El Clásico Tapatío – više od igre, istorijat prepun animoziteta

Čivas Gvadalahara i Atlas sastaju se noćas (02.05) na stadionu Akron, nekadašnji Omnilajf u sklopu baraža ili plej-in runde za plej-of meksičke Aperture. Istorija direktnih sučeljavanja na ovom stadionu ukazuje na balans između ova dva tima, jer je u poslednjih devet mečeva za svaki tim ostvario po tri pobede. Međutim, u poslednjem obračunu na ovom stadionu, u utakmici 11. kola Lige MX, odigrane 10. oktobra tekuće godine, Atlas je pobedio sa 3:2. Golove na utakmici postigli su Roberto Alvarado u 71. i Rikardo Marin 64. minutu za Čivas i Hose Lozano, Žeremi Markes i Džon Muriljo za Atlas.

El Clásico Tapatío, ime je koje nosi fudbalsko rivalstvo između dve najpopularnije ekipe u gradu Gvadalahara, a to su upravo Čivas i Atlas. Animozitet koji se smatra najstarijim derbijem meksičkog fudbala. Ovo rivalstvo, koje i te kako ume da se prelije i van sportskih dešavanja, manifestuje se još od 1916. godine, kroz brojna sučeljavanja koja su tokom istorije održavana u raznim takmičenjima od Zapadne lige, Prve divizije, meksičkog Kupa, Superkupa, sve do međunarodne scene.

Sam grad Gvadalahara smatra trećom najnaseljenijom metropolom i drugim poslovnim i ekonomskim centrom u Meksiku. Poznata je po okolnim poljima plave agave, biljke od koje se pravi možda i najčuvenije piće poreklom iz ove države, tekila. Simboli grada ogledaju se u velikom broju velelepnih crkava i drugom po starosti Univerzitetu u Centralnoj Americi. Iz ovog mesta potiču i mnoge meksičke tradicije, kao što su muzika marijačija i ples harabe. Njegovi stanovnici sebe oslovljavaju kao Tapatiosi, što je izvorna reč za svakog ko je poreklom iz savezne države Halisko. Otuda i potiče naziv jednog od najpoznatijih fudbalskih animoziteta u ovom delu sveta.

02.05: (1,75) Čivas Gvadalahara (3,50) Atlas (5,00)

Sukob se rodio ubrzo nakon osnivanja Atlasa u avgustu 1916. godine, deset godina posle osnivanja Čivasa, a pored toga što su klubovi bili iz istog grada, razlika u društvenim klasama koja je postojala između ovih grupacija uzima se za osnov rivalstva. Dok je Deportivo pratila srednja i niža, radnička klasa, Atlas je predstavljao viši društveni stalež, jer su osnivači popularnih Lisica poticali iz bogatih porodica, koji su fudbalom počeli da se bave na studijama u Evropi.

Prva dokumentovana utakmica bila je prijateljskog karaktera, odigrana 15. septembra 1916, tačno mesec dana po osnivanju Atlasa, i, uslovno rečeno, završena je bez postignutih golova. Kapiteni ekipa bili su Rafael Ihinio Orosko za Čivas i Huan Hose Kortina, zvani Ludak, za Atlas. Utakmica se igrala na prvom terenu Atlasa, koji se nalazio na aveniji Valjarta, odmah preko puta suparničkog kluba. U to doba igrači oba tima međusobno su se poznavali i održavali određene prijateljske veze, a utakmici su, na proplancima oko igrališta, prisustvovale i porodice igrača sa obe strane. Tokom meča, i napada Čivasa, kapiten Rafael Ihinio Orosko uputio je strahovit udarac ka golu protivnika, međutim lopta je pogodila u lice odbrambenog igrača Atlasa, Tonija Orendaha, koji je igrao noseći naočare. Tom prilikom, lopta mu je razbila stakla i okvir naočara, koja su mu povredila oči i isekla lice. Istog trenutka nastao je haos na terenu. Svi igrači počeli su međusobno da se tuku, pa su se čak i njihove porodice priključile ovoj opštoj tarapani, te je tako meč prekinut bez postignutog gola.

Kada su konačno organi reda pristigli na mesto događaja i razdvojili zaraćene strane, igrači Rohiblankosa i njihove porodice povukli su se na svoju stranu avenije, a isto su učinili i Rohinegrosi na drugoj strani, sa povremenim proletanjem po koje kamenice ka suprotnoj strani druma, završavajući tako sukob u prvom ikada odigranom klasiku.

Premijerni zvaničan susret odigran je 1917. godine u Ligi Halisko, kada je Atlas pobedio sa 2:1. Čivas se posle meča žalio na loše stanje terena i nedostojno suđenje. Bes je bio toliko veliki, da je nagnao čelnike Deportiva da zaprete odustajanjem od učešća u narednoj sezoni ako tadašnji predsednik sudijskog saveza Husto Garsija Godoj ne podnese ostavku. To se ipak nije dogodilo i Jarčevi su narednu sezonu zaista preskočili. Upravo te godine Lisice su osvojile svoju prvu titulu u istoriji kluba.

Posle završenih obaveza u šampionskoj sezoni, ogorčeni Čivas ih je izazvao na seriju od tri duela. Prva dva meča završena su minimalnim pobedama obe ekipe, a u odlučujućem trećem okršaju ponovo je pobedio Atlas. I posle ovih susreta čelnici Deportivo Gvadalahare žalili su se kako je u timu Atlasa nastupalo sedam igrača iz sada neaktivnog kluba Kolon, na šta su im ovi odgovorili da su sureti bili nezvanični i da su imali puno pravo da pozovu bilo koga u svoj tim, čak i samog Papu.

Mržnja koju Atlas i Deportivo Gvadalahara imaju postala je veoma strasna tokom istorije brojnih sukoba, do te mere da je pojedini smatraju većom od one između Čivasa i Amerike, koja predstavlja nacionalni Klasik. Priča o ovom derbiju ima na pretek, neke su istinite, a ima i onih koje predstavljaju urbane mitove. Jedna od njih stvorila je priču koja bi trebalo da predstavlja najveću pobedu u istoriji meksičkog fudbala. Naime, Atlas je jednom prilikom proglasio pobedu protiv Čivasa od čak 18:0. Međutim, hroničari iz tog doba tvrde da se ovakav meč i pri ovakavom rezultatu, koji je nemoguće sakriti, nikada nije dogodio i da o njemu nema nikakvih zvaničnih zapisa.

Sa druge strane, pak, Atlas ima plakate i neke lokalne listove iz tog vremena koji to potvrđuju. Dokaza je vrlo malo, a prema hronici lista "El Informador", koji je ovo objavio gotovo 50 godina posle događaja, pobeda Lisica dogodila se 14. januara 1917. godine u utakmici koja se igrala na turniru posvećenom Generalu Manuelu Digezu. Sa svoje strane, Čivas je istog trenutka negirao realizaciju ovog meča, optužujući novinara Ezekjela Aldreta, autora ove beleške, da podržava navijače Atlasa. Godinama kasnije pojavila se još jedna verzija, a to je da su tu utakmicu, zapravo, odigrali navijači ovih klubova.

04.00: (3,25) Tihuana (3,45) Klub Amerika (2,20)

Najveća pobeda u istoriji ovog klasika pripala je Jarčevima. Meč koji će u istoriju ući kao onaj sa najvećom razlikom u postignutim golovima odigran je 23. aprila 1933. godine, kada je Gvadalahara smestila čak šest puta loptu u mrežu Lisica, dok je protivnik na tom susretu isto to uspeo da učini samo jednom. Međutim, to nije bio klasik sa najviše postignutih golova na jednom meču. Taj epitet poneo je sukob iz 1943, prvi put kada se ovaj rivalitet odigrao u profesionalnoj eri. I tada, trijumf je pripao Čivasu, rezultatom 7:3.

Danas popularan nadimak po kome je prepoznatljiv Deportivo iz Gvadalahare, nametnut mu je upravo od najvećeg rivala. To se dogodilo krajem četrdesetih godina, tačnije 1948, kao ismevanje protivnika od sledbenika Atlasa, koji su rekli da igra gradskog rivala podseća na "skakutave koze". Fraza koja se provlačila i u lokalnim novinama, a koja je kasnije od šale evoluirala do amblema i prepoznatljivosti tima.

Iako je Deportivo danas daleko trofejniji klub, prvi tim iz Gvadalahare koji je stigao do titule nacionalnog prvaka bio je Atlas. Početkom dekade pedesetih, tačnije 22. aprila 1951. godine, Lisice su osvojile svoju prvu i do danas poslednju titulu šampiona Meksika. A da stvar bude još veća, istu su obezbedili kolo pred kraj prvenstva, upravo savladavši direktnog i gradskog rivala, i to minimalnim rezultatom.

Najstariji klasik u meksičkom fudbalu ima mnoštvo nezaboravnih poglavlja, ali jedno od najzapamćenijih, koje se i danas prepričava, jeste ono koje se odigralo 24. aprila 1955. godine. Čivas i Atlas su te godine igrali finale Zapadnog kupa, na stadionu Martinez Sandoval u Gvadalahari. Jarčevi su od samog starta krenuli žestoko svojim naoštrenim rogovima, a Lisice su bile primorane da se povuku u svoje jazbine, jer je već u 16. minutu susreta razultat bio 4:0 u korist Rohiblankosa.

Iz razloga potpune terenske i igračke dominacije svoje ekipe, legendarni golman Haime "El Tubo" Gomez izašao je sa gola, potom i sa terena, odlazeći tako do dela tribina gde su se nalazile pristalice Čivasa. I, sve to dok je igra još bila u toku. Tom prilikom zamolio je jednog od navijača da mu pozajmi dnevni list kojim je neprestano mahao. Zatim se vratio na svoju poziciju, seo na zemlju naslonivši se uz stativu, otvorio novine i počeo da čita. Ovo je izazvalo takav bes kod navijača Atlasa, koji su neprestano pokušavali da ga pogode, bacajući sitne predmete, sa nešto udaljenije tribine na kojoj su se nalazili, a jedan od njih uspeo je da pronađe put do Haimeovog ramena.

Povrh svega, Lisice su do kraja meča primile još jedan gol, poravnavajući se tako sa najubedljivijom razlikom ostvarenom u klasičnim susretima. Međutim, izjava koju je čuveni golman dao posle ovog meča odzvanjaće još dugo u ušima čelnika Atlasa, kao i njihovim pristalicama. Bio je to jedan vid kletve, koju je Haime Gomez izrekao pošto ga je jedan predmet bačen sa tribine pogodio u rame.

"Slavite što ste jednom bili prvaci, jer nećete još dugo osvojiti ovaj trofej. Štaviše, 50 godina pošto umrem vi nećete biti prvaci Meksika". Haime je preminuo 2008, a Atlas još od 1951. godine nije video pehar namenjen fudbalskom prvaku Meksika. Iste godine kada se odigrao ovaj događaj, Čivas je prvi put postao šampion države, čime je započeta zlatna era u istoriji ovog kluba, koja će trajati sve do sredine šezdesetih, a u tom periodu Jarčevi će osam puta osvojiti nacionalnu ligu, kao i pehar kontinentalnog šampiona 1961. godine.

Frustracija kod navijača Atlasa oseća se i danas, a jedan od nasilnih događaja koji se posebno pamti dogodio se u formatu Klausura 2015, kada su Lisice na svom terenu razbijene u klasiku sa 4:1. Pripadnici bara brava frakcije pod nazivom "Barra 51" upali su na teren i počeli da biju svoje igrače, trenersko osoblje kao i čelnike kluba. Vlada savezne države reagovala je na ovaj nasilnički čin, čime je zabranila publiku na gradskom stadionu Halisko, koji je inače dom Atlasa, u trajanju od tri godine.

S druge strane, Čivas je nastavio sa periodičnim osvajanjem titula, zadržavajući tako epitet drugog najtrofejnijeg kluba u Meksiku. Poslednji put i 12. po redu pehar namenjen nacionalnom prvaku na stadion Omnilajf stigao je 2017, a godinu dana kasnije i druga titula u KONKAKAF Ligi šampiona, kao vladara Severne, Centralne i Karipske Amerike.

Klasiko Tapatio je kroz sva takmičenjima odigran ukupno 286 puta. Čivas prednjači po broju trijumfa sa 107, naspram Atlasove 92 pobede, dok je 87 puta susret završen bez pobednika.

Domaći tim stiže u ovu fazu reklasifikacija pošto je prethodnu fazu završio na devetom mestu, kao prvi tim ispod crte i bez direktnog plasmana u plej-of, sa 25 osvojenih bodova. Cilj Čivasa u ovom meču je jasan: da pobedi, jer je u pitanju jedan eliminacioni duel. Uz prednost igre kod kuće i računajući na vatrenu podršku svojih navijača, tim bi trebalo da da se nametne od početka susreta. Da bi se to postiglo, biće od ključnog značaja da se predstavi siguran i dosledan fudbal, minimizirajući greške, posebno u odbrambenom sistemu. Ovaj pristup će biti od suštinskog značaja za prevazilaženje Atlasa, koji takođe ima svoje kvalitete i može ponuditi značajne izazove.

Gostujući tim stiže u ovu fazu takmičenja stiže nakon što je u ligaškom delu završio na 10. mestu, sa 22 osvojena boda. Atlas zna da će u ovom odlučujućem duelu morati da zauzme oprezan pristup. Tim će morati da se nosi sa pritiskom igranja u gostima i pred protivničkom bazom navijača. Prema tome, strategija mora dati prioritet odbrambenoj čvrstini i pažnji na sve detalje tokom 90 minuta. Iskorištavanje mogućih slabosti Gvadalahare biće fundamentalno, pored toga što će biti efikasno u ključnim trenucima, traženje bilo kakve minimalne prednosti koja može garantovati kvalifikaciju u narednu fazu takmičenja.

MEKSIKO 1, APERUTA - PLEJ-IN (JEDAN MEČ)

Petak

02.05: (1,75) Čivas Gvadalahara (3,50) Atlas (5,00)

04.00: (3,25) Tihuana (3,45) Klub Amerika (2,20)

***kvote su podložne promenama

PIŠE: Đorđe RADONJIĆ