Taktička genijalnost, iznuđeno rešenje ili igra nedostojna najvećeg kluba na svetu

Izreka da „cilj opravdava sredstvo“ zanavek se prišiva italijanskom filozofu Nikolu Makijaveliju, iako je on nikada nije napisao u toj formi, ali, misao je odletela i gotovo, u kavez više ne može da se vrati.

Upravo tom devizom navijači Real Madrida danas slave prolaz njihovog kluba u polufinale Lige šampiona, do kojeg je španski gigant došao verovatno prvi put u istoriji – bunkerom. Dobro, ako ne prvi put otkako postoji, a ono sigurno prvi put u skorije vreme, u ovom veku u kojem je šest puta bio šampion Evrope.

Mančester Siti je držao loptu, kružio oko šesnaesterca kao da je rukomet u pitanju, njegovi štoperi su stajali na 30-ak metara od gola Reala, što je slika koja se baš retko viđa, pa taman da je Luton ili Halifaks na drugoj strani, a na najveći klub na svetu ikada. Ali, Građani Pepa Gvardiole od sve te inicijative malo šta su uspeli da urade. Imali su još jednu veliku šansu koju je De Brujne poslao preko prečke, Halandovu loptu na njoj, jedan umalo autogol Karvahala i to je to.

Žalili su sinoć svom snagom Englezi zbog ispadanja, pričali da je ispao bolji tim, da je Real dao gol iz jedine šanse na utakmice, ali... Što bi rekao Žoze Murinjo: „Nego, kažite vi meni, ko će igrati u polufinalu?“

Građani neutešni: Na terenu je bio samo jedan tim, Real išao na penale

I danas se vodi rat preko interneta, u fudbalskoj čaršiji, možda i po kafanama negde tamo gde su sada noćni sati: da li je Karlo Ančeloti ispao taktički genije ili je igra Madriđana bila iznuđena ofanzivom Sitija ili je to, ipak, bila partija nedostojna najvećeg kluba na svetu? Svaka teorija ima i svoje zagovornike. I ima jednako smisla.

Bilo je šta je bilo, ali je možda najjači utisak svega kako se Real Madrid na „Itihadu“ branio kao da je u pitanju prosečni klub Mozzart Bet Superlige kada dođe u goste Zvezdi i Partizanu. I to ne mislimo ništa maliciozno. Naprotiv. Kako je tim u kojem su isto vreme na terenu Vinisijus Žunior, Rodrigo, Belingem, Valverde, koji mnogo više gledaju ka protivničkom nego ka svom golu, uspeo da odigra 45 plus 30 minuta taktički perfektne defanzive? Svi na svojoj polovini, svi verni odbrani kao najbolji vojnici, svako prati svog igrača kao senku, nema ispadanja, nema iskakanja, nema da se neko negde zaboravio ili nije stigao, hteo ili mogao da se vrati nazad. Nikom nije bilo ispod časti da grebe rukama i nogama za svaku loptu, aut, niko nije u duel ušao sa manje od sve snage. Vinisijus, Rodrigo, Belingem...

*** Koji je tvoj navijački san? ***

Da li maštaš o tome da gledaš Milan na San Siru, Barsu na Nou Kampu, PSŽ na Parku prinčeva?

Mozzart ti ovog proleća ispunjava želje.

Učestvuj!

Ne bi smeli baš ruku u vatru da stavimo kao Gaj Mucije Scevola, ali teško da je Real Madrid uigravao bilo kada i bilo gde da tako igra 75 minuta fudbala. Bilo je ružno, pomalo i tužno od najvećeg kluba na svetu, ali – isplatilo se. Španci su izbacili prvaka Evrope i sada su najveći favoriti da budu prvaci Evrope. Petnaesti put. Ako dignu onaj „klempavi“ pehar 1. juna na „Vembliju“, niko se neće ni sećati kako su prošli Siti.

A, možda bi trebalo, jer ne viđa se GOAT među klubovima svakog dana, ni svake godine, ni svake decenije čak, kako se grčevito brani kao neki... Hajde, da nam se ne uvrede naši superligaši. A, opet, sa onakvim imenima na terenu sve to uspeti – i to je za čestitke. Iskrene.