”, pričao je Toj za Guardian  sredinom prošle decenije.

“Profo, reci im da su ludi. Nikada neću igrati ni za koga osim za Santos”, stoji u autobiografiji tada novopečenog trostrukog šampiona sveta. Samo što je Kosmosov tim krojio tvrdoglavi vizionar prilično ravnodušan prema odbijanju. U glavi jednostavno nije imao projekciju Kosmosove budućnosti bez Pelea. Druga faza plana odigrala se juna 1971.

Pele je sa Santosom igrao utakmicu protiv Deportivo Kalija na Jenki stadionu u Njujorku. A čega se dosetio lukavi Klajv Toj. “Povući ćemo broj 10 iz upotrebe dok ga on ne bude obukao”, smislio je, a onda to i objavio putem stadionskog razglasa. Bilo je bitno da samo jedan par ušiju to čuje. Udvaranje super-zvezdi se nastavilo, pa su i dresovi Kosmosa dizajnirani u žutu boju, da budu prijemčiviji Brazilcu. Takav je nosio u reprezentaciji.

“Povukao sam se iz brazilskog državnog tima jer smo osvojili Svetsko prvenstvo 1970. i zašto bih sada dolazio u Njujork? Ali Klajvove reči da želi da od sokera napravi fudbal kao u Južnoj Americi su me zainteresovale”, svojevremeno je govorio Pele.

Pele u dresu Njujork Kosmosa (Reuters))

Sastanak u Kingstonu, zatim u Njujorku, pa još nekolicina u Brazilu sa Peleom i njegovom svitom.

“Insistirao je da plati račun u restoranu. Podigao sam obrve i nasmejao sam se. Kada je račun stigao, otvorio je čekovnu knjižicu, napisao iznos i potpisao ček. Ili možda bolje reći autogramisao ga je. Dao ga je konobaru, a nama uz osmeh rekao - nikada ih ne unovče”, prisetio se Toj.

Novi autogram, onaj najvažniji, Pele je dao Njujork Kosmosu marta 1975. godine. Bilo je to u Belgiji. Prisustvovao je oproštajnoj utakmici za Anderleht legendarnog Pola Van Himsta, a meč nije propustio ni Toj. Poneo je papirić iz hotela u blizini briselskog aerodroma u kojem je odseo i baš na taj paprić je Pele stavio potpis obećavši se Toju i Kosmosu. Mada su mu planove na mahove kvarili gledaoci koji su svako malo prilazili da pozdrave legendu. Prišao je i čuveni napadač Žoze Altafini koji je sa Peleom osvojio Mundijal ’58, pa kasnije malo igrao za Italiju. U to vreme se tako moglo. Umalo da se razgovor oduži, ali Toju je mozak radio punom parom.

“Video me je da razgovaram sa Peleom, prišao je i rekao mi ‘dobro, dobro, doći ću da igram za vas.’ Rekao sam mu da ćemo mu platiti 15.000 dolara na šta se automatski uvredio i nadureno otišao. U bilo kojoj drugoj situaciji momentalno bih ga potpisao. Nije shvatio da sam mu ponudio crkavicu samo da bih ga se rešio i ostao još nekoliko minuta nasamo sa Peleom”, rekao je Toj i nastavio: “Na kraju dana bio sam toliko srećan da sam sam iskapio dve boce najboljeg vina iz mini-bara.”

Bilo je još sastanaka radi kompletiranja ugovora. Klub (Stiv Ros) je nudio 2.000.000 za tri godine ugovora, Pele je želeo 5.000.000 za dve godine. Treća godina je bila važna jer je tada bilo planirao otvaranje velelepnog Džajants stadiona gde je Pele trebalo da igra oproštajnu sezonu. Postoji sijaset oprečnih informacija, a zvanična je da je godišnje prihodovao 2.700.000 dolara po sezoni. Bio je najplaćeniji sportista planete. Najplaćeniji igrač najpopularnijeg američkog sporta, bejzbola Henri Henk Arons tukao je “samo“ 200.000 godišnje!

“Dogovarao sam ugovor sa Dastinom Hofmanom oko filma ‘Svi predsednikovi ljudi’, a onda su me Stiv Ros i Džej Emet (potpredsednik Vorner Komunikacija) pozvali u kancelariju i rekli - Normane, želimo da otputuješ u Brazil i potpišeš fudbalera po imenu Pele. Dogovorili smo se da ponudimo jednu sumu, Pele je tražio više. Zvao sam Džeja, a on mi je rekao – znaš šta radiš, samo ga potpiši. Prekinuo je vezu, ali nije spustio slušalicu jer je znao da ne bih prestao da ga zovem”, ispričao je u filmu Once in a Lifetime: Extraordinary stroy of New York Cosmos Norman Semnik, advokat Warner Communicationes-a.

Oko Pelea su u to vreme počeli da njuškaju i Real Madrid i Juventus. Toj ponovo reagovao.

“Ako odeš u Real Madrid ili Juventus, sve što možeš da osvojiš je još jedno prvenstvo. Ako pođeš sa nama, osvojićeš čitavu državu.”

 Saga oko Peleovog potpisa još nije dobila epilog. Predstavljao je nacionalno blago u Brazilu. Umešao se državni vrh, predsednik je pritisako da ostane. Kao kada je, prema legendi, svojevremeno predsednik SFRJ Josip Broz Tito blokirao transfer Dragoslava Šekularca u Juventus, jer, ko bi onda zabavljao narod u Jugoslaviji.

Dobrim konekcijama u Kosmosu su došli do tadašnjeg predsednika Nelsona Rokafelera, zamolili ga da se čuje sa predsednikom Brazila i objasni da je sjajno za obe države da Pele dođe u Ameriku. Nelsona nije zanimalo. Nije imao pojma ko je Pele... Ili je bar tako tvrdio.

Na sreću po Kosmos, Henri Kisindžer bio je strastveni ljubitelj fudbala. Bivši državni sektretar SAD-a je podmazao stvari. Zatim je lično zvao Pelea i zamolio ga da konačno potpiše.

“Bože, vi ljudi stvarno možete sve što zamislite. Potpisaću za vas”, izustio je Pele.

Pele potpisuje loptu na aerodromu (AFP)

I odjednom čitava Amerika je poludela za fudbalom, pardon Peleom. Doduše Brazilac je bio njegova esencija. Preko 300 kamermana, novinara i foto-reportera tuklo se da stane u salu Kluba 21 na Menhetnu. Ljudi koji za pet godina nisu poklonili trunku pažnje, niti medijskog prostora Njujork Kosmosu bili su omađijani. Odjednom je čitava planeta znala da u Americi postoji tim pod imenom Njujork Kosmos i da Pele igra za njega.

Brzo su u klubu shvatili - najveći fudbaler na planeti dolazi da igra na istrošenoj livadi sa smeđim pegama od blata. Dauning stadion na Rendals Ajlandu se raspadao. Ekonomi su bojili blato farbom u zeleno... Da bar teren deluje pristojno kada Peleova zlatna stopala budu zakoračila na njega.

I kada je Kosmos osvojio titulu 1972. godine, bilo je mečeva koje je gledalo svega nekoliko stotina ljudi. A na Peleov debi protiv Dalasa dolazili su i oni što nikada ranije nisu pogledali fudbalsku utakmicu, niti su znali pravila...

Predstavio se Americi golom, svlačionica nakon meča bila je puna reportera, a potpredsednika kluba Rafaela de la Sijeru umalo da strefi infarkt.

“Rafael, ovo je prva i poslednja utakmica koju sam igrao ovde”, rekao mu je Pele dok je bio pod tušem.

“Gledaj kakava je atmosfera, kako možeš to da kažeš“, šokiran je bio Rafeal.

“Najvažnija stvar u životu su mi stopala, a pogledaj na šta mi liče, imam žbunje po njima...”

Potpredsedniku je laknulo. “Pele, obojili smo teren zelenom farbom... rekao sam mu. Nije mogao da veruje.”

Reuters

Prošla je prva sezona, Pele nije uveo ekipu u plej-of, ali revolucija je počela. Ljudi su se zainteresovali za fudbal. A i Stivu Rosu koji u Peleu nije video samo najboljeg fudbalera na svetu, već globalni brend je dolazak brazilskog mađioničara počeo da se isplaćuje. Warner Communications je mogao da licencira patike, majice i sijaset proizvoda i plasira ih u sve zemlje sveta u kojima se igrao fudbal.

Prva Peleova sezona bila je i poslednja na Rendls Ajlendu. Ekipa se preselila na Jenki stadion 1976, pre nego što je godinu dana kasnije došlo do planirane selidbe na Džajants.

Problem prve sezone bio je u tome što su saigrači verovali da Pele može sve sam. Prečesto su mu davali loptu verujući da će nakon toga posao biti završen. Moglo je da prođe ponekad, ali ne uvek.

Meseci su prolazili, a saigrači, kao u fatamorgani, nikako nisu uspevali da pojme sa kim dele teren.

“Teško nam je bilo da samo u jednom momentu ne zastanemo kada bi imao loptu u nogama i da mu se ne divimo jer je i dalje imao te neverovatne pokrete i poteze”, ispričao je u pomenutom dokumentarcu Verner Rot, defanzivac Kosmosa, a još jedan član odbrane se nadovezao: „Nije nam baš lako dolazilo u glavu da nam je saigrač. Iznova i iznova kada bismo ga videli pored nas na terenu, bili bismo oduševljeni... Čoveče, to je Pele. Toliko smo učili samo gledajući ga” euforično je pričao Bobi Smit.

Bio je gost i na bejzbol utakmicama, a kada bi ga publika uočila postajao je važniji od najpopularnijeg američkog sporta. Na jednom meču Njujork Metsa na Čejs stadionu izazvao haos na tribinama. Niko nije znao da je tu, a kako su navijači počeli da shvatju, tako je nastajala sve veća gungula i histerija. Obezbeđenje nije moglo da kontroliše tribine, Pele je završio na terenu.

Pokrenuo je Brazilac migracionu lavinu velikih imena u američki fudbal... Gordon Benks, Rodni Marš, Dežf Herst, Džordž Best obreli su se u SAD-u.

Stivu Rosu više nije bio dovoljan samo Pele. Apetiti su porasli, želeo je trofeje i doveo je Đorđa Kinalju, najboljeg strelca Lacija iz 1975. godine. Brzo je Italijan postao gazdin miljenik.

Kinalja je bio rođeni golgeter, Pele se sa njim u timu više fokusirao na ulogu plejmejkera. Pele je tada imao 36, Kinalja još nije načeo četvrtu deceniju života (29 godina).

“Jedini profesionalni fudbaler kojeg sam video da kritikuje Pelea bio je Kinalja”, rekao je Klajv Toj o napadaču koji je od 1976. do 1983. postigao 193 gola na 213 nastupa za Kosmos.

Upečatljivu scenu iz svlačionice prepričao je Dejvid Hiršli, autor Peleove autobiografije.

“Na poluvremenu počeo da kritikuje Pelea kako mu ne dodaje lopte i ne stvra gol šanse. Nenaviknut na osudu saigrača, Pele je odmah ustao i odbrusio ‘šutiraš iz je..no nikakvih uglova i pozicija.’ Kinalja je momentalno skočio iz stolice uz reči ’Ja sam Kinalja, ako šutiram sa neke pozicije, to je zato što Kinalja može da pogodi sa te pozicije. Pele je bio na ivici suza, ustao je i izašao iz svlačionice”, ako Peleov autobiograf kaže da je bilo ovako, zašto bismo sumnjali.

Kinalja fizičkim izgledom holivudske zvezde i Pele sa aurom najvećeg fudbalera ikada. Voleli su provod i bili magnet za žensko društvo. Klupski vrh često je organizovao žurke u čuvenom Klubu 51 na Menhetnu, a gvozdena vrata otvarale su četiri magične reči “I’am with Cosmos (Ja sam sa Kosmosom).”

“Jedne večeri vidim Pelea sa prezgodnom, šarmantnom plavušom. Pogledao me je i rekao - ovo nije za knjigu prijatelju moj”, setio se Hiršli.

Sedamdeset i šeste izgubili četvrtfinale plej-ofa od Tampa Beja i Rodnija Marša. Marš tvrdi da je Peleu i Kinalji organizovao limuzinu punu devojaka, te da su na utakmicu došli, blago rečeno, bez energije.

Ros je želeo tu titulu i pred Peleovu poslednju sezonu u profesionalnom fudbalu, u Kosmos je stiglo 14 novih fudbalaera iz sedam različitih zemalja. I tako je legendarni Kajzer Franc Bekenbauer zaigrao sa svojim idolom. Imao je Nemac 13, kada je 1958. gledao 17-godišnjeg Pelea kako osvaja svoj prvi Mundijal.

Kažu da se gledajući oca kako rida kada je Brazil 1950. godine poražen od Urugvaja (2:1) u finalu, devetogodišnji Pele zarekao da će osvojiti jedno svetsko prvenstvo da obraduje svog oca.

“Nije bilo spektakularnijeg, boljeg i čuvenijeg igrača u istoriji fudbala od Pelea”, pričao je Bekenbauer u pomenutom dokumentarcu.

Pele (AFP)

Nemac je doneo stabilnost na sredini terena, kapiten brazilske reprezentacije Karlos Alberto učvrstio odbranu. Sa toliko zvezda u timu, Kosmos je postao deo tadašnje pop-kulture. Doduše, kada vam je glavni finansijer čovek od čijeg su novca honorare dobijali Robert Retford, Dastin Hofman, Barbara Strejsend, a ploče snimali Rolingstonsi, Bob Dilan i ko sve ne, sportsko-umetnička društvena simbioza se podrazumevala.

Padali su rekordi po broju gledalaca na Džajants stadionu, zaživljavale čirlidersice, fešte na poluvremenima i maskote, a kada god bi muzičke ili filmske zvezde snimale nešto u Njujorku, Stiv Ros bi ih slao direktno na stadion i utakmice Kosmosa.

Svlačionica je nakon duela vrvela od ljudi, Mik Džeger bio stalni gost ekipe.

“Sećam se trenera Gordona Bredlija kako je jednom, uočivši mršavka dugačke kose koji je maltene spavao u svlačionici Kosmosa, pozvao obezbeđenje da ga izbaci napolje. Sve dok nije shvatio da je to bio frontmen Rolingstonsa Mik Džeger...”, setio se Stiv Maršal, putni sekretar kluba.

Pod šljokicama Holivuda i bljeskom džet-seta, nije baš sve u klubu bilo idealno. Samo tri nedelje po dolasku Bekenbauera, Klajv Toj dao ostavku, a trener Gordon Bredli dobio otkaz. Greh mu je bio to što je povremenoumeo da izostavi gazdinog miljenika, kasnije i sivu eminenciju Kosmosa Kinalju iz startne postave.

“Uuuu čoveče, gde sam došao”, zapitao se Franc Bekenbauer.

Ali problema na terenu nije bilo. Sa novim trenerom Edijem Firmanijem koji je došao na preporuku Kinalje, Kosmos je otišao u finale plej-ofa. A u finalu, posebna energija. Čitav tim želeo je da pokloni Peleu trofej na poslednjem meču, na odlasku u fudbalsku penziju.

Čuveni gol Stivena Hanta (ukrao loptu golmanu), izjednačenje Sijetla koji minut kasnije i odlučujući pogodak Kinalje u poslednjih desetak minuta utakmice.

Pele na Parku Prinčeva, prijateljska utakmica PSŽ - Njujork Kosmos (Afp)

Nije Pele rešio finale, niti je u Njujorku isporučio pompezne brojke kao što je to radio kroz maltene čitavu karijeru. Ali misija je uspela. Doneo je fudbalsku sambu na kontinent bez ritma i rasplamsao želju za plesom. Sledbenika u vidu vrhunskih fudbalera tog vremena nije manjkalo. I njima je bio izazov da fudbalski nepismenom kontinentu pokažu svoje pokrete. I jeste entuzijazam za fudbalom, godinu, dve nakon Peleovog povlačenja opao, a broudkaster ABC shvativši da je gledanost na televiziji premala i komercijalno neisplativa, odlučio da se povuče i da ukine prenose utakmica.

Sjedinjene Države su izvisile i za organizaciju Mundijala. Sastao se Stiv Ros 1983. sa tadašnjim predsednikom Fife Žoaom Avelanžom, a domaćinstvo je ’86 ipak dobio omraženi im Meksiko. Ipak, borba se nastavila. Reprezentacija SAD-a se konačno, posle četiri decenije pauze, 1990. plasirala na prvenstvo sveta, a planetarna smotra je stigla u Ameriku četiri godine kasnije. Dve godine nakon što su organizovali Mundijal, zaživeo je MLS, naslednik NASL (1967-1984).

Kada je Pele došao u Ameriku, fudbalskih terena jedva da je bilo, a i ti retki bili su prazni. Poslednje dve, tri decenije preko Bare je drugačija priča. Tereni su puni, milioni dece treniraju fudbal, liga ponovo privlači zvezde, reprezentacija preko 30 godina nije propustila Svetsko prvenstvo, čak je vrlo često u nokaut fazi. I Amerika će ga ponovo organizovati za četiri godine.

Pa lepo je Klajv Toj rekao Peleu: “Ako pođeš sa nama, osvojićeš čitavu državu.“ Ne samo da ju je osvojio, nego Sjedinjene Američke Države mogu samo da mu zahvale što ih je fudbalski opismenio i da budu ponosne što im je poklonio poslednje godine svog majstorstva.