Alkaras završio godinu na prvom mestu: Još nisam ni blizu velike trojke

Karlos Alkaras je završio godinu kao broj jedan, iako to nije potvrdio na finalnom mastersu u Torinu, gde je uz probleme sa povredom poražen od Janika Sinera.

Zbog edema u tetivi desne noge, mladi Španac je morao da propusti finale Dejvis kupa protiv Češke, što mu je teško palo, a još više će državnom timu Karlosa Ferera, koji će biti lišen pomoći svog najboljeg igrača.

U velikom intervju za Marku, Alkaras je govorio o prošloj sezoni, ali i tome da li je došlo do nove teniske ere, s obzirom na to da su on i Siner podelili poslednjih osam grend slemova.
"Pa, Đoković i dalje igra. Godine prolaze, ali Đoković je i dalje tu, četvrti je na svetu i igrao je polufinala na svim Grend slemovima. Ima nivo i motivaciju, a fizička sprema mu dozvoljava da se i dalje takmiči na najvišem nivou. Ipak, istina je da smo poslednjih godina, i Janik i ja, bili najdosledniji i najprisutniji, uz još ponekog igrača. Ali što se tiče vrha, mi smo ti. Možda zaista ulazimo u novu generaciju", rekao je između ostalog Alkaras.

Francuz Nikola Mau, koji se povukao na Mastersu u Parizu, smatra da je Siner opsednut Karlosom.
"Verujem da smo obojica. On je izgubio samo dva-tri meča u poslednje dve godine, a većinu tih poraza je doživeo od mene. Normalno je da Janik razmišlja i analizira šta treba da poboljša da bi pobedio igrača od kojeg je najčešće gubio. To je logično. Ja jesam gubio od više igrača, ali moja namera je da uvek napredujem i radim na tome da sledeći put kada se suočimo budem mnogo bolji igrač".

Kada ste poslednji put plakali zbog tenisa?
"U Majamiju".

U vašem timu je i psiholog. Koliko često razgovarate, i o čemu konkretno?
"Sve ređe razgovaram sa njom. To je više odnos u kojem moji treneri pričaju sa njom kako bi ona njima dala smernice, a oni ih potom primenjivali na terenu. Ja razgovaram sa njom kada osetim potrebu da se izduvam i razgovaram sa nekim. Hvala Bogu, od Majamija nisam imao tu potrebu da se ispraznim, jer je sve teklo odlično. Osećao sam se jako dobro i na terenu i van njega".

Da li je prošlogodišnji poraz u Dejvis kupu, na zvaničnom oproštaju vašeg idola Rafaela Nadala u Malagi, bio jedan od najtužnijih dana u vašoj profesionalnoj karijeri?
"Bilo je veoma teško i tužno. Ja sam osvojio svoj poen u singlu, ali sam igrao i dubl, i osećam se odgovornim što nismo mogli da prođemo dalje. Bio je to vrlo težak trenutak. Ipak, teže je bilo izgubiti dubl na Olimpijskim igrama u Parizu sa njim, nego ovaj Dejvis kup".

Da li biste onda rekli da je olimpijski poraz bio jedan od najtužnijih trenutaka?
"Da, bez sumnje. Bio sam vrlo potišten nakon tog meča".

Sa samo 22 godine Alkaras ima šest grend slem titula. Da li već osećate da imate mesto za stolom "Velike trojke" (Đoković, Nadal i Federer, prim.aut).
"Još uvek nisam ni blizu".

Vi ste jedan od najpoznatijih sportista današnjice. Šta je najbolje, a šta najgore u vezi sa slavom?
"Najbolje je to što vam se otvaraju mnoga vrata: upoznajete idole i veoma važne ljude, možete da posetite mesta na koja inače nikada ne biste mogli. Loša strana je što ne možete biti opušteni koliko biste želeli. Ja sam prirodna i pristupačna osoba, i šetnju smatram nečim sasvim normalnim, ali ne mogu to da uradim, a da me neko ne zaustavi, prepozna ili da se ne osećam posmatrano... Mislim da je to najgore kod slave".

Alkaras je bio jedan od oni koji je iz prvog reda na stadionu Filip Šatrije prisustvovao fantastičnom događaju koji je organizacija Rolan Garosa priredila u čast Rafaela Nadada zbog njegovog sjajnog učinka na ovom turniru. On ima 14 titula na Otvorenom prvenstvu Francuske.
"Naježio sam se jer je to bio veoma emotivan i lep trenutak, kakav je i zaslužio. Sa Rodžerom, Novakom i Endijem. Oproštaj je bio veličanstven".

Da li biste želeli takav oproštaj na kraju svoje karijere?
"Naravno da bih voleo, jer bi to značilo da sam to zaslužio tokom cele karijere. Svako dobije ono što zaslužuje, a Rafa je dobio ono što je zaslužio".

Toni Nadal, Rafin stric i mentor, tvrdi da bi trebalo uvesti promene u tenis kako se lopta ne bi udarala tako snažno. Predlaže smanjenje veličine reketa.
"To bi bio korak unazad. Tenis je počeo sa drvenim reketima, prešao na metalne, aluminijumske, a sada imamo druge vrste reketa koji nam omogućavaju više spina. Pre se igralo ravnije, više slajsova, bez tolike brzine. Kako su godine prolazile, već u Rafino doba igralo se brže nego ranije, a sada još brže. Ne možemo ići protiv evolucije. Moramo biti fizički spremni za brzinu kojom se igra. Ne podržavam tu ideju".

Alkaras je najmlađi broj 1, ali sebe u ovom trenutnku ne može da zamisli da igra do 38. godine, kao što su to činile legende Nadal i Đoković?
"Ne, za sada se ne vidim u tome. Više volim da idem godinu za godinom, da vidim dokle moje telo može da izdrži. I, što je najvažnije, da li imam motivaciju i želju. Ne razmišljam o tome da li ću igrati do 33. ili 38. godine. Brinuću se o sebi da moja karijera bude što duža", zaključio Alkaras.