Najlepši gol, najveća tuga (VIDEO)

“Kao igrač nikada nisam izlazio na teren s mišlju: pobeda, samo pobeda! Ne! Izlazio sam misleći na igru: igra, samo igra! Upravo taj rezultat pre igre i zabave, to je ono što ubija fudbal. Igrač je dobio negve, teške poput olova. Ne, ne verujem da takav igrač može da zanima publiku”.

I kad se bio baškario u bogatstvu, kad se uveliko gnezdio u svilenoj postelji ili šepurio u baršunastim odelima; kad mu se cela planeta klanjala i kad su mu ljubili ruku kao papi, isto je govorio.

Joga Bonito!

Joga Bonito, por favor!

Otuda je Peleova bisernica prepuna. Dragulj do dragulja. Ginis 'kaže', bilo ih je ukupno 1.281! Oni unikatni, što ih biserima zovemo, ukrasili su fudbalsku igru za sva vremena.

Recimo, ovako...

Stokholm, čuvena Rosunda, finale Mundijala '58 i sombrero za señor Gustavsona. Sige Parling sekundu ranije ispao ko iz voza, Kale Svenson na vetrometini; poslednji kadar: Kale Svenson razastrt u kaljavom golmanskom 'oboru' - Kralj na tronu, žezlo u ruci.

Ili Santos – Fluminense. Marakana '61, broj svedoka: 190.000...

“Sećam se da sam bio nervozan, gubili smo. I krenuo sam ka Žilmaru”...

Laki korak i kratka konverzacija s reprezentativnim drugom. Golman Santosa spušta loptu pred noge Peleu na kapici šesnaesterca...

“Krenuo sam naglo, jedan, drugi, treći... Sve u punom trku. Izmerili su posle, obilazeći ih i prolazeći pored osmorice igrača Fluminensea, potrošio sam 11 sekundi. Šutirao sam po zemlji, pored golmana – gol. Posle sam razmišljao: možda je trebalo još malo da odgodim realizaciju”.

Alternativna istorija iliti ispravljanje nepravde – Peleovih sedam Zlatnih lopti

Od danas na nebu igraju u istom timu

Iste godine u Torinu na crti je Juve. Izazivači Benito Sarti i Ernesto Kastano, reprezentativci Italije. 'Ničija' lopta pada na petnaestak metara od gola, Pele je čeka. Pogled ka nebu. Sa leve ide razjareni Sarti, sa desne Kastano. Para iz ušiju! Kao dve lokomotive što jedna drugoj jure u susret. Pogled levo, pogled desno. Sekund, dva... i onda s puno osećaja desnim risom, žonglerski, mangupski, mini parabola na levu i – torpedo!

Mamma mia, che bellezza!

Bio je gol za pamćenje i bio je 'sudar vozova' dotad ne viđen. Kakav zveket kostiju... Nesrećni Kastano i Sarti nisu mogli da izbegnu jedan drugog.

A prilikom jednog gostovanja s nacionalnim timom u Parizu, Pele je zbog silnih batina i sudije naklonjenog domaćinu, nekoliko minuta stajao u svom šesnaestercu iz protesta. Godine mlade, godine tinejdžerske. Prišao mu je autoritatvni, dozlaboga namrgođeni Đalma Santos:

“Mogu da se zakunem da sam mu video suze u očima. Da, bio sam grub prema njemu. Ali znate šta je bilo posle? Primio je loptu na sredini terena, krenuo ka golu i završio sa njom u mreži. I više ga niko nije takao. Do kraja je dao još dva gola”.

Druga polovina šezdesetih...

Testament fudbalske veličine ili mit: Da li je i kako Pele na kratko prekinuo građanski rat u Nigeriji?

Ja sam Ronald Regan, predsednik Amerike, vi ne morate da se predstavljate, zna vas ceo svet...

O njemu pišu slavopojke. On je junak modernih bajki. On je najpopularniji sportista na planeti. Za njega zna svako dete 'od Aljaske do Australije'. Život mu je med i mleko. Slavan je i bogat. Ima status poluboga...

- Gospodine Ratinov, ima li taj momak negu tugu u životu? - pitaće srpski novinari Peleovog menadžera tokom neobaveznog ćaskanja u repu francuske 'karavele' na letu za Beograd.

Bila je '69, prvo gostovanje Njegovog Veličanstva u Jugoslaviji...

Ratinov je novinarima beogradskih listova ispričao kako je Peleova najteža godina bila 1966. Leto, Mundijal u Engleskoj i teške batine dobijene od Bugara.

“Novine su tada pisale da je fauliran 32 puta pre nego što su ga odneli u bolnicu nakon 33. prekršaja”...

Posle?

Oporavio se, stao na noge i nastavio gde je stao. Te jeseni 1969, na turneji po Jugoslaviji, dao je gol Crvenoj zvezdi, Željezničaru i Radničkom. U Beogradu, Sarajevu i Kragujevcu. Daleko najlepši, tvrde očevici, na Čika Dači. Bio je slalom u njegovom stilu, kraljevski, 'u retrovizoru' četiri, pet domaćih igrača... Nisu imali šanse – 4:4.

Tek godinama kasnije, kad su kamere počele da prate maltene svaki korak svetskih vedeta i da sve te arabeske što izvode na zelenom polju beleže iz desetina uglova, Pele kroz neke javne nastupe, s gordošću ostarele primadone, verovatno nehotice otkriva svoje prave tuge – to su njegovi 'neviđeni' golovi.

Pa još podvlači kako baš najlepši od svih nije ovekovečen kamerom.

Početak avgusta 1959, samo godinu dana nakon krunisanja u Švedskoj; ligaška utakmica, Atletiko Juventus – Santos; minut 81; rezultat 0:3. Dorval je probio po desnom boku, dovukao je do visine šesnaesterca i uputio centaršut. Tačka fokusa – Pele. Hulinja ostavlja iza sebe u prijemu. Prvi 'sombrero'! Pele ne dozvoljava da lopta padne ne zumlju. Na njega idu Homero, pa Klovis. Drugi i treći 'sombrero'! Ispred je još samo golman Mao de Onša, Pele želi da krasota traje... Rano je za egzekuciju. Potpomaže se kolenom, lopta je i dalje u vazduhu, ali pod njegovom apsolutnom kontrolom... Ide i četvrti 'sombrero'! De Onša leti u prazno, upada u kišnicu ispred sebe. Stigao je taman da se okrene i vidi kako Pele glavom ubacuje loptu u praznu mrežu.

Filmski tajac!

De Onša ga prekida. Prvi je počeo da pljeska. Priključuju mu se ostali saigrači, publika. Oko 10.000 srećnika. Pele slavi. Visok skok, raširene noge i pesnica iznad glave koja seče vazduh. Slika što ostaje za sva vremene. Svaki naredni gol slaviće na isti način...

Pošto se i pola veka nakon što se dogodio o tom golu pričalo i pisalo kao o najlepšem u Peleovoj karijeri, Brazilci su odlučili da naprave kompjutersku animaciju. Uz pomoć živih svedoka sa tribina i samih aktera utakmice, programeri su sakupili sve potrebne informacije i prionuli na posao.

“Godine su nesumnjivo ulepšale sećanja, ali suština ostaje ista – ovo jeste Peleov najlepši pogodak”, konstatovali su brazilski mediji kada se klip pojavio.