Pre godinu dana se krio u trećoj ligi, sad je i Enrike u čudu: Odakle se stvorio ovaj mali?

Ašraf Hakimi i Hakim Zijeh su globalno najveće zvezde, Sofijan Amrabat je tu da ekipi da čvrstinu, Arapi se kunu i u Abderazaka Hamdalu, ali ako pitate Luisa Enrikea – onaj momčić sa “osmicom“ na leđima je napravio prevagu u pobedi Marokanaca nad Španijom. Selektor Furije nije krio oduševljenje, iako su ga novinari rešetali pitanjima o španskom fijasku.

“Prijatno me je iznenadila ’osmica’, izvinjavam se što nisam upamtio njegovo ime. Moj Bože! Odakle se taj momak stvorio? Igra veoma dobro. Ašraf i Zijeh – to je već bilo očigledno. Znali smo dobro i En Nesirija i Amrabata... Ali ovaj momak nije prestajao da trči. Baš smo o tome pričali u stručnom štabu. Spektakularno“, sportski je čestitao Enrike.

Mislio je naravno na Azedina Unahija, momka rođenog u Kazablanki pre 22 godine. Nije to ni moglo da se previdi. Vezista Anžea je sve vreme bio u pokretu i pretrčao 14,71 kilometara, najviše na utakmici. Pride je osvojio devet lopti, dobio sedam duela... Svuda ga je bilo.

Mada, ima pravo Enrike kada pita odakle se Unahi pojavio, jer i on sam je baš nedavno govorio...

“Ono što se meni desilo je neverovatno. Prošle godine sam igrao francusku treću ligu. Nisam mogao ni da zamislim da ću da igram na Mundijalu“.

Unahijev uspon je zaista bio meteorski. Do 2017. je igrao za Muhamed VI akademiju fudbala u kojoj su ponikli i Najef Aguer i Jusef En Nesiri. Zapazili su ga Strazburovi skauti i odveli u Francusku, ali nije sve tamo teklo kao po loju. U Strazburu nije mogao da dobaci do prvog tima, pa je 2020. otišao u trećeligaša Avranš. I tamo se isprva mučio. Sa povredama. Njegova krkha građa teško je trpela fizički stil fudbala u Francuskoj.

“Svaku utakmicu bih dobio udarac ili po članku ili po kolenu“, žalio se tada.

Maroko je ta priča koja se čekala na Mundijalu

Nije da je on znao šta ga čeka. I kad je kao 10-godišnjak otišao u Radži tek nagoveštavao talenat znalo se da mu fizika nije jača strana pa su ga gurali u starije selekcije da očvrsne. Onda ga je sa 15 godina dalje odvela Muhamed VI akademija, ali Unahi je i dalje imao svu slobodu da razvija osećaj za igru.

“Još u mom kraju svi su bili viši od mene, pa sam morao da tehnički budem bolji od njih. Izbegavao sam duele, jer su svi bili jači od mene. Trudim se da igram brzo: dodir i idem odatle, izbegavam gužvu... Inteligencija igre je u pogledu, pokretu“, govorio je za Uest-Frans.

Imao je i od koga da kupi fazone. Birao je dobre uzore.

“Pažljivo sam gledao kako igra Andres Inijesta. Nismo naravno na istom nivou, ali pokušavam da radim ono što i on: da igram jednostavno i efikasno i da ne gubim lopte“.

Marokansko čudovište koje je pojelo Modrića, De Brujnea, Pedrija, Gavija...

Pomaže i to što ima odlične aerobne sposobnsti, pa je uglavnom među najboljima što se tiče kondicije.

“Obično pretrčim oko 12 ili 13 kilometara po utakmici. Protiv Marselja sam se možda malo potrošio“, smejao se nakon utakmice na kojoj je pretrčao 13,95 kilometara što je bio rekord u prošloj sezoni Lige 1.

Protiv Španije je trčao i dalje i sad svi znaju ko je mršavi momčić iz Kazablanke.

“Izuzetan igrač, ali može da bude još bolji. Ako nastavi ovako biće otkriće ovog Mundijala“, rekao je selektor Maroka Valid Regragui.

U Anžeu trljaju ruke.