Od danas na nebu igraju u istom timu

Odlaskom legendarnog Edsona Arantesa do Nasimento Pelea jedna era je zvanično završena. Fudbal koji smo poznavali, ona istinska igra koja je uveseljavala široke narodne mase i koja je iznedrila najveće virtuzoze i genijalce sa čuvenom bubamarom, otišla je u istoriju. Od danas će se ta verzija najpopularnijeg sporta na planeti igrati na nekom drugom mestu, a svima nama će ostati samo da zauvek pričamo o detaljima koji će zlatnim slovima ostali upisani u fudbalskoj istoriji.

Gotovo da nema generacije rođene u 20. veku koja nije pokušavala da razreši ono čuvenu dilemu i odgovori na pitanje, za koje zapravo i ne postoji odgovor, a ono glasi - ko je bolji, Maradona ili Pele?

Kakav god odgovor dali on će istovremeno biti i tačan i netačan. Jednostavno, nema tog parametra kojeg biste mogli da se držite, a koji bi napravio ključnu prevagu po tom pitanju. Bila su to dva vanvremenska asa koja su obeležila različite dekade, podjednako su uveseljavali publiku, bili heroji dve nacije koje se i dan danas smatraju najvećim rivalima u svetskom fudbalu.

Fudbal im je podjednako ostao dužan za sva majstorstva koja su prikazivali na samom terenu. Ipak, van njega to su bile dve poptuno različite osobe. Pele je po mnogima bio primer kako bi trebalo da se ponaša pravi profesionalac: odmeren, prizeman, pribran. Sa druge strane Maradona nije uspeo da se obuzda na vrhuncu slave, radio je brojne neprimerene stvari, rušio sopstveni ugled, kao i ugled same igre. Ipak, sa loptom je mogao da radi šta je hteo. Verovatno više i od Pelea, ali i od bilo kog drugog u istoriji ove igre.

TRI OSVOJENA MUNDIJALA, 1.200+ GOLOVA, ALI SAMO JE JEDNA BOŽJA RUKA

Pele je čitavu karijeru posvetio sticanju slave. Jedini je fudbaler koji je osvojio tri svetska prvenstva i postigao preko 1.200 golova u karijeri. Doduše, mnogi su mu to nipodaštavali, s obzirom da je praktično čitavu karijeru igrao u Santosu. Ali, da nemaju apsolutno pravo na to pokazao je u reprezentativnom dresu, gde je postigao 77 golova na 92 utakmice. Istina, igrao je u verovatno najjačem brazilskom sastavu svih vremena, pa za razliku od Maradone nije morao sam da nosi državni tim na svojim plećima.

Nije mali broj onih koji smatraju da je čuveni El Pibe bukvalno sam doneo Argentini titulu svetskog šampiona u Meksiku 1986. godine. Odigrao je svaki minut, postigao pet golova i imao isto toliko asistencija. Ostala je upamćena njegova čuvena “Božja ruka”, kojim je prevario sudije i golmana Engleske Petera Šiltona, ali je samo četiri minuta kasnjje postigao pogodak koji je proglašen najvećim u istoriju Mundijala. Primio je loptu na svojoj polovini, a onda predriblao petoricu protivničih igrača, na kraju i Šiltona, bacivši čitavu fudbalsku javnost u trans. To je je mogao samo Maradona.

Pele možda nije imao baš takav dar Maradoninog driblinga, ali je na svoj način dovodio protivničke defanzivce do ludila. Tehnikom, građom, majstrorstvom i sportskom inteligencijom bio je nekoliko decenija ispred svog svog vremena. Ginisova knjiga rekorda zapisala ga je kao čoveka sa najviše postignutih golova u karijeri – 1.281. Sam je govorio da je postigao 1.283 gola u karijeri, ali u obzir nisu uzeta dva pogotka u specijalnim mečevima za Santos nakon penzionisanja. Sama FIFA je generalno govorila da je u pitanju igrač sa „više od 1.200“ datih golova. U to vreme očigledno niko nije uspeo da zabeleži sve te pogotke po raznoraznim državnim šampionatima u Brazilu. Ako bi se u obzir uzele samo zvanične utakmice – Pele bi bio na cifri od 680 pogodaka u klupskoj karijeri. Ipak, svaki je bio poseban na svoj način.

Maradona naravno nije mogao da računa na toliko golova, s obzirom da je igrao na drugoj poziciji u timu, pored golova je bio zadužen i za kreiranje napada svojih ekipa i asistencije. Na kraju postigao ih je 310 na 589 nastupa za klubove i još 34 na 91 utakmici za reprezentaciju. Oni koji su smatrali da je Maradona najveći fudbaler svih vremena kao jedan od glavnih atributa u toj tvrdnji koristili su činjenicu da je osnovna razlika u odnosu na Pelea to što se legendarni Argentinac dokazao i u Španiji i Italiji. Prilagođavao se na različite stilove, protiv razlčitih protivnika i na svakom mestu bio najbolji.

Može se reći da im je jedini nedostatak u čudesnim karijerama bilo to što su poput Mesija i Kristijana Ronalda nisu bili u situaciji da igraju u isto vreme, da se takmiče jedan sa drugim i dobiju dodatnu takmičarsku motivaciju. Nema sumnje da bi tada i sve ove neverovatne brojke bile još veće, a same karijere možda i nešto drugačije. Ipak, bilo bi nepravedno pronalaziti bilo kakav nedostatak u onome što su već pružili fudbalskoj igri. Apsolutno su najzaslužniji za to što je ova igra svojevremeno izašla iz čistih takmičarskih okvira i postala igra majstora i fudbalskih romantika. Večno ćemo im ostati zahvalni na tome.

"SVET BI BIO BOLJI DA SMO SE MANJE POREDILI, A VIŠE DIVILI JEDAN DRUGOM"

Čitava ta medijska pompa i insistiranje na pitanju "ko je bolji?" dovela je i do međusobnih nesuglasica, pa i navodne svađe koja je trajala godina. Često se govorilo da su ljubomorni jedan na drugog, bilo je i teških reči od strane El Pibea, ali da je sve to ipak bilo na zdravim osnovama pokazala je i emotivna portuka Brazilca posle El Pibeove smrti.

Doduše, Arentinac je umeo s vremena na vreme da oštro da reaguje na poneke Peleove izjave, ali pre svega onda kada mu je nedostajalo medijskog publiciteta. Bilo je i nadmetanja kada su u pitanju autobigrafije (objavljene u istoj godini), mada su tenzije često preuveličavali i sami mediji.

Ipak, onda kada bi kada bi se susreli sve bi odisalo iskrenim prijateljstvom i dobrim rapoloženjem.

"Mnogi su voleli da nas upoređuju celog života. Bio si genije koji je očarao svet. Mađioničar sa loptom u nogama. Prava legenda. Iznad svega toga, za mene ćeš ostati veliki prijatelj, sa još većim srcem. Danas znam da bi svet bio bolji da smo se manje poredili, a više divili jedan drugom. Dakle, želim da kažem da si bio neuporediv. Moj veliki prijatelju, hvala ti puno za naše putovanje. Jednog dana, na nebu igraćemo zajedno u istom timu. I to će biti prvi put da podignem pesnicu u vazduh zbog pobede, a da ne proslavim gol. Biće to zato što ću moći ponovo da te zagrlim", poručio je Pele.

Zvanično pomirenje dogodilo se 2016. godine, kada je Maradona pozdravio veliku brazilsku legendu nakon Peleove operacije kuka. Tada su definitivno zakopane "ratne sekire".

"Srećan sam što je dobro. Trebalo bi uvek da se držimo zajedno. I dosta je bilo svađe i bodlji među nama. Želim da se zahvalim Peleu, znamo ko je on i ko će uvek biti. Trebaju nam ikone poput njega", rekao je jednom prilikom Maradona.