Da li je medalja dostižna? Nije, ali Orlovi žive za nju: Budi realan, traži nemoguće

Skoro četiri godine mandata Tonija Đerone na kormilu rukometne reprezentacije Srbije, obeležila je idila među Orlovima, zajedništvo, bez trzavica i zle krvi, bez otvaranja Pandorinih kutija posle svakog kraha, neuspeha, poraza, kao što je bilo u prošlosti. Nije fraza ako kažemo da se vratio kult reprezentacije. Iz svake izjave rukometaša oseti se želja, motiv igranja u nacionalnom dresu. Ne može javnost da nametne pritisak našim rukometašima koliko to oni sami osećaju, znaju da se na Evropskom prvenstvu očekuje taj iskorak.

Prethodnih godina svi redom su izjavljivali da je medalja san, cilj kojem se stremi. Nema floskula „daćemo sve od sebe, pa videćemo šta će to da nam donese“...

„Naša očekivanja su velika, pa samim tim ima i pritiska koji sami sebi namećemo. Tek posle ide to spolja, od ljudi koji nas podržavaju i koji prate rukomet. Željno iščekujemo Evropsko prvenstvo. Svi smo svesni da je ovo možda prekretnica ove generacije“, rekao je Lazar Kukić za Mozzart Sport na početku priprema u Staroj Pazovi za Evropsko prvenstvo u Nemačkoj.

U sličnom duhu nastavio je jedan od naših najiskusnijih igrača Bogdan Radivojević.

“Ponavljamo se iz godine u godinu da imamo osećaj da možemo da napravimo nešto veliko. Svi verujemo, znamo, a i pokazali smo protiv najjačih reprezentacija da možemo, ne samo da igramo s njima ravnopravno, nego sve i da ih pobedimo. Ne vidim da sada ne možemo da dobijemo recimo sve selekcije u prvoj fazi, a što da ne, i kasnije. Svesni smo da možemo, motivisani smo... Na nama je da radimo, treniramo”, rekao je Radivojević za naš portal.

I selektor Toni Đerona ne pravi alibi priču. Jasno je pre početka priprema rekao da je cilj da se dobiju sve tri utakmice u grupi.

„Nije sada vreme da se kaže: ‘Da, daćemo sve od sebe’. Treba da se borimo za nešto veliko i da izborimo kvalifikacije i šansu da se nađemo na Olimpijskim igrama. A za to, jasno je, moramo da pobedimo Island, Mađarsku i Crnu Goru u prvoj fazi. Mi smo svesni te situacije, to nam je cilj, ovo je kraj procesa svih ovih godina. Preuzećemo odgovornost, ne samo ja kao trener, već i svi saradnici u mom timu i igrači. Znamo kako će to biti teško, ali ja mislim da smo spremni za to“, hrabri Đerona igrače.

INTERVJU – Lazar Kukić: Da se ugledamo na košarkaše, to je putokaz za uspeh

INTERVJU - Bogdan Radivojević: Imamo osećaj, svi verujemo, naučili smo lekcije...

INTERVJU – Toni Đerona: Vreme je za nešto veliko, igrači su svesni da je ovo taj trenutak

Budi relan, traži nemoguće, izreka je koja se pripisuje revolucionaru Če Gevari, a ona bi mogla da bude lajtmotiv rukometaša Srbije. Vera u sebe i svoje mogućnosti, nada da je sve moguće, da nema nepobedivih. Želi se nešto veliko, želi se korak ili dva napred u odnosu na 11. mesto na Svetskom prvenstvu prošle godine, kada je Srbija pokazala da može daleko. Ne možeš da ostvariš snove ako imaš skromne ambicije.

Petak, 18.00: (1,30) Island (9,00) Srbija (4,40)

Priče da je rukometni poredak zakucan (poslednja dva SP i jedno EP polufinalisti su isti – Danska, Francuska, Španija i Švedska), da ne može da se menja je za luzere. Draž u sportu je da ne pobeđuju uvek najbolji. Da je tako, Danska bi već sada mogla da se raduje i da slavi zlato. A, da li je baš tako? Da li Francuzi, Šveđani, Norvežani, Špancii ili Nemci ne mogu da dobiju trostrukog uzastopnog šampiona sveta? Medalja iz ove perspektive za Srbiju je naučna fantastika, ali bila je recimo i na početku sezone 2021/2022 osvajanje Lige Evrope za Kukićevu i Đorđićevu Benfiku, pa su lisabonski Orlovi u finalu pobedili Magdeburg koji je delio lekcije Bundesligi i godinu kasnije pokorio Keln i osvojio Ligu šampiona iako su mu davane najmanje šanse za krunu. Setimo se kakav je Vardar bio autsajder oba puta u Kelnu kada je bio šampion Evrope 2017. i 2019. godine.

INTERVJU – Dejan Milosavljev: U Katovicama smo srušili barijere, sanjam medalju, ne bi me iznenadilo da je osvojimo

Imamo li reprezentaciju za medalju? Verovatno nemamo. Pogled samo na klubove za koji igraju naši reprezentativci i recimo Islanđani govore u korist Ribara. Većina naših reprezentativaca igra u Ligi Evrope. Kandidat za trofej Lige šampiona je samo Dragan Pešmalbek koji brani boje Vesprema. Prošlo je vreme kada nije moglo da se zamisli finalni turnir u Kelnu, a da nije bar bilo trojice, četvorica Srba. Islanđana recimo ima trojica u šampionu Evrope Magdeburgu, a igraju i u Vespremu, Kolstadu, jedan Aron Palmarson deceniju i po je branio boje top klubova sveta - Kila, Vesprema, Barselone i Olborga pre nego što je odlučio da za svoju dušu završi karijeru kod kuće u Rejkjaviku, u malenom Hafnarfjerduru.

Setimo se kako je počeo Đeronin mandat na klupi Srbije u januaru 2021. godine - pobedom nad Francuskom u Zrenjaninu i remijem u revanšu u Kreteju protiv svetske supersile u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Taj rezultat trgao je iz učmalosti, sivila srpski rukomet, ulio svetlo na kraju tunela. Pomaci posle toga su bili vidljivi, ali ne veliki kao što smo želeli.

I vrabci na grani znaju da je taj prvi meč na EP sutra protiv Islanda biti ili ne biti. Nema sumnje da Mađari i Crnogorci jedva da su pomenuti. Fokus od početka priprema krajem prošlog meseca do sada je samo Island. Puca sve od zvezda, od Gislija Kristjansona, Omara Ingija Magnusona, ali jasno je da je to nije selekcija koja ne može da se pobedi. Uostalom, Srbija je bolje bila plasirana prošle godine na SP od sutrašnjeg rivala u Minhenu.

Toni Đerona je odabrao apsolutno najboljih 18 igrača. Nema mesta pitanjima, zašto ovaj, a ne onaj. Sve ono što Srbija najbolje ima je tu. Podmladio je selektor reprezentaciju. Miloš Kos i Uroš Kojadinović su osveženje, novi talas, šteta je što nema Stefana Dodića i Jovice Nikolića zbog povreda, oni su i dalje veoma mladi, 2003. i 2001. i svetla budućnost je pred njima. Miljan Pušica je sjajnim igrama u Vojvodini zaslužio poziv da se nađe u Minhenu. Možda je njegov primer najbolji šta znači volja, želja, vera... Za nešto više od godine dana prošao je put od pakla, preispitivanja da li može više da igra rukomet do toga da bude verovatno najvažniji šraf u projektu „Evropska Vojvodina“.

Rukometni Feniks – Miljan Pušica

Utakmice u Granoljersu, veoma blede, su možda uticale da javnost digne ruke od selekcije, da se ohladi od bilo kakvih nadanja, ali možda je to sa psihološke strane bolje. Jedno je sigurno – ova generacije gine za Srbiju i ne treba sumnjati da će u Minhenu svi da ostave poslednji atom snage, da nema predaje. Sad, da li će to biti dovoljno? U Srbiji ako nisi osvojio medalju na velikom takmičenju, kao da nisi ni učestvovao.

18.00: (1,17) Slovenija (12,0) Farska Ostrva (6,25)

Svesni su reprezentativci da rukometu u Srbiji nije još na nivou koji je bio recimo poslednje decenije prošlog veka, da je potrebna iskra da upali plamen. Vojvodina je krenula na klupskom planu da pravi velike korake. Uspeh u Nemačkoj, a objektivno to bi bio plasman u kvalifikacije za Olimpijske igre, bio bi lep rezultat i zalog za budućnost.

Kako Orlovi u Nemačkoj mogu do kvalifikacija za Olimpijske igre?

EHF EURO 2024 na dlanu: Drim tim Danske, pretposlednji Karabatićev ples, Srbija juri voz za Pariz

Mnogo ima suprostavljenih stavova oko žreba, da li nam je povoljan ili ne? Nemamo u grupi top reprezentaciju (Island to nije, iako bi mogao da bude), tipa Danske, Francuske, Španije, pa i Norveške i Nemačke koji su bolji od Islanđana, imaju bolje rezultate poslednjih godina. Pakao je u Kelnu ako prođemo, ali čini se da našem načinu igre, malo sporijem, sa više pozicionog napada, bez jurnjave, sa čestim izmena odbrana-napad, više leže selekcije kao što sa Hrvatska, Španija, pa i Francuska ili Nemačka, nego da tražimo eventualno polufinale u skandinavskom trouglu Danske, Norveške i Švedske.

20.30: (1,20) Norveška (11,0) Poljska (5,60)

Ova generacija nije ni približna zenitu. Ne spadamo ni u starije reprezentacije. Dejan Milosavljev, Lazar Kukić, Dragan Pešmalbek, Vladimir Cupara, još su u trećoj deceniji života, tek su u četvrtu zakoračili Bogdan Radivojević, Vanja Ilić, Miloš Orbović i Mijajlo Marsenić. Kapiten Nemanja Ilić je nešto stariji, 33 su mu, ali potpisivanje novog trogodišnjeg ugovora sa Tuluzom pokazuje da ima još mnogo utakmica u nogama. Petar Đorđić, Miljan Pušica i Ilija Abutović su takođe nešto iskusniji.. Marko Milosavljević i Vukašin Vorkapić imaju po 25, Uroš Borzaš 24, Uroš Kojadinović 23, Miloš Kos 21... Imamo dobar miks mladosti i iskustva.

Primera radi, Nikola Karabatić ima 40, Mikel Hansen je ušao u 37, Hans Lindberg igra sa 42 kao mladić, daje golove kao od šale u dresu Fukse Berlina u najjačoj ligi na svetu, da ne govorimo o „starim kukama“ kod Furije Đoanu Kaneljasu i Horheu Makedi...

EVROPSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETAŠE – 1. KOLO

Sreda

GRUPA A (DISELDORF)

Francuska - Makedonija 39:29 (17:13)

Nemačka - Švajcarska 27:14 (13:8)

Četvrtak

GRUPA D (BERLIN)

18.00: (1,17) Slovenija (12,0) Farska Ostrva (6,25)

20.30: (1,20) Norveška (11,0) Poljska (5,60)

GRUPA E (MANHAJM)

18.00: (1,03) Holandija (20,0) Gruzija (16,0)

20.30: (1,01) Švedska (25,0) BiH (22,0)

GRUPA F (MINHEN)

18.00: (1,12) Portugalija (13,0) Grčka (7,75)

20.30: (1,03) Danska (20,0) Češka (16,0)

Petak

GRUPA B (MANHAJM)

18.00: (1,25) Austrija (10,0) Rumunija (4,90)

20.30: (1,30) Španija (9,00) Hrvatska (4,40)

GRUPA C (MINHEN)

18.00: (1,30) Island (9,00) Srbija (4,40)

20.30: (1,20) Mađarska (11,0) Crna Gora (5,60)

***kvote su podložne promenama