Za sve generacije i sva vremena

Možda nije podložno merenju, ali subjektivni osećaj da su, nakon što je Novak Đoković juče zaokružio trofejnu riznicu jedinim odličjem koje mu je nedostajalo, najkorišćenija reč na internetu bila "GOAT", a najčeće upotrebljena rečenica u odama najvećem svih vremena bila ona - "Ponosni što živimo u eri Novaka Đokovića".

Koliko ste samo puta čuli da neko iz vašeg okruženja obožava Novaka, ali "nema živce" da gleda sve one velike mečeve kojima je prekrajao istoriju, ne samo tenisa, već čitavog sporta, koliko puta su vam drhtale i noge i ruke, nešto se prevrtalo po stomaku, koliko puta niste verovali da će njemu, tom blistavom teniskom umu od čelika, pripasti neka iscrpljujuća, duga, neizvesna razmena poput one u jučerašnjem taj-brejku drugog seta okončane - ponovo ćemo biti subjektivni - najsavršenijom forhend dijagonalom u 2024. godini!?

Ako je nekada zdrav razum terao na sumnju u pobedu Novaka Đokovića, onda je to bilo pred jučerašnje finale olimpijskog turnira. I ne radi se tu o nepoverenju u Novaka Đokovića u njegovu tenisku genijalnost, njegovu mentalnu nesalomivost, već o okolnostima koje su finalnu borbu pratile - rovito desno koleno, činjenicu da je prvi put u karijeri zakoračio u avgust bez ijedne titule, nestvaran podatak da do finala nije imao pobedu nad top 10 igračem, a nadasve činjenicu da je za zlato morao "peške na mesec", da je igrao protiv, u datom trenutku najboljeg tenisera današnjice, a bez premca fizički najdominantnijeg gladijatora sa reketom u ruci... Pride 16 godina mlađeg, koji ga je samo petnaestak dana ranije dominantno razoružao u finalu Vimbldona. A na vrhu piramide verovatnoće protiv koje se Novak borio, zakucana je bila poslednja šansa da se osvoji olimpijsko zlato.

Ali ako nas je Novak Đoković od 2011. godine - mada u tom trenutku nismo mogli da predvidimo u kakvu će se zver transformisati - do danas nečemu naučio, jeste da nikada ne potcenimo njegovu sposobnost da status "otpisanog" reciklira u pokretačku energiju, kao i nedavno izgubljeno finale Vimbldona, te sve sumnje koje su se pojavile u do Olimpijskih igara, neprepoznatljivoj 2024.

Mission completed: Drugačije nije moglo

I zato je kroz čitav meč Karlosa Alkarasa držao na kratkom povocu i kada je delovalo da će se mursijski pit-bul otrgnuti i dok su sevali vineri kako forhendima tako i bekhendima, dok se drop šotpovi Španca ostavljali Đokovića bez odgovora, a Španac ludačkom fuzijom energije, brzine i okretnosti istovremeno terao Srbina ne na udarac, već na dva, tri poteza više...

Znao je Novak da protiv furije zvane Alkaras može trči sve dok su rame uz rame, jer je na sve fizičke i teniske kvaliteta, 21-godišnjak u godinu dana podesio moždane koordinate izgradivši moćnu barijeru za pritisak. Kao da je deset godina na turu. Ali kada vas Tajbrejković uvede na svoje igralište, kada vam pre toga osujeti skoro dvocifren broj brejk šansi i kada svaki naredni poen znači da ste korak bliže porazu, onda psihološka barijera puca. Premotajte i pogledajte još jednom taj-brejk drugog seta, videćete Alkarasovo konstantno gunđanje u sopstvenu bradu, nekoliko loptica u mrežu i biće vam jasno o čemu pričamo.

Geneza okršaja Novaka Đokovića i Karlosa Alkaras pokazuje da je srpski titan svaki put nakon poraza od Alkarasa, učio nešto novo o rivalu, a onda opservacije i analize primenjivao u službi jednog jedinog cilja - da mu se ne desi isto u prvom sledećem okršaju. Kada ga je Alkaras pobedio 2022. na njihovoj međusobnoj premijeri u polufinalu Madrida, Novak mu je godinu dana kasnije, iz podređene pozicije, oduzeo noge na Rolan Garosu. Kada ga je Karlitos "okrenuo" u finalu prоšlogodišnjeg Vimbldona (gde se verovalo da Novaku nema ravnog), Đoković mu je uzvratio onim četvoročasovnim spektaklom u Sinsinatiju, pa čišćenjem na završnom mastersu. Onda je Karlos nedavno protutnjao kroz novo londonsko finale i počeo da leti preblizu Sunca. Toliko blizu da je pred finale sa Novakom poručio Španiji da će joj doneti zlato. Za to vreme Novak je tiho poručio: "... ako izađem sa vrhunskom igrom, imam šanse".

Vrhunski je igrao Karlos, vrhunski je igrao Novak. A onda se potvrdila davno uvrežena teza, još iz vremena spektakularnih bitaka sa Rafom i Rodžerom - "Kada Novak Đoković odigra svoj najbolji tenis, nema čoveka koji može da ga dobije." Teško da je Alkaras mogao bolje od onoga juče.

A onda konferencija i reči zbog kojih je Novak Đoković, gospodin nesalomivi.

"I jeste i nije. Jeste, jer sam osvojio sve sa ovom medaljom, ali i nije, jer volim ovaj sport, volim da ga igram, volim takmičenje, treninge, usavršavanje igre..."

Novakova šampionska konferencija: Sada sam iznad Meseca, karijera i jeste i nije kompletirana

Beše to Novakov odgovor na pitanje da li je posle osvajanja jedinog trofeja koji mu je nedostajao, karijera konačno zaokružena. Kada neponovljivi teniski rekorder, vlasnik 24 grend slem titule, čovek što je preko osam godina bio na čelu teniskog poretka, što je više puta dobio Nadala i Federera nego oni njega, kaže da na neki način karijera još nije zaokružena, eto vam odgovor o tome zašto je tu gde jeste i odakle crpi motivaciju.

Dominirao je u "staroj" eri među Rafom, Rodžerom i Endijem Marijem, čitavu jednu generaciju ostavio sa tek šačicom najvećih trofeja, a najnoviju generaciju naterao da ga voli (poslušajte samo način na koji Siner, Alkaras, Rune pričaju o Novaku) i da mu se divi, jer je poštuje, ali istovremeno dobrano maltretira.

Zato je čovek za sve generacije i za sva vremena. Zato su čitavoj planeti otkao je otpevao Bože pravde na vrhu pobedničkog postolja, puna usta "GOAT-а", zato Novaku krunu karijere čestita Lebron Džejms, uz njega najdugovečniji sportista svih vremena. Zato što ima moć da u beogradskim kafićima okupi i klince, sredovečnje ljude, penzionere i natera ih da tri sata ne skidaju pogleda sa ekrana.

Zato smo ponosni što smo deo Novakove ere. Jer igrajući tenis predaje životne lekcije, jer zbog njega neretko zaboravimo na sopstvene probleme, jer nas je naučio da verujemo u čuda. A dok god bude držao reket i odolevao vremenu i mladim lavovima. Uljuljkaćemo se i pomisliti da je sve ovo što radi normalno. A da je normalno, ne bi bilo za sva vremena.