Ljajić: Menadžerima dugujemo 4.500.000 evra! Imamo igrače koji zarađuju po 50.000 mesečno, a nisu u kadru
Vreme čitanja: 3min | sub. 26.10.24. | 12:52
„Trenutno u klubu postoji pozicija „šef portira“, a imaju četiri portira, ovde su izmišljana radna mesta“, kaže prvi čovek Partizana
Posla koliko voliš. Od jutra do mraka. Bez prestanka. A tek je počeo Rasim Ljajić sa saradnicima iz Privremenog organa, da sređuje stanje u Partizanu. Sva je prilika da će mu biti potrebni meseci, možda i godine, da bi popravio štetu koju jue nanelo bivše rukovodstvo, a vidljiva je na svakom koraku. Unutar stadiona i spolja, jer svaki čas se javi neko od poverilaca da taži novac, iako ga klub nema.
U takvim okolnostima će jedna od ključnih reči biti – snalaženje. A druga – organizacija. Pa, dokle se stigne, jer taman kad se jedan proble reši pojavi se novi.
Izabrane vesti
„Što se tiče infrastrukture, ovde je sve trenutno u raspadu. Omladinska škola mora biti naš proizvod, fabrika za proizvodnju igrača. Bez toga nijedan klub ne može opstati. Moramo da izborimo plasman u Evropu, jer bez toga nema ni novca, ali ni adekvatne prodaje igrača. Na putu ka ova četiri cilja moramo rezati troškove. Da ovde nafta teče umesto vode, mi ništa ne možemo napraviti ako ne budemo štedeli“, precizirao je Ljajić u razgovoru za sarajevski Dnevni avaz.
Broj zaposlenih u klubu je trenutno, frapantnih, 319. Neki će vrlo brzo morati da odu.
„Ovo je trenutno kao socijalističko preduzeće iz 60-ih i 70-ih godina prošlog veka. Ovo je kao društvena svojina, gde primaš platu radio ili ne. Trenutno u klubu postoji pozicija „šef portira“, a imaju četiri portira. Ovde su izmišljana radna mesta i razumem da sad postoji strah i prezir kada smo došli u klub, jer sam rekao da nema spasa bez racionalizacije. Partizan je trenutno u stanju socijalne potrebe. Dosad je bio kao socijalna ustanova koja je zbrinjavala prijatelje, rođake i bivše igrače i zbog toga je došao u ovu situaciju“.
Od sadašnjih igrača, plate pojedinaca na mesečnom nivou opterećuju kasu kluba.
„Sad imamo igrače koji imaju platu po 50.000 ili 60.000 eura, a oni ne da nisu prevaga, nego su rezerve u ekipi ili nisu ni u kadru. Problem je i što imamo dugovanja prema agencijama i menadžerima od 4.500.000 evra. Sedam godina Partizan je bez titule, nema prihoda od Evrope, devastirana je omladinska škola, Zvezda nam uzima petliće, pionire, kadete, a po toj školi je Partizan bio poznat. Bilo je i promašaja s dovođenjem igrača“.
U narednom periodu maltene ne sme da ih bude, jer bi svaka sledeća greška mogla da bude fatalna. Zato su se posla latili Predrag Mijatović i Danko Lazović, koji će posle odlazaka Ivice Ilieva i Ivice Kralja voditi sportski sektor.
„Najlakše je s tribina sediti i kritikovati, to može svako. Ovo je za mene izazov, da ne mislim da je moguće napraviti rezultat ne bih to prihvatio. Biće teško, ali jedina pozitivna stvar trenutno je da ne može biti gore. Okupili smo ekipu, za sportski sektor je veoma važno da tu ime kao što je Peđa Mijatović. Mnogo je fudbalskih imena, ali većina njih nije napravila ništa posle fudbalske karijere, ni kao treneri ni kao sportski radnici, a on je bio sportski direktor Reala. Govore da je on u Madridu i da zbog toga ne može da bude na ovoj funkciji, a on je svaki dan ovde s nama u klubu od jutra do mraka. Stalo mu je“.
Stalo je i Rasimu Ljajiću do imidža Partizana, slike kakvu šalje u javnost, između ostalog i sa tribina, pošto se očekuje velika poseta na utakmici sa Čukaričkim.
„Osim prekida bojkota, navijači su pozvali i sve da dođu na stadion i podrže klub. To je i od velike psihološke i praktične važnosti za igrače na terenu i kreiranje ambijenta. Bitan je ambijent, jer je ovde nada izgubljena, nema pozitivne energije“, dodao je Ljajić za Dnevni avaz.