Jedan novogodišnji krug u Monci sa Teodorom Pušić, prvim srpskim liberom ikada u Italiji

Sa zlatnom medaljom i nagradom za najboljeg libera planete Teodora Pušić (30) završila je 2022. godinu. Činilo se da će posle toga teško pomeriti granicu i napraviti još nešto bolje... Međutim, ponovo može da kaže da iza sebe ostavlja 12 lepih meseci. Posle 365 dana stavila je tačku na još jednu uspešnu godinu – ovog puta kao evropski vicešampion i trenutno član Vero Volej Milana.

Živi u Italiji i igra u Seriji A1. To je možda i dovoljno za sreću. Svaki igrač koga put navede na tu stranu, ostvario je nešto što skoro svi koji se bave odbojkom sanjaju od malih nogu, pa čak i da ništa ne osvoje... A Teodora je stigla u ekipu koja ima ogromne ambicije na svim poljima.

Njen transfer dobija još više na težini jer je reč o liberu. Retko se dešava da klubovi uzimaju stranca na toj poziciji, jer se uglavnom zbog ograničenog broja mesta odlučuju za ubojite napadače ili kvalitetne dizače... Ovog puta desio se presedan, pa Teodora može da se pohvali da je prvi srpski libero koji je zaigrao u Italiji.

Dovoljno je razloga da dok šeta ulicama Monce iz nje isijavaju samo sreća i zadovoljstvo. U pozadini se čuje muzika, po centru zuje ljudi sa svih strana, oseća se praznična euforija...

Život u predgrađu Milana čini se da nema manu. Mesto je malo, sve se stiže, hala je u blizini stana, ima zanimljivog sadržaja da se ispuni slobodno vreme. Treninzi su jaki, čim su među saigračicama Egonu, Sila, Oro... Sugrađani vole odbojku, pa je u dvorani na utakmicama sjajna atmosfera. I let do Beograda nije dugačak.

Zajedno sa srpskom reprezentativkom napravili smo jedan novogodišnji krug u Monci. Obišli najzanimljivija mesta, pa seli u njen omiljeni restoran, u kom je ispričala kako je do transfera karijere došlo... Osvrnula se i na reprezentaciju, Pariz, olimpijsko zlato – kao glavni cilj Srbije u 2024. godini.

"Sezonu sam započela bez kluba. Čekala sam dugo ponudu, jer nisam htela bilo gde da idem. Ljudi znaju da u poslednje dve, tri godine poslednja potpisujem ugovor. I ovog puta, posle napornog leta, nije bilo ničeg zanimljivog. Postojale su neke priče da od januara odem u Rumuniju ili Poljsku… Ali, onda je u novembru iskočio ni manje ni više nego Vero Volej. Prvi sam libero iz Srbije u prvenstvu Italije, ujedno tek treći strani libero… Uvek smo nekako pričali da se ponude od Vakifbanka i Vero Volej Milana ne odbijaju. I to je stvarno tako”, ispričala je Teodora na početku prazničnog intervjua.

Vero Volej Milano doveo srpskog libera: Teodora Pušić i zvanično u Italiji!

Nije joj mnogo vremena trebalo da kaže: “DA”, iako je znala da je čeka paklena konkurencija.

"Naravno da sam stavila na papir sve stvari pre nego što sam prihvatila. Tu je Brenda Kastiljo kao prvi libero. Mogu da kažem da me je to nekako i motivisalo, jer svi znamo da je u poslednjih desetak godina ona jedna od najboljih na toj poziciji. Nas dve smo dva totalno različita tipa igrača. Lepo je videti na treningu stvari u kojima je ona veoma dobra, uvek može da se nauči nešto novo. Ranije smo igrale u reprezentaciji jedna protiv druge. Njen nacionalni tim igra potpuno neki drugačiji sistem od našeg, tako da je dobro videti nešto novo... A kad pogledam i kompletan tim – teško da negde ima ovoliko kvalitetnih pojedinaca uz koje možete da napredujete. Možda samo u Vakifu, ili ranije u Ezačibašiju... Kod nas su tri startne italijanske reprezentativke – Egonu, Sila i Oro, libero iz Dominikanske Republike, pa Holanđanka Nika Dalderop, Amerikanka Kara Badžema… Stranci koji su u ekipi su isto nosioci u svojim reprezentacijama. Sve ukupno stvarno - ekipa je strava”.

PAOLA EGONU I JA SMO DOBITNA KOMBINACIJA

Nove saigračice je površno poznavala uglavnom sa reprezentativnih takmičenja. U klubu je igrala samo sa Nikom Dalderop, tokom sezone 2017-2018 u Štutgartu. Među svim devojkama najviše se bez sumnje izdvaja Paola Egonu.

"Ona je najdominantniji korektor u ligi, jedan od najboljih na svetu. Ima neverovatne fizičke predispozicije, kada joj je dan, onda tu odbrane nema. Velika je zvezda u Italiji, to se uočava i kad se sedne s njom na kafu. Uvek joj prilaze za sliku... Tu je i Mirjam Sila koja je kapiten reprezentacije Italije, kao i Alesija Oro, koja je kapiten Vero Volej Milana. One su nekako da kažem najpopularnije. Meni mnogo znači što sam u ovakvom timu, nikada nisam imala takvu priliku. Svi znamo kakva su ograničenja za libera zbog broja stranaca i zato sam veoma srećna zbog ovakve šanse… Da primam njihov servis svakog dana, da se branim od tako jakih napada, to je dragoceno. Ranije u ligama u kojima sam igrala nije postojala nijedna približno kvalitetna igračica. Stvarno je velika razlika i sigurno da će mi period proveden u ovom klubu mnogo značiti".

Iako je došla kad je sezona uveliko počela, imala je toplu dobrodošlicu.

"Devojke su me lepo dočekale, baš sam bila srećna zbog toga. Do sada smo uglavnom bile protivnice, ali to nema nikakve veze… Lepo je raditi sa njima. Paola je na primer neko ko uvežbava da puca te neke brze lopte. Poznato je da mi to igramo sa Tićom u reprezentaciji… Te akcije zovemo sveće. I otkad sam ja došla, podignem joj tu loptu, a ona skoči do krova i zakuca. Bila je baš srećna što sam došla i što dobija takvu loptu, a ja što moje dizanje završi u drugom metru. Tako da smo dobitna kombinacija", uz osmeh priča Teodora dok ispija kapućino.

Dobro došli u Moncu - dom kluba čiji su navijači oborili rekord italijanske odbojke (FOTO/VIDEO)

U prethodnih mesec i po dana imala je dovoljno vremena da se upozna sa prvenstvom Italije. Nije mnogo igrala, ali se očekuje da u nastavku dobije veću minutažu. Njen tim trenutno u domaćem šampionatu ima skor 13-1 na drugom mestu, iza Koneljana.

"Mogu da kažem da između timova nema prevelike razlike u kvalitetu. Može da se desi da poslednji na tabeli uzme lako set nekom sa vrha. U Turskoj je to ređe... Čini se da su Vakif, Fener i Ezačibaši nekako nedodirljivi. Ovde definitivno nema mesta za opuštanje - mora svaka utakmica da se igra maksimalno. Svaki klub u Italiji ima barem jednog kvalitetnog stranca. Neki timovi su sad u donjem domu, a imaju veoma dobre igrače. Kad vidiš na primer skor na tabeli Kazalmađorea, pomisliš kao počistićeš ih, a ustvari daleko od toga. Ozbiljno te namuče Henkok, Smaržek... Pogledate Valefolju, gde naša Maja Aleksić igra sjajno, a tu je i Ruskinja Košeljeva... Ima mnogo ekipa koje su opasne, a nisu iz vrha. Najrealniji poredak se vidi u plej-ofu. Tokom ligaškog dela svako može svakoga da pobedi i zato je neizvesno do samog kraja. Monca već godinama ima visoke ambicije u Kupu, prvenstvu i Ligi šampiona. Sve sem finala ne bi bio uspeh, što je i očekivano kada se pogleda sastav tima".

Iako im se nameće uloga favorita, pritisak se i dalje ne oseća. Kako u domaćim takmičenjima, tako i u evropskim ekipa Milana korača sigurnim koracima. U Ligi šampiona ima skor 4-0 i samo jedan izgubljen set.

"Još je rano... Ali, nedavno smo igrali sa Vakifom, koji je aktuelni evropski šampion i pobedili smo 3:0. Mislim da je ta utakmica pokazala kakve su naše mogućnosti, koliko želju imamo i volju. Odavno neko nije dobio Vakifbank na taj način, tako da nam je ta partija vodič za nastavak sezone".

Teodora Pušić i Nika Dalderop (CEV)

Kada je reč o treneru Marku Gaspariju, Pušićeva ga ranije nije poznavala...

"Još kada sam dobila ponudu, želela sam da porazgovaram i sa njim. Tako da mogu da kažem da smo se upoznali pre mog potpisivanja. On mi je izneo neke ideje koje su mi se dopale. Dobro se radi, treninzi su kvalitetni... Igra se na svaka tri dana, tako da je tempo žestok. Jasno je bilo da su im potrebna dva kvalitetna libera, da bi mogli da izdrže celu sezonu na visokom nivou. Rečeno mi je da ću imati prostora za igru, sigurno da ćemo u drugom delu sezone deliti obaveze na toj poziciji Brenda i ja".

Zanimljivo, Teodorin dolazak je zapravo bio olakšan zbog Brende Kastiljo.

"Svi koji prate odbojku znaju da poziciju libera uglavnom pokrivaju domaći igrači, jer se mesto stranaca čuva za korektora, primača... Moja sreća je bila što je Brenda tu već bila kao stranac, pa su mogli da priušte još jednog na istoj poziciji. Poenta je da ovde moraš da imaš tri Italijanke na terenu. Na primer kada se povredio libero u Skandićiju, oni su jurili da dovedu Italijanku, jer u slučaju da su uzeli inostranog igrača, mora bi neko iz postave od pojačanja da ispadne da bi ušla jedna domaća igračica. Svakako je komplikovano stići do najjačih liga... I uTurskoj su domaći igrači na mestu libera... U Italiji sam ja tek treći stranac, Brenda je drugi... Pre nas je samo još jedna igračica iz Brazila došla. Uglavnom nam je dostupno da igramo u Nemačkoj, Rumuniji... Čak i u Francuskoj nema mnogo stranih libera".

Vero Volej Milano (CEV)

Iako svi koji se bave odbojkom uglavnom sanjaju o Italiji, srpska reprezentativka kao mala nije imala tu zemlju na prvom mestu liste želja.

"Meni je nekako uvek bio san da zaigram za Dinamo iz Moskve. Kada sam pravila neke prve ozbiljne korake, taj klub je bio među dominantnijima. Stanje se posle promenilo... Vakif je preuzeo primat, ali meni je ta Rusija ostala kao velika želja. Mada, ovo sada je stvarno san. Ne znam nijednu igračicu koja ne bi želela da dođe u Italiju. Oseća se ta specijalna atmosfera, imaju bogatu odbojkašku tradiciju i stvarno je posebno. I kad je reč o muškoj i kad se priča o ženskoj odbojci".

Što se života van terena tiče - tu takođe nema greške.

"Mi igramo u dve hale - u Monci i u Milanu, kada su neke veće i važnije utakmice. Prednost je što živimo u Monci, jer nam je tu sve što treba. Nema gužve, mirnije je, manje mesto. Opet, kad imamo slobodno onda možemo da idemo do Milana. U suštini je idealna kombinacija. A i što se lige tiče mi smo na dobro poziciji, sve nam je blizu. Nema predugačkih putovanja u domaćem prvenstvu. Bila sam i na jezeru Komo, obišli smo malo i Rim. Vode me igračice i ovde po najlepšim mestima. Prvih nekoliko dana sam išla od tačke A do B - da bi mi pokazale najbolju kafu, najbolje jelo i slično. Stvarno uživam".

TURSKA SA MELISOM VARGAS I BEZ NJE - NEBO I ZEMLJA

Sa klupskih tema posle 40ak minuta skočili smo na one reprezentativne. Postavlja se pitanje da li je 2023. bila uspešna s obzirom na to da naš ženski nacionalni tim uvek puca na zlato... Ovog puta je stiglo evropsko srebro - za Teodoru prva srebrna medalja, posle četiri najsjajnije.

"Mislim da svaka od nas nije zadovoljna poslednjim letom. I za boljim plasmanom u Ligi nacija i za evropskim zlatom ostaje žal. Nedostajalo je malo. Naravno, uradile smo ono što je najbitnije - uzele smo olimpijsku vizu. Poslednje takmičenje u godini stvarno jeste bilo uspešno. Naš glavni cilj je to olimpijsko zlato, koje ćemo juriti narednog leta. Verujem da će selektor Gvideti imati ozbiljne namere i u Ligi nacija, ali jasno je šta nas čeka u Parizu".

Iako je izgubljeno, sigurno da će se finale EP u Briselu pamtiti kao jedno od najlepših.

"Delovalo je zbog navijača da se igra u Istanbulu, a ne u Belgiji. Meni je uvek drago kad je takva atmosfera, pa makar navijali i za protivnike. Stvarno je podsetilo na Ankaru 2019, kada smo igrali finale sa Turskom. Samo što smo ovog puta mi izgubili. Ostaje žal jer smo poraženi u pet setova, a u poslednjem je bilo 15:13 za njih. Drugačije je kad neko dobije maksimalnim rezultatom, pa onda nemaš za čim da žališ. Mi smo čak mogle i da pobedimo 3:1, da se nekoliko prelomnih poena drugačije završilo. Melisa Vargas je igrala vanserijsku odbojku, da je nogom udarila loptu mislim da bi napravila poen. Mi smo jedan deo meča igrale dobro, ali nedostajalo nam je malo. Ali, dobro, najbitnije je olimpijsko zlato, koje ćemo juriti narednog leta".

(OSS)

Svi veruju da će sledeća reprezentativna sezona biti bolja kad je u pitanju saradnja sa novim stručnim štabom.

"Mislim da je bilo potrebno vreme da se upoznamo. Nije ni Gvidetiju bilo lako, navikao je da radi sa reprezentacijama koje imaju drugačiji mentalitet od našeg. Čim smo se skupili krenule su utakmice, nije bilo prostora za preveliku priču, privikavanje. Mislim da je 2023. godina i nama i njemu dobrodošla kao priprema za ono što nas čeka. Sledećeg leta nema mesta ni za kakve greške, ako želimo da uzmemo to što nam nedostaje".

Sličan sistem koji godinama gaji u Vakifu, Italijan je pokušao da prepiše na reprezentaciju Srbije.

"Vakif je klub sa najboljom organizacijom i to funkcioniše sjajno već godinama. Sistem gde se sve zna do detalja... Mi smo u reprezentaciji ipak navikli na nešto drugačije. Ali, u suštini najbitnije je da svako radi svoj deo posla najbolje što može. Gvideti je velike rezultate ostvario i sa Turskom, koliko god pričali da mu nedostaje zlato. Jasno je da bi mi pobedili ovom finalu da Melisa Vargas nije igrala, tako da... Sa njom bi i on došao do najsjajnijeg odličja. Turska sa njom i bez nje je kao nebo i zemlja".

Najbolji libero sveta Teodora Pušić zna samo za zlatna odličja: Uradile smo nešto što niko pre nas nije

Melisa je definitivno igračica koja je najviše u finalu namučila na prijemu naš tandem Jegdić - Pušić.

"Mislim da ona može da igra mušku odbojku i što se tiče snage, jačine, visine sa koje udara. Ima nekoliko devojaka u ženskoj odbojci koje bi na visokom nivou mogle da igraju sa muškarcima. Tijana je sigurno jedna od njih... Imala je najjači servis na EP, ali je nažalost otišao u aut. Antopova i Lubijan imaju fenomenalne servise, takođe. To su neki novi hibridni servisi, koji su jaki... I Uzelac isto servira taj novi servis. Kada je pravilna rotacija ti možeš da ga primiš lako koliko god bio jak, a kad je nepravilna onda je veoma teško. Mi se šalimo da - Uzi svaki put kad promaši loptu napravi as. Tad je skoro nemoguće primiti loptu... Ove godine su Italijanke imale veoma nezgodan servis. Cela postava im ima baš vrhunske početne udarce. U Turskoj Melisa i Ebrar serviraju smeč servis, ali daleko teže je primiti od Melise. Svakako mi imamo Tiću, tako da je i protivnicima teško na prijemu, a ne samo nama. Možda bih Lubijan izdvojila sad u Italiji kao najopasniji, čini mi se da ima najviše aseva".

Teodora na SP 2022. (FIVB)

Sigurno da je Teodora poželela da joj naredno reprezentativno leto bude kao ono iz 2022. godine... Tada je osvojena bronza u Ligi nacija, pa svetsko zlato, a ona je bila u idealnoj postavi SP.

"Mislim da ću težinu tog priznanja osetiti tek kada budem prestala da igram odbojku. To je nagrada zapravo za sve godine pre toga, ne samo za taj turnir. Došla je kao kruna mog rada u prethodnih 15 godina. Nisam uopšte očekivala da će me tada prozvati. Igrali smo sjajno finale, dobili 3:0 Brazil koji ima bogatu odbojkašku tradiciju. Bile smo toliko dominantne, da se one nisu videle na terenu, iako znamo koliko su kvalitetne. Bilo je celo prvenstvo odlično za celu ekipu, pa tako i za mene".

Malo li je njihovih 75 medalja? A biće ih još

Kada su delili individualna priznanja kaže da nije očekivala da čuje svoje ime.

"Bila sam euforična zbog zlatne medalje. Zapravo nisam ni čula da su me prozvali... Nego je Tića koja je bila kapiten oko mene krenula da skače i govori: Znala sam, znala sam. Onda je krenulo vrištanje, skakanje... Došla je ona devojka koja me povela ka postolju gde se dodeljuju nagrade. Vanja Grbić mi je predao, a ja sam bila u fazonu: Bože, da li se ovo stvarno dešava. Svi moji su bili tu - roditelji, brat, prijatelji... Oni su nekako najponosniji zbog svega što sam postigla i drago mi je što sam te trenutke podelila sa njima".

To epsko finale sa Brazilom i dalje nije pogledala na TV-u.

"Tokom sezone nekako uvek gledaš aktuelne mečeve jer se spremaš za nekog protivnika protiv koga treba da igraš. Retko se vraćaš unazad... Ali, to finale je stvarno bilo posebno. Kad kažeš - finale Svetskog prvenstva, pa još protiv Brazila... Zvuči sjajno, a posebno zbog načina na koji smo ga dobile. Na pimer kada smo izgubili meč od Dominikanske Republike, gledali smo ga tri puta - da bi se videle neke greške i slično... A finale sa Brazilom nijednom. Eto, moraću jednom da ogledam celu", uz osmeh je završila Teodora Pušić.

PIŠE: Miljana ROGAČ