Srbija klizi ka drugom ešalonu, vreme je da se spustimo na zemlju

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Splita) 

Verovao je Dejan Savić da se oproštaj šestorice veličanstvenih neće odraziti na domete velesile koju je stvorio, da rezultati u budućnosti neće trpeti i da u naslednicima čuče dostojne zamene. U proces stvaranja novog tima krenuo je još posle Rija, kako bi Delfini i na Olimpijskim igrama u Parizu bili i ostali u samom vrhu, ali mehanizam je zakočio. U fazi je stagnacije i ne deluje obećavajuće. 

U silaznoj putanji su rezultati Srbije, to se donekle na novom početku i moglo očekivati, ali ne i da reprezentacija kojoj je glavna odlika bila mentalna snaga sada nije u stanju da nadoknadi minus, vrati se iz zaostatka i bar zakuva u bazenu. Krvna slika Srbije se promenila. Bez volje, žara, agresivnosti i elana igrali su Delfini najbitniji meč u grupnoj fazi, ulog je bio direktan plasman u četvrtfinale, a od derbija nije viđeno ni “d”. Nezapamćenu katastrofu doživela je Srbija otkako je Dejan Savić preuzeo kormilo. I duže.

Selektor Srbije je u prošlosti gubio živce kada njegovi momci dozvole rivalu da dođe do dvocifrenog broja golova, sinoć je Srbija umalo izgubila dvocifrenom razlikom. Adam Nađ uzdrmao je prečku pet sekudni pre kraja klasika, pa je na semaforu stajalo “samo” - 7:16. Nikada Srbija u eri Dejana Savića, ispunjenoj uspesima i medaljama, nije bila tako bespomoćna i dezorijentisana kao protiv Mađarske u Splitu. Čekala je da se meč završi, sa porazom se pomirila počekom drugog poluvremena. 

Debakl kakav Srbija ne pamti: Surova dominacija Mađarske u Splitu, umalo dvocifrena razlika

Debakl i rasulo u bazenu svi bi lakše podneli - uključujući i selektora i igrače - da je Mađarska izolovan slučaj. Nije, treći je težak u poslednjih mesec dana. Delfini su pretrpeli dva bolna na Superfinalu Svetske lige u Strazburu. Od Crne Gore u grupnoj fazi (8:16), kada su u Francusku sleteli neposredno pred sam duel, a zatim i u četvrtfinalu od Italijana (7:14).  Igrala je tada Srbija sa izrazito mladim igračima, uglavnom momcima koji su pre godinu dana bili svetski juniorski šampioni, nedostaje joj nekoliko nosilaca i u Splitu. To jesu olakšavajuće okolnosti, ali mrlje su postale učestale. Pritom, Srbija je i dalje bez pobede u velikoj utakmici ovoga leta, sve ih je sakupila protiv ekipa koje nisu konkurentne za najviši plasman. 

Treće veliko takmičenje teče ovoga leta, a Delfini i dalje nisu podesili glavu... 

Vasilije Martinović i Viktor Rašović (©Aleksandra Krupanič)

Previše vremena za otrežnjenje i spuštanje na zemlju nemaju. Čim prođe Slovenija - poslednji meč u grupi - sledi nokaut faza. Greška je ispucana, prostora za nove nema. Naredni poraz značiće oproštaj od borbe za medalje. Bio bi to klasičan nokaut, znatno bolniji od ovog u grupnoj fazi. 

“Nokautirani smo, bili smo loši. Sve se videlo, nema tu mnogo toga da se kaže kad se odigra kako smo odigrali. Znam da možemo da se podignemo, možda i moramo kroz ovakav put da prođemo. Verujem da ćemo se mentalno podići za osminu finala”, poručio je Strahinja Rašović. 

Smak sveta nije, do njega nije došlo ni posle Hrvatske u Budimpešti, ali bi okončano leto bez medalje bilo pokazatelj da je Srbija skliznula u drugi ešalon. Bar na neko vreme. 

“Moramo što pre da zaboravimo ovaj poraz, ne sme da nas poremeti. Glava gore, nije smak sveta, ali moramo početi da izvlačimo pouke. Ne sme ovo da nam se dešava”, rekao je kapiten Sava Ranđelović,.

Nadovezao se Dimitrije Rističević, koji je sakupio osam odbrana i sprečio ubedljiviji poraz u klasiku:

“Imamo vremena da se popravimo do osmine finala, ali ne raduje me što nismo bili agresivni. Voljni momenat je bio sporan, a ne sme”. 

Savić: Totalno pomračenje, zbogom pameti! Ovako ne može da se predstavlja srpski vaterpolo

Posle debakla svi su saglasni - poraz mora da se zaboravi i pristup mora da se menja. 

Ali, da li će se zaista promeniti ili će sve ostati samo na rečima? Odgovor se neće dugo čekati...