Novakova šampionska konferencija: Sada sam iznad Meseca, karijera i jeste i nije kompletirana
Vreme čitanja: 7min | ned. 04.08.24. | 20:10
„Osećam se kao da sam na vhu planine, najviše na svetu, osećaj je kao nijedan do ovog današnjeg dana..."
(Od izveštača Mozzart Sporta iz Pariza)
Legenda, čelik, 'monstrum', gladijator! Najveći i neuništivi! Bio je to i pre današnjeg finala sa Karlosom Alkarasom, a spisak epiteta koji ga krase samo je potvrdio, bodebljao neizbrisivom tintom nakon što je osvojio, pa ponosno poljubio olimpijsko zlato dok se u pozadini orila srpska himna.
Izabrane vesti
Jer svi znamo koliki ponos ključa u grudima Novaka Đokovića kada se bori za Srbiju. Iz petog pokušaja, u objektivno poslednjoj šansi da to učini, konačno probio barijeru, obradovao naciju, zaokružio riznicu trofeja.
„Najposebniji osećaj. Mislio sam da 2012. kad sam nosio zastavu na ceremoniji otvaranja najbolji osećaj, sve do danas. Sve što sam ikada zamišljao, nadao se, želeo, da predstavljam moju zemlju uvek je prioritet za mene. Gde god mogu da nosim srpsku zastavu, to me motiviše i nosi kao ništa drugo. Sada sa 37 godina, pobedio sam 16 godina mlađeg igrača koji je osvojio RG i Vimbldon, ovo je najveći sportski uspeh u mojoj karijeri", rekao je Đoković na šampionskoj konferenciji u Parizu i nastavio: "Sumnje uvek postoje. OI dolaze na svake četiri godine, šanse da osvojite medalju za svoju zemlju su retke. Znao sam sve, da mi je ovo poslednja šansa. Znao sam da moram da utišam svu buku oko mene i da se fokusiram na teren. Oduševljen sam onim što sam uspeo i na način kako sam uspeo. Alkaras je najbolji na svetu sada, a ja sam „iznad meseca“. Ono što sam osetio kada sam pobedio je nadmašilo sve što sam do sada osećao. Biti na tom terenu sa srpskom zastavom, slušajući srpsku himnu, ništa ne može da bude jače od toga."
Zamislite čoveka u čijem su vlasništvu svi najznačajniji teniski rekordi, koji je sve grend slemove osvajao po najmanje tri puta, ima najviše masters titula, najveći broj sedmica na čelu ATP liste na kojem je proveo više od osam godina, a uz to i bolji međusobni skor sa Rafaelom Nadalom i Rodžerom Federerom. Zamislite čoveka koji je sve to začinio olimpijskom medaljom i koji na pitanje o tome da li je karijera kompletirana daje sledeći odgovor: „I jeste i nije. Jeste, jer sam osvojio sve sa ovom medaljom, ali i nije, jer volim ovaj sport, volim da ga igram, volim takmičenje, treninge, usavršavanje igre. Ovaj sport mi je dao toliko toga u životu. Želim da mu se odužim. Radim naporno kao svaki mladi igrač na svetu, možda i napornije. Zato ovaj uspeh nije slučajnost, nego rezultat velikog truda. Ne znam za budućnost, želim da uživam u ovom momentu, bio je ovo dug put, san koji je trajao godinama."
Put do olimpijske medalje kod 2024. godinu bio je posebno čudan. Do planetarne smotre nije imao niti trofej, niti pobedu nad top 10 teniserom. Sve do danas.
„Ova godina je bila čudna za mene, nisam osvojio nijednu titulu do sada u sezoni. Ali, grend slemovi i OI su najbitniji ciljevi za sezonu, pogotovo OI znajući da mi je ovo poslednja šansa da osvojimo zlato. Učinio sam sve što sam mogao da se pripremim, da podignem formu u pravom trenutku, da bude na vrhuncu ovde. Desila mi se povreda na RG, koja me izbacila iz planova, igrao sam potom finale Vimbldona, što možda nisam očekivao. Alkaras me je pobedio, bio je bolji, ali sam rekao kada sam dolazio ovde da se osećam kao dosta bolji igrač. Vimbldon mi je dao samopouzdanje u kretanju, u mojoj igri. A, motivacije mi nije bilo potrebno, nema veće nego kad predstavljate svoju zemlju. Nisam set ispustio ceo turnir. Znao sam da je ovo moja šansa, ako se ikada desi, da će to biti sad. Osetio sam veliko olakšanje kada sam se plasirao u finale, ali želeo sam zlato, iako sam znao da je pobediti Alkarasa kao popeti se na najvišu planinu. Znao sam da ne mogu da budem gori nego na Vimbldonu, ali sam znao da će biti drugačiji meč. Fer je što su oba seta išla u taj brejk, nivo tenisa je bio visok. Ne mogu ni da zamislim šta bi bilo da sam izgubio drugi set..."
Nisu se grickali, grizli su se nokti u novinarskoj loži na Šatrijeu, drhtali su Srbi kroz prvi i drugi set na najvećem pariskom teniskom borilištu, urlali od sreće kada je Novak tukao forhendima u drugom taj-brejku. Kada je poveo sa 6:2, znalo se da neće biti trećeg seta, da je zlato u rukama Najvećeg.
„Osećam se kao da sam na vhu planine, najviše na svetu, osećaj je kao nijedan do ovog današnjeg dana. Najlepši osećaj do sada je bio na otvaranju OI u Londonu, imao tu čast i danas je ovo nadmašilo sve što sam ikada doživeo. Taj poslednji poen, takve emocije, intenzitet, nikada nisam doživeo. Nezamenjivo i ništa ne može da nadmaši", rekao je Novak koji bi, da je zlato ne daj Bože izmaklo, razmišljao o pojavljivanju u Los Anđelesu 2028. godine, kao 41-godišnjak!?
„Suze radosnice, samo sam se smejao dok je išla himna. Biti na postolju sa zčatom oko vrata i gledati zastavu kako se diže, nema lepšeg osećaja. Ništa ne moe da me učini ponosnijim. Dejvis kup, ovo zlato, to sve nadmašuje. Zato je bila toliko željena medalja, koliko je nabila pritiska meni i ljudima oko mene. Da se ovde nije desilo, išoa bih u LA, našao bih način da se podmladim. Želja i volja me nosili i ogromna podrška srpskog naroda."
Bilo je priče i o fudbalskom GOAT-u, koji je 2022. u Kataru uradio isto što i Novak danas. Osvojio jedini trofej koji mu je nedostajao da zacementira status najboljeg svih vremena.
„Nema slučajnosti u životu, Mesi i smo isto godište. On je genije fudbala i sporta. Da mogu istovremeno da postižem uspehe kada i on, to je nešto posebno. Lep osećaj. U Tokiju sam bio mnogo blizu, nekoliko gemova me delilo od finala, gde bih bio favorit. Ali, postoji razlog zašto se nešto u životu dešava. U Tokiju najteži poraz u životu, toliko mi je teško pao. Ostao sam bez goriva, igrao sam dobro na turnirima pre i ostao bez goriva za poslednji skok. Ovde sam došao svežiji dosta, izgledalo je drugačije i pored finala Vimbldona. Znao sam da ću biti kao zver. Najbolji kad je najvažnije."
Neverovatno kakve su mečeve Novak i Karlos igrali tokom 2023. i 2024. godine. Vremenski gledano kratko rivalstvo, ali dostojno scenarija za ozbiljan dokumentarac.
„On je bio u vrhunskoj formi, ja se osećao isto jako dobro. Kako sam trenirao, igrao na treninzima. Znao sam da ako je ikada šansa, to je na ovim Igrama. Imao sam dosta samopouzdanja, podstreka da guram do kraja. Filmski scenario pobediti trenutno najboljeg na svetu, u možda dva najduža seta koja sam igrao u životu, u dva taj-brejka... Lomila se i moja psiha i njegova, i tela, sve se lomilo. U tim momentima zadržati dah... Totalno se zgrčiš, ne možeš da izbaciš dah, nosi te neka viša sila. Zato sam uvek govorio da je Bog veliki i da osećam tu intervenciju uvek i verujem da mi je to pomoglo danas da osvojim zlato."
Slavlje već uveliko traje, a Novak će ga nastaviti u olimpijskom selu.
„Ne razmišljam o turniru, reketu, samo da proslavim, idem u Selo da proslavim sa našim sportistima, da uzmu malo pelcer za njihove pohode ka medalji. I sutra ima ceremonija neka. Veseliću se, biću sa najbližima i to je to."
Ogromnu podršku Novak je dobio od porodice, supruge Jelene, ćerke Tare i sina Stefana. Tara je tokom meča vitlala transparentom "Tata je najbolji", Stefan skako na svaki važan poen, a Jelena nakon meča tvitovala - "Naš je tata sav od zlata sa ili bez medalje oko vrata."
„Ako me tako vide, jako sam ponosan, Meni je važno da me vide da sam najbolji tata. Sa kojim oni žele da provode vreme, koga vole, nema lepšeg osećaja da sve ovo doživim uz njihvou podršku."
Setio se Novak i početaka. Prvog od 99 trofeja osvojenog u Holandiji.
"Pamtim prvi trofej u Holandiji – bio ej to ajpod. Malo drugačije je kad držite zlatnu medalju (smeh). Neverovatno putovanje... Jelena je tada bila moja devojka, Vajda moj trener... Holandija će uvek biti u mom srcu zbog toga."
Novinari su Novaka podsetili na reči Rafaela Nadala da je olimpijska medalja najteže dostignuće.
„Nisam video čestitke još. Hvala mu na čestitkama, znači mi mnogo kad su od takve legende i rivala. Gledajući moju karijeru i pređeni put, složio bih se da u mom slučaju osvajanje zlata na OI je najteže. Ne znam, teško je reći, olimpijski turnir je teško uporediti sa grend slemom, jer ovaj turnir ne igraju svi, ali pošto dolazi na svakih četiri godine, nose veliki pritisak, očekivanja, svi očekuju medalju, zato je jako teško."
Za kraj, hoće li se nastaviti teniska karijera Novaka Đokovića. Da li je vreme za penziju, da se ostavi prostor drugima da osvoje neki trofej...
"Penzija sada? Videćemo, može biti", našalio se Đoković.