Odbrana Partizana - juče, danas, sutra

Jeste, Dinamo je moćan. Jeste, velikan je. Jeste, ima skupocen tim sa igračima čije godišnje zarade se mere milionima evra. Sve stoji, ali.. Taman da je preko puta i jači rival od ukrajinskog giganta ne bi smela odbrana Partizana praktično da ne postoji kao u većem delu meča u Kijevu. To kako je igrala - ili kako nije!? - otvorilo je pitanje da li, kad i šta joj je potrebno da bi podsetila na prošlosezonsku.

Crno-beli su prošli grupu i to je za njih najvažnije. Imali su i pre gostovanja na Olimpijskom stadionu zagarantovano proleće u Evropi, uradili su vanredno bitnu stvar za klub i lične karijere, međutim, kao što u fudbalu ne postoji „juče“, tako već danas mora da se gleda u sutra. Da Miroslav Đukić, kao nekadašnji štoper vrhunskog kalibra, od autoriteta i karijere, povuče poteze koji, makar bili i bolni, za krajni cilj imaju „zatezanje“ poslednje linije.

Kao što je prošle godine uradio Marko Nikolić.

Prvi zvaničan meč u 2018. godini Partizan će igrati protiv tima sličnog Dinamu (po rejtingu, statusu, ambicijama, pa i tradiciji) i bilo bi pogubno ako bi posle 90 beogradskih minuta šesnaestine finala Lige Evrope drastično smanjio šanse za nastavak takmičenja do kojeg mu je tako stalo. Mada u prošloj sezoni nije bilo ni izbliza ovako zahtevnih mečeva (igralo se samo na srpskoj sceni usled rane eliminacije iz Evrope), defanziva pod komandnom palicom Marka Nikolića bila je garancija čvrstine u pohodu na duplu krunu. O tome smo pisali u maju. Odbrana je bila disciplinovanija i energičnija, skoro da nije dozvolila Vojvodini i Crvenoj zvezdi ni šansu, ali ove jeseni ne izgleda ubedljivo. Ne uliva sigurnost kao prošlosezonska.

Teško je poverovati da je to samo zbog odlaska Nikola Milenkovića u Fjorentinu. Pre će biti da se više troši usled takmičenja na tri fronta i da na tom kvalitetnijem nivou takmičenja popušta čim se neko na nju zaleti. Protiv Skenderbega je izdržala u oba susreta, ali su je zato matirali i fudbaleri Dinama (triput u Humskoj, jednom više u Kijevu) i Jang Bojsa (po jednom u oba duela), a kad se tome dodaju i nerealizovane šanse Ukrajinaca i Švajcaraca jasno je da nešto mora da se menja. U ili oko nje.
„Kad primiš četiri gola i kad nisi čvrst u odbrani, vrlo je teško pobediti u Evropi. Dinamo Kijev je dobra ekipa, mi nismo bili na visini zadatka u odbrani. Ovaj meč je opomena, svesni smo da moramo da vratimo defanzivnu čvrstinu, koja nas je krasila i zbog koje smo prošli grupu. To moramo da povratimo“, iskreno je delovao Miroslav Đukić u obrazloženju igre njegovog tima u četvrtak veče.

Možda je i sam Đukić uticao na to da protiv Dinama odbrana ne izgleda uverljivo. Na prethodna dva superligaška meča probao je formaciju 3-5-2, koja bi se kad protivnik ima loptu transformisala u 5-3-2, taman su se na nju igrači navikli, a onda se stručni štab u Kijevu opredelio da počne s četvoricom pozadi, pa su bekovi Miroslav Vulićević i Nemanja G. Miletić grešili u postavci, ostajali „visoko“, dopuštali da ih krilni fudbaleri domaćina probijaju, posle čega bi se štoperi Miletić i Mitrović nalazili našli na vetrometini i spasa Vladmiru Stojkoviću nije bilo.

Da je Đukić ostao dosledan varijanti 3-5-2, sa Bojanom Ostojićem u ulozi dodatnog osigurača ispred Vladimira Stojkovića, možda bi bilo bolje za Parni valjak, pošto je igrom u polju, u drugom delu utakmice, uspeo da kreira nekoliko opasnih napada.
„Definitivno smo imali probleme u odbrani, ali protivnik nije dominirao i nije baš da se mi nismo pitali na utakmici. U nekim trenucima napravili smo kardinalne greške i primali golove“, podsetio je Đukić, a ostaje samo u domenu razmišljanja šta bi bilo da je gostovanje u Kijevu odlučivalo u plasmanu dalje.

U odnosu na odbranu iz Nikolićevog mandata, u sadašnjoj su novi golman (ostanak Vladimira Stojkovića bi trebalo da bude prioritet uprave, jer je reprezentativni čuvar mreže verovatno najzaslužniji za promenu klime u ekipi), štoperi (Milan Mitrović i Nemanja R. Miletić), a stari bekovi. Baš na tim bočnim pozicijama crno-belima je, opšti je utisak, potrebno osveženje. Miroslav Vulićević nema konkurenciju i za ambicije ozbiljnog kluba potrebno je da postoji neko ko bi mu disao za vrat i(li) odmenio ako je kapiten umoran. Ili mu ne ide. Isto važi i za nekadašnjeg prvotimca Javora, ove jeseni, čak i uz propuste, igra kvalitetnije od Nemanje Antonova, pošto pozajmljeni fudbaler Grashopersa ne može da mu ugrozi mesto u timu. Možda je vreme za nekog trećeg?

S obzirom da su Mitrović i Miletić tek letos stigli i da imaju jedva dvocifren broj zajedničkih utakmica njima treba dati vreme da se uigraju. Da očvrsnu. Da sigurnost prenesu na bekove, jer kad su Vulićević i Miletić sigurni pozadi onda mogu nešto da naprave u ofanzivio. Da se ne bi ponovio Dinamo. Ovo u Kijevu je bilo bez većih posledica. Narod bi rekao: „bilo, pa prošlo“.

Sutra već ne sme da bude. Da bi se prošlo.

(FOTO: FK Partizan, MN Press, Star sport)