Marokansko čudovište koje je pojelo Modrića, De Brujnea, Pedrija, Gavija...

Neki će reći da Svetsko prvenstvo nije najbolji poligon za skautiranje igrača, da je tri do sedam utakmica premali uzorak kako biste testirali nečiji kvalitet te da u tako malom vremenskom okviru svako može da odigra poprilično dobro. Međutim, malo ko može da ostane ravnodušan na četiri partije koje je u Kataru pružio Sofijan Amrabat.

Maroko slavi heroje, kako u Dohi i domovini, tako i širom Evrope. Jasina Bonoa što je Špancima spustio rampu i odveo ih u istoriju, Ašrafa Hakimija što je bajkovito veče začinio onom panenkom, Romana Saisa i Najefa Agerda što su oformili neprobojan zid, umetnicima Hakimu Ziješu i Sofijanu Bufalu što kao četkicom crtaju svaku akciju Lavova Atlasa, te Validu Regragiju koji je sve to idealno posložio u celinu. Ipak, fudbalski svet se u prethodne dve nedelje, otkako ga je prvi put ugledao u Kataru, divi Sofijanu Amrabatu, po mišljenju mnogih jednom od najboljih igrača turnira.

Oni koji malo pomnije prate fudbal trebalo bi da su čuli za njega, jer na Prvenstvo sveta ne dolazi iz marokanskog Vidada ili Radža Kazablanke. Već četiri godine nastupa u Seriji A, od čega tri u dresu Fjorentine, samo što ga do ovog novembra nijedan veći klub nije spazio. Dobro, osim Antonija Kontea. I opet, vratimo se na onaj "porez na Svetsko prvenstvo", Atletik je baš pre nekoliko dana pisao o tome da su igrači koji tako blesnu na planetarnoj smotri zapravo mačke u džaku, odnosno da retko kada opravdavaju novac koji se za njih izdvaja, uglavnom odmah po završetku Mundijala. Atletik je kao jedan od primera naveo deo iz knjige Majkla Kalvina o skautingu, gde se vlasnik Brentforda Metju Benam prisetio transfera Majkla Bredlija iz Menhengladbaha u Aston Vilu posle Svetskog prvenstva u Južnoj Africi.

"Četiri utakmice su mali, sićušni uzorak. Svako može da bude vrlo dobar ili užasan. Možda i najvažnije od svega, te četiri utakmice u Južnoj Africi SAD su odigrale protiv Engleske, Slovenije, Alžira i Gane. Engleska je bila okej, ali drugi timovi bili su na nivou Čempionšipa", istakao je Benam.

Ipak, u Sofijanovom slučaju situacija je nešto drugačija. Amrabat nije osetio nemoć rivala i neka od najboljih izdanja ovogodišnjeg Mundijala pružio protiv Katara, Velsa ili na kraju krajeva nas, već protiv viceprvaka sveta Hrvatske, druge najbolje rangirane reprezentacije na planeti Belgije, jednog od favorita za osvajanje Mundijala Španije, i jedinog "uljeza" u čitavoj priči – Kanade.

Glavni adut Maroka u dosadašnjem delu turnira bila je čvrsta defanziva. Regragijeva četa primila je samo jedan gol u dosadašnjem delu Mundijala (autogol Najefa Agerda), manje od bilo koje druge reprezentacije na turniru. Ipak, zasluge ne idu isključivo četvorici u poslednjoj liniji (Ašraf Hakimi, Roman Sais, Najef Agerd i Nusair Mazraui) i Jasinu Bonou među stativama. Ništa manje zaslužan nije ni čovek ispred njih, Sofijan Amrabat, kamen temeljac Regragijevog tima. Marokanski neprobojni bedem. Sinoć je ponovo preorao teren na Edukejšn siti stadionu i meč završio sa 14,68 pretrčanih kilometara (na čitavom turniru 48,1, najviše u timu). Dobio je svih sedam duela na zemlji, oduzeo devet lopti, imao stopostotan procenat klizećih startova (4/4) i pride namestio onaj zicer Validu Šediri. Sve to iako je do poslednjeg minuta bio pod znakom pitanja.

"Vrlo sam emotivan. Moj problem sa leđima? Bilo je pitanje hoću li uopšte moći da igram utakmicu. Sinoć sam do tri ostao budan sa fizioterapeutom, primio sam injekciju pre utakmice. Nisam mogao da napustim ove momke i svoju zemlju", otkrio je Amrabat posle meča i zaplakao pred kamerama.

U grupnoj fazi Amrabat je bio marokanski fudbaler sa najviše oduzetih i presečenih lopti, kao i najviše uspešnih dodavanja, tek da pokaže da ni sa loptom nije na "vi".

"On je naš prvi napadač i prvi defanzivac. Išao sam u Firencu kako bih mu rekao da moje Svetsko prvenstvo zavisi od njega. Da se ne preziva Amrabat, već bi bio u vrhunskom klubu“, hvalio ga je Regragi tokom grupne faze.

I nije bio jedini. Italijanska Gazeta opisala ga je jednom rečju – "Zid", a francuski Ekip ustanovio da 26-godišnji Marokanac "ima tri plućna krila“. Sinoć je delovao isto tako. Neumoran svih 120 minuta, trčao je od Pedrija do Gavija i obratno, zatvaravši i najmanju rupu onda kada bi španski vezisti pomislili da su je taman pronašli.

"Bilo je trenutaka kada se činilo da Maroko igra sa 15 igrača na terenu. Bio je svuda. Na centru, levo, desno, vršio presing i u produžecima kada je nekoliko njegovih igrača bilo ukočeno zbog grčeva. Sofijan Amrabat je ovog utorka posebno zasijao na Edukejš siti stadionu, gde je održao predavanje u veznom redu. Igrač oko kojeg se vrti marokanski tim priredio je sjajnu predstavu. Njegov spektakularni fizički prikaz od 1. do 120. minuta bio je glavobolja za igrače Crvene furije. Pitajte Busketsa, na primer ", naveo je Mundo.

I ne samo Busketsa. Marokansko čudovište "pojelo je" i mnogo mlađe, fizički spremnije fudbalere Gavija i Pedrija te ranije tokom turnira Kevina de Brujnea, Luku Modrića, Matea Kovačića… Navijači se na društvenim mrežama šale da je Špance otpratio i do aerodroma. Niko se pored Sofijana nije naigrao fudbala na Svetskom prvenstvu.

Sada čeka prelazni rok. I mada sportski direktor Fjorentine Danijele Prade ističe da na Artemio Frankiju planiraju da ga zadrže i čak produže ugovor sa njim, teško da će uspeti u nameri. Sofijanov stariji brat Nordin, bivši reprezentativac Maroka, ističe da je još prošlog januara bio blizu napuštanja Firence.

"Ponosan sam na Sofijana. Na leto je bio blizu Totenhema, ali nije bilo dogovora. Sada će timovi koji ga žele morati da stanu u red”, zaključio je stariji Amrabat. Ništa više ne bismo dodali. Hajde da sačekamo januar. Liverpul je navodno već zauzeo svoje mesto.