INTERVJU - Bogdan Radivojević: Imamo osećaj, svi verujemo, naučili smo lekcije...

Odbrojavanje je počelo. Do prve utakmice Srbije na rukometnom Evropskom prvenstvu i duela sa Islandom u Minhenu ostalo je 10 dana. Posle slobodna 24 časa koji su Orlovi dobili od selektora Tonija Đerone da provedu s porodicama za Novu godinu, reprezentativci su opet u pogonu u Staroj Pazovi, a u sredu se kreće put Iberijskog poluostrva na turnir u Španiji i poslednje provere pred start šampionata. Rivali u Granoljersu su Slovačka, Poljska i Crna Gora.

Jedan od najiskusnijih u taboru naše selekcije je desno krilo Bogdan Radivojević. Na prethodna dva šampionata, ta pozicija je bila verovatno najbolji deo naše selekcije. U Segedinu 2022. godine je Bogdan delio minutažu sa Darkom Đukićem, u Katovicama na Svetskom prvenstvu 2023. sa Vukašinom Vorkapićem. Sa rukometašem Vojvodine biće opet partner na desnom krilu i sigurno uzdanica selektora. Od Bogdana se očekuju golovi, burne proslave, da bude motivator i snaga kada zagusti, da nagomilano iskustvo i rutinu prenese na mlađe.

Igrači pucaju od samopouzdanja, veruju da je došlo vreme da obraduju naciju koja se nije sladila rukometnim uspesima od 2012. godine i evropskog srebra u Beogradu.

“Ponavljamo se iz godine u godinu da imamo osećaj da možemo da napravimo nešto veliko. Svi verujemo, znamo, a i pokazali smo protiv najjačih reprezentacija da možemo, ne samo da igramo s njima ravnopravno, nego sve i da ih pobedimo. Ne vidim da sada ne možemo da dobijemo recimo sve selekcije u prvoj fazi, a što da ne, i kasnije. Svesni smo da možemo, motivisani smo... Na nama je da radimo, treniramo”, rekao je Radivojević za Mozzart Sport.

Rukometaš makedonskog šampiona Eurofarm Pelistera ne smatra da je loše što nam je prvi rival, Island, verovatno i najteži u prvoj fazi i da nam od ishoda tog meča mnogo toga zavisi.

“Realno ko god da nam je protivnik, isto nam je. Grupa je takva da svako svakog može da pobedi. Moramo da budemo svi kao jedan, da uđemo 100 odsto, da igramo svih 60 minuta. Protiv Nemačke i Norveške, igrali smo savršeni veći deo meča, ali veliki padovi su nas koštali pobeda u Katovicama. Nadam se da smo naučili lekcije. Ako hoćemo nešto veliko moramo od prvog do poslednjeg minuta da igramo istim intezitetom. Nema prostora za padove, ako želimo nešto više, a sigurno da želimo”.

INTERVJU – Toni Đerona: Vreme je za nešto veliko, igrači su svesni da je ovo taj trenutak

INTERVJU – Mijajlo Marsenić: Molim Boga da me zove Partizan, da završim karijeru u Srbiji

Sve puca od zvezda u timu Islanda. Gisli Kristjanson, Omar Ingi Magnuson, Aron Palmarson, Bjarki Mal Elison…

“Gisli se vratio posle povrede, ali i da nije, znamo kakve individualce imaju Islanđani. Ne možemo da se nosimo s njima kvalitetom na individualnom planu, ali možemo kao tim, tu smo najjači. Ako budemo svi disali kao jedan, kao dosad, siguran sam u pozitivan rezultat”.

Mlađi igrači, debitanti na velikom takmičenju, Uroš Kojadinović i Miloš Kos imali su sjajne polusezone u klubovima, Partizanu, odnosno Zagrebu. Mogli bi da budu prijatna iznenađenja u Minhenu.

“Oni su pre svega jako dobri momci. Kojadinoviću je ovo drugo ili treće okupljanje s nama, ali prvo pred veliko takmičenje. Momak za primer, ćuti, radi, daje sve od sebe, presrećan je što je ovde. Kos je igrao sjajno u Ligi šampiona ove sezone, ima i iskustva sa prethodnih takmičenja u mlađim kategorijama. Tu je i Matija Nikolić kao mladi igrač, novi reprezentativac. Dečko je prekinuo odmor, odmah se priključio ekipi, nije pravio pitanje, iako zna da nije siguran putnik na EP. Mada, niko od nas nije siguran. Svako mora da zasluži put u Nemačku. Sigurno da su oni nova snaga reprezentacije i da bi mogli da bude iznenađenje na šampionatu”.

"ŽELIMO DA VIDIMO ŠTO VIŠE NAŠIH LJUDI U MINHENU"

Nemačka je rukometna zemlja gde je ovaj sport odmah iza neprikosnovenog fudbala, najpopularniji dvoranski. Minhen nije rukometni grad, ali u Bavarskoj živi veliki broj Srba. Apelovao je Bogdan da ih bude što više na tribinama. Svaki navijač sa srpskom trobojkom, dresom, šalom, značiće igračima, uliti im dodatni motiv.

“Velika želja nam je da bude što više naših navijača. Biće sigurno veliki broj Mađara i Islanđana, verovatno i Crnogoraca. Značilo bi nam kada bismo ih videli na tribinama. Treba da znaju da se mi žrtvujemo svake godine, nismo sa svojim porodicama za Božić, Srpsku novu godinu, imali smo dan pauze da ispratimo 2023. Tako je dugi niz godina. Velika je to žrtva, nadam se da će to ljudi spolja da prepoznaju, da vide koliko volimo da igramo za reprezentaciju, da nas podrže. Značilo bi nam to mnogo”.

Rukometni Feniks – Miljan Pušica

Đorđić: U Vojvodini sam našao novi motiv, uvek pucam na medalju

Bogdanova izabranica srca je takođe profesionalni sportista, rukometašica Jelena Despotović, koja brani boje podgoričke Budućnosti i reprezentacije Crne Gore. Teško je uskladiti i profesionalne i privatne obaveze. Prošle godine su postali i roditelji.

“Jako je teško, ćerka je dosta sa babama i dedama. Kad god dobijem slobodno odlazim da ih vidim. Snalazimo se kako umemo i možemo. Nije lako, njih dve su u Podgorici, ja sam u Bitolju. To je cena profesionalizma, imamo dogovor i znamo zbog čega to radimo. Trudim se kad god mogu da dođem do Podgorice. Ima pet-šest sati automobilom, mada uglavnom idem avionom”.

Bogdan Radivojević (©Starsport)

Vojvodina je lepa priča srpskog klupskog rukometa u 2023. godini.

“To je sjajno za naš rukomet što Vojvodina radi, ulaže. Nadam se da će i ostali klubovi da se ugledaju na nju, da vratimo rukomet na mesto koje mu pripada. Pali smo nisko, nije bilo ni rezultata u reprezentaciji da bi to neko prepozao, ali vidim da idu bolji dani”.

INTERVJU – Boris Rojević: Kad me otpišu, tad sam najbolji, vidim sebe i Vošu u Ligi šampiona

"JEDNOG DANA VOLEO BIH OPET DA ZAIGRAM U PARTIZANU"

Radivojević je veliki partizanovac. Prošle sezone sa tribina Banjice pratio je nekadašnji klub u drugom meču finala plej-ofa Superlige Srbije protiv Vojvodine i zdušno bodrio crno-bele. Poput nekadašnjih igrača kluba iz Humske, Mijajla Marsenića i Lazara Kukića, ni iskusno desno krilo ne bi imalo ništa protiv da se jednog dana vrati u svoj Partizan.

“To mi je velika želja, da igram za klub koji volim svim srcem, gde sam se afirmisao. Nadam se da će to da se dogodi. Sve je to sada i biznis. Niko neće da baca novac. Ako bude bilo koristi, ako će neko da uloži… Nadam se da će srpski rukomet opet da se vrati na staze stare slave, kada su bile pune tribune, kada je na večitom derbiju bilo navijača oba kluba, sjajna atmosfera… Zasad, sve je to daleko od realizacije, ali želja kod mene da se vratim nije sporna”.

Spisak Mađara: Tanki na golu, snaga na crti, Zoran Ilić napada Orlove

Rival Srbije u Minhenu s najjačim sastavom: Puca od zvezda - Kristjanson, Magnuson, Palmarson...

Spisak Crnogoraca za Minhen: Povratak Borozana, perjanice rukometaši iz Bundeslige

Od kraja avgusta prošle godine, Bogdan je član Eurofarm Pelistera. Posle Partizana, nemačkih klubova Flensburga (osvojio Ligu šampiona sa timom sa Baltika), Rajn Nekar Levena, četiri godine u komšiluku, u Segedinu, makedonski prvak, učesnik Lige šampiona, nova je inostrana stanica. Po slovu ugovora u Bitolju ostaje do juna ove godine.

“Pelister je nešto drugačije nego što sam imao prethodnih 10 godina u Nemačkoj i Mađarskoj. Radi se o klubu sa tradicijom, sa vatrenim navijačima. Ekipa je mlada, nova, imamo samo dva-tri iskusna igrača. Dobro treniramo. Nažalost, nismo osvojili nijedan bod u Ligi šampiona. Verujem da će ovo da bude veliko iskustvo za sve u Bitolju, da mladi vide kako se igra najjače takmičenje. U domaćem prvenstvu nismo dobro počeli, ali imamo šansu u plej-ofu da ispravimo i odbranimo titulu. Kvalitet u Ligi šampiona da nešto više uradimo nemamo, ali se borimo, verujem da ćemo na kraju da osvojimo prvenstvo Makedonije. To je prioritet do kraja sezone”, zaključio je Radivojević.