Buenos Ajres - fudbalska prestonica sveta (VIII deo): Los Traperosi i priča o Inkama, Eviti Peron i klubu koji je promovisala čuvena Koka-kola
Vreme čitanja: 6min | sre. 01.02.23. | 22:31
Kup Argentine: Četvrtoligaš zanimljive prošlosti noćas (01.30) izaziva Urakan, po mnogima „šestog velikana“ u zemlji Gaučosa
Paralelno sa prvenstvom Argentine, startovala je i prva faza nacionalnog kupa zemlje Gaučosa. Ovo 14. po redu izdanje Kopa Argentine, poslednjih godina predstavlja jedan od glavnih turnira argentinskog fudbala koji organizuje AFA, a timovi iz pet divizija učestvuju u bobi za trofej i poziciju koja bi ih direktno kvalifikovala na najveću klupsku kontinentalnu scenu, Kopa Libertadores.
Takmičenje obuhvata 64 tima iz cele države, bez obzira kom savezu pripadali, a igra se nokaut faza, jedan meč koji se obavezno odigrava na neutralnom terenu. Pored sigurnog mesta u najeminentnijem klupskom takmičenju za Južnu Ametriku, šampion ovog takmičenje obezbeđuje i učešće u Superkup Argentine na kraju sezone, u kom će odmeriti snage sa osvajačem prvenstva.
Izabrane vesti
Utakmica između Urakana i Jupankija važi za prvo kolo Kupa Argentine, koja se igra na stadionu Sidad de Kazeros u partidu Tres de Febrero, zapadnoj zoni Buenos Ajresa noćas (01.30). U svom prvom meču ove sezone izabranici Dijega Dabovea gostovali su na stadionu Norberto Tito Tomageljo u Florensio Vareli i tom prilikom, u jednoj veoma uzbudljivoj utakmici, savladali ekipu Defense i Hustisije rezultatom 4:2. Sa druge strane, Los Traperosi doživeli su poraz od Deportivo Espanjola na debiju u svojoj istorijskoj prvoj sezoni nadmetanja u Primeri C Metropolitano, inače četvrtom rangu takmičenja.
01.30: (1,08) Urakan (10,0) Jupanki (16,0)
Sa veoma dobrim učinkom prošle sezone, Globito u novoj takmičarskoj godini pored Kopa Argentine, imaće obaveze u Kopa Libertadoresu kao i prvenstvo Argentine, kroz prvu i drugu fazu, odnosno ligu i Liga kup. Zbog velikog broja utakmica pretpostavka je da će Urakan u ovoj utakmici izaći sa mešovitim sastavom.
Trenutno, Jupanki igra u četvrtoj ligi argentinskog fudbala, a prošlu sezonu je završio na prvom mestu u fazi Klausure pete divizije iliti Primere D Metropolitano. U velikom finalu, protiv Sentro Espanjola, šampiona Aperture, regularni deo meča završen je nerešenim ishodom bez postignutih golova. U produžetku, Lukas Baso postigao je pobedonosni gol za Traperose. Uprkos odličnom učinku tima tokom predhodne sezone u petoj diviziji, debitovao je porazom u višem rangu, igrajući u gostima protiv Sentro Espanje, na stadionu Nueva Espanja. Prvo poluvreme je bilo ujednačenije, toliko da je završeno bez golova. Međutim, los Galjegosi su u drugom delu igre iskoristio Jupankijeve mane u defanzivi i postigli tri gola.
Pored toga što mu se pripisuje pet titula prvaka Argentine iz 1921, 1922, 1925, 1928 i 1973. godine, Urakan je u sezoni 2013/2014 prvi put postao šampion i Kupa Argentine, savladavši u finalu Rosario Sentral. Pored toga, klub ima bogatu istoriju, veliki broj navijača kako u samoj prestonici, tako i u svim provincijama, i stalni je član debate o tom famoznom “šestom velikanu” argentinskog fudbala. Može se reći, da se ne među fudbalskom publikom na našim prostorima ne postavlja pitanje ko je Urakan, već ko je taj niželigaški klub čudnog imena. Ko je zapravo Jupanki?
Sredinom tridesetih godina prošlog veka u tada selu Vila Lugano nadomak Buenos Ajresa, danas uveliko užem centru prestonice, grupa mladih entuzijasta predvođenih Žeronimom Hibautom, imali su ideju o formiranju košarkaškog kluba jer u toj oblasti nije bilo sličnih sportskih aktivnosti. Tako je posle nekoliko sastanaka održanih na uglu ulica Piedrabuena i Strangford, danas Batle i Ordonjez, 12. oktobra 1935. godine rođen je klub koji su neformalno nazvali “El Fortín”. Klub je kao glavni sport praktikovao košarku sve do početko šezdesetih godina prošlog vela, tačnije 1961. kada im grad oduzima zemljište na kojima su se nalazili otvoreni tereni i manja hala za mali fudbal i košarku, da bi preko istih par godina kasnije prošla trasa Avenije Heneral Luis Deljepiane.
Jupanki počinje sa svojom fudbalskom selekcijom 1976. godine kada se priključio argentinskoj fudbalskoj asocijaciji i počeo da učestvuje u ligama AFA, tačnije u Primeri D, tada četvrtoj diviziji argentinskog fudbala. Klub nikada za svojih gotovo 40 godina, od kada postoji kao i fudbalski tim nije uspeo da napravi zapaženije rezultate u Primeri D, praktično čitav fudbalski vek su bili u istom šampionatu sve do početka ove sezone.
U Kupu Argentine prvi put učestvuje posle reforme ovog takmičenja u sezoni 2011/2012 uz učešće više od 170 klubova širom zemlje. U prvoj fazi za protivnika su imali ekipu iz istog ranga Deportivo Paragvajo, koju su savladali sa 2:0, a oba gola postigao je Ignasio Bilbao. U narednoj rundi klub se po prvi put susreo sa ekipom iz višeg ranga, sa Temperlejom koji se te godine takmičio u Primera B Metropolitano. Meč je odigran 15. septembra ,a Jupanki je poražen rezultatom 2:1.
Tokom 2001. godine Jupanki je bio protagonista serije reklamnih spotova svetski poznate američke kompanije za proizvodnju bezalkoholnih pića, Koka-Kola, u kojoj su Traperosi predstavljen kao klub sa najmanjim brojem navijača u zemlji, što je i bilo delimično tačno. U reklami su glumili tadašnji igrači, a kao simbolično i komično predstavljanje broja navijača, svi su uspeli da stanu u auto Fiat 500, popularnog Fiću, i tako se uputili na utakmicu. Ovaj potez doneo je ogromnu popularnost lokalnim igračima da su ih ljudi presretali na ulicama Buenos Ajresa tražeći autograme. Takođe, uspeli su time da privuku više gledalaca na svoje utakmice, a rezultat reklamne kampanje omogućio je klubu da poveća broj članova sa 76 na 550, koji su svakog meseca izdvajali simboličan iznos za doprinos klubu.
Jupanki je nekada imao svoj stadion u naselju Lugano I i II, u novoizgrađenom delu Vile Lugano. Stadion je nosio ime Delfino Edmundo Benitez po legendarnom paragvajskom napadaču koji je nastupao za velike argentinske klubove poput Boke Juniors, Rasinga i Fera, takođe on je živeo u ovom kraju, a tokom osamdesetih bio je i sportski direktor kluba. Ipak, 1999. godine moraju da napuste svoje prostorije zbog nezadovoljavanja uslova koje propisuje AFA.
Posle reklamne kampanje 2001. godine, kompanija koja je radila snimanje spotova, obećala im je pomoć u realizaciji i izgradnje novog stadiona, ali to obećanje nikada nije ispunila. Komisija za proveru kompetentnosti stadiona u AFA 2007. godine dopustila je korišćenje ovog objekta za mlađe kategorije. Početkom ovog veka, podpredsednik kluba Dante Majori uspeo je da od grada dobije zemljište u opštini La Mantaza u kraju Evita, a koji je klubu dodeljen u cilju izgradnje novog stadiona.
Gotovo deceniju i po, svoje domaće utakmice igrali su na stadionu Huan Antonio Arijas, domu Deportivo Linijersa. Od maja 2017. godine klub je nastupao na stadionu Hose Maria Moranjos koji pripada njihovom lokalnom rivalu Atletiko Lugano, a koji se takođe nalazi u Tapialesu kraju gde je i stadion Linijersa. Početkom 2019. godine, posle više od 20 godina bez sopstvenog doma, zaigrali su na svom novom stadion izgrađenom od malih sredstava kluba uz pomoć isto tako oskudnih donacija lokalne samouprave barija Evita. Upravo u tu čast, ali i nekadašnje prve dame Argentine, stadion nosi ime Sidad Evita Peron.
Jupanki je do početka ove sezone kada je po prvi put u istoriji izborio promociju u viši rang, bio jedini od 86 klubova koji su direktno povezani sa AFA, a koji je učestvovao samo u jednoj kategoriji nadmetanja od svog osnivanja. Pored Boke Juniors i Atletiko Tristan Suareza oni su jedini koji nikada nisi ispali iz šampionata u kojem su nastupaju, a ruku na srce, dalje od Primere D Metropolitano kao poslednjeg ranga za klubove iz prestonice nisu ni mogli.
Ime kluba “Yupanqui”, delimična je nepoznanica, ali po pričama nekih od osnivača oni su ovu reč preuzeli iz rečnika naroda Inka, a jedan od vladara ovog misterioznog naroda zvao se Túpac Inca Yupanqui. Nadimak kluba je El Trapero, a dok navijači sebe oslovljavaju kao La Banda del Viejo, što bi u slobodnom prevodu značilo ''Grupa matoraca''.
KUP ARGENTINE – 1/32
Četvrtak
01.30: (1,08) Urakan (10,0) Jupanki (16,0)
***kvote su podložne promenama
Piše: Đorđe RADONJIĆ