Šta se krije iza neuspeha strelaca u Riju: Ivanu degradirali i ponižavali! Bilo para za gala ispraćaj, a ne za put trenera

Sunovrat naših strelaca na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru. Među njima i Ivane Anđušić Maksimović, koja ne samo da nije uspela da odbrani srebro iz Londona u trostavu na 50 metara, nego ni u toj, ni u discipkini vazdušna puška 10 metara nije uspela da se plasira u finale.

Njen otac, ujedno i trener, Goran Maksimović, koji je u karijeri osvojio zlato na OI u Seulu 1988. u disciplini vazdušna puška, u otvorenom pismu javnosti, dostavljenom između ostalog i našoj redakciji, napomenuo je da su događaji koji su prethodili odlasku u Brazil možda uticali na mentalnu stabilnost naših strelaca.

Maksimović se u pismu, koje prenosimo uz neophodnu redakcijsku obradu, uglavnom bavio Ivaninim statusom.
„Odluka i posebno obrazloženje sportskog direktora streljačke reprezentacije, da u stručni štab za Rio ne uvrsti trenere strelaca iz Prve grupe kategorisanih u OKS, već trenera koji na više od pola priprema i takmičenja uopšte nije bio sa timom, izazvala je veliko negodovanje u skoro celom timu. Na sastanku sa strelcima i njihovim trenerima, sportski direktor je dao „stručno obrazloženje“ da nikad dosad nije bio na OI i da najverovatnije neće imati drugu priliku da ode. Odluka je Ivanu dosta pogodila, jer je predstavljala poniženje i omalovažavanje svega  postignutog u karijeri. 

Iako je jedini naš strelac koja je u kontinuitetu od Londona svake godine osvajala medalje na velikim  takmičenjima, srebro na OI i tri evropske medalje, sportskom direktoru nije bilo dovoljno. Odluka je doneta pred sam put na OI i nije dala mogućnost za adekvatnu reakciju ili popravak. Da li je i jedan naš sportista, koji je bio kandidat za visok plasman, bio bez svog trenera u Riju ili u kvoti OKS ili o trošku Saveza? Mislim da nije. Jedino se to dogodilo kod strelaca.

Upoznao sam Olimpijski komitet Srbije o ovome i zatražio pomoć da kao njen lični trener idem na OI. Ponuđeno mi je jedino što je moglo u tom trenutku, smeštaj s kojim su raspolagali. O tome sam upoznao generalnog sekretara i uputio molbu UO saveza da mi pokriju troškove odlaska u Rio. Dobio sam odgovor posle tri dana od predsednika Saveza da to nije u finansijskom planu i da Savez ne može da finansira. Ako OI nisu u finansijskom planu saveza, koji kompletno funkcioniše od budžetskih sredstava, bez sponzora i donatora, šta jeste!? A imali smo za gala ispraćaj na OI.


Takva odluka je prelila čašu nepoštovanja, degradiranja i omalovažavanja Ivane, kao jednog od najuspešnijih naših strelaca u poslednjoj deceniji i mene kao sportskog stručnjaka koji je doneo tri medalje sa OI kao selektor reprezentacije Srbij jedna iz Atine i dve iz Londona. Otišao sam za Rio o svom trošku, da pokušamo da četiri godine napornog rada i odricanja dovedu do rezultata. Dosta ljudi iz streljačkog sveta i rukovodstva mislilo je da idem o trošku Saveza. Toliko o transparentnosti i objektivnom obaveštavanju javnosti.

Svi koji su bili na OI znaju koliko je teško kretati se, prevoziti, posebno ući na borilišta , bez akreditacije.
 Za prvo Ivanino takmičenje sam stigao kada je već bila na vatrenoj liniji i ako sam krenuo tri sata ranije, a njen psiholog Đorđe Koldžić, koji je takođe bio van tima, pola sata po završetku njenog gađanja. Zbog toga nismo ni uspeli da odradimo pripremu pred samo takmičenje kako smo planirali.

Uprkos svemu, Ivana je skoro perfektno gađala kvalifikacije vazdušnom puškom. „Ubila“ je 399 krugova, 39 centara i samo jednu devetku: 9,6 i za 0,5 krugova nije ušla u finale. Nedostajalo joj je samo malo sportske sreće.

Njen stručni tim je u potpunosti podržao Ivanu da  nosi zastavu na otvaranju OI, jer je izuzetna čast da na taj način predstavljaš zemlju i predvodiš najbolje sportiste koje Srbija ima. To je bio samo dodatni motiv da pruži 100 odsto sebe na strelištu, što je uradila. Ivana je fizički spremna i nije joj bio nikakav napor da 50-tak metara pronese zastavu svoje zemlje, a već oko 23.30 je bila u krevetu. I bez otvaranja, ne bi ranije zaspala, jer svi vrhunski sportisti znaju kakva je noć pred takmičenje.


Sve ovo sam izneo ne da bih pravdao Ivanu, već da ukažem na propuste koji ne smeju da se dešavaju u buduće, jer imamo strelce vrhunske klase ali i rukovodstvo koje to ne može da prati. Deset dana po završetku Igara, ni predsednik, ni generalni sekretar, niti bilo ko iz Upravnog odbora nije našao za shodno da se obrati javnosti i barem zahvali našim strelcima na borbenosti i maksimalnom trudu. Nismo doneli očekivane rezultate, ali streljaštvo je sport koji je od 1988. doneo 12 olimpijskih medalja Srbiji.


Drugim trenerima ostavljam da odluče, da li će izaći u javnost s onim što pričaju nezvanično“, stoji u pismu Gorana Maksimovića.

(FOTO: MN Press, Star sport, Action images)