INTERVJU – Lazar Kukić: Da se ugledamo na košarkaše, to je putokaz za uspeh
Vreme čitanja: 8min | sre. 03.01.24. | 08:25
"Svi smo svesni da je ovo možda prekretnica ove generacije. Za tri i po godine sa Tonijem Đeronom bilo je mnogo više dobrih utakmica nego loših. Jednog dana opet u Partizanu“, poručio je srednji bek Orlova za Mozzart Sport
Sveto trojstvo u rukometu – srednji bek, pivotmen i golman. Mnogi stručnjaci kažu da ako imate tri vrhunska igrača na tim pozicijama da je to formula za uspeh. Među stativama Orlova je jedan od najboljih golmana današnjice Dejan Milosavljev koji briljira ove sezone u Fukse Berlinu, tu je i pouzdani Vladimir Cupara, na crti sjajan tandem, Mijajlo Marsenić i Dragan Pešmalbek, uz dodatak supertalentovanog Luke Rogana iz Vojvodine, dok je mesto organizatora igre u reprezentaciji Srbije rezervisano za Lazara Kukića.
Nenad Peruničić ga je bacio u vatru u reprezentaciji 2019. godine, dok je alfa i omega Orlova i u mandatu Tonija Đerone. Od srednjeg beka bukureštanskog Dinama mnogo toga će da zavisi u Minhenu i nadamo se Kelnu, gde se igra druga runda i završnica Evropskog prvenstva. Na njemu je veliki teret, jedini je klasičan organizator igre posle povrede Stefana Dodića, mada ta uloga nije strana ni Marku Milosavljeviću.
Izabrane vesti
Napad je u rukama 28-godišnjeg Beograđanina koji je sada u najboljim godinama. Karijera mu ide uzlaznom putanjom. Od Partizana do španske La Riohe, titule u Ligi Evrope sa Benfikom 2022. godine, preko ambicioznog rumunskog projekta, Dinama iz Bukurešta, do Segedina u kome će da boravi od leta pa u naredne tri godine. U gradu na Tisi u blizini granice sa Srbijom, u dresu mađarskog vicešampiona PIK Segeda, napašće i završni turnir Lige šampiona.
Pre svega toga - kontinentalna smotra. Svestan je Kukić odgovornosti, da treba da razigrava ostale bekove, daje ritam igre, asistira pivotmenima, ali i završava napade kada bude u najboljoj situaciji. Ne krije srednji bek Srbije da saigrači i on pucaju na nešto veliko na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj koje kreće 10. januara, da žele da naprave ne korak napred, već dva, da vrate srpski rukomet na staze stare slave.
„Naša očekivanja su velika, pa samim tim ima i pritiska koji sami sebi namećemo. Tek posle ide to spolja, od ljudi koji nas podržavaju i koji prate rukomet. Željno iščekujemo Evropsko prvenstvo. Svi smo svesni da je ovo možda prekretnica ove generacije. Za ove tri i po godine sa Tonijem Đeronom bilo je mnogo više dobrih utakmica. Selektor je rekao u razgovoru s nama da smo jedina dva loša meča odigrali protiv Finske i Norveške u kvalifikacijama za ovaj šampionat. U Finskoj je bio bolji osećaj jer smo na kraju pobedili iako nismo igrali dobro veći deo meča, dok smo u Bergenu bili loši, to nismo bili mi. Od početka saradnje sa Tonijem i stručnim štabom pobedili smo Francusku u Zrenjaninu, odigrali nerešeno u revanšu, bili prvi ispred takve supersile u kvalifikacijama za EP 2022. Sticajem okolnosti u Segedinu nas je korona poremetila. Na Svetskom prvenstvu u Katovicama možda jedna lopta je nedostajala da završi u mreži protivnika, jedna dobra odbrana da tas prevagne na našu stranu. Velika je odgovornost kada se nosi dres reprezentacije. Ovo je trenutak da napravimo nešto veliko za nas i srpski rukomet“, rekao je Kukić na početku razgovora za Mozzart Sport.
Šta je to veliko? Za mnoge ste i dalje nepoznanica koliko možete.
„Svi stremimo ka najvećim uspesima, a to su medalje na velikim takmičenjima. Svaki sportista ima tu ambiciju. Bavimo se time, to svako od nas mora da ima da bi napredovao. Neću sad da kažem da pucamo na medalju u Nemačkoj, ali to želimo. Da se ne opterećujemo previše, da idemo utakmicu po utakmicu, pa da vidimo dokle to može da nas dovede. Prvi cilj je da obezbedimo kvalifikacije za Olimpijske igre. Niko od nas nije igrao na najvećem sportskom takmičenju, a sada imamo šansu da se borimo za to. Bilo bi to izvanredno da branimo boje svoje zemlje na leto u Parizu. Treba da ostanemo zdravi, to je najbitnije, da nas povrede mimoiđu. Imali smo pehove na prethodnim takmičenjima. Kreću sad i pripremne utakmice, tri u tri dana. Biće dosta i video analiza“.
Izbor urednika
Pomenuo je Kukić košarkaše Srbije koji su zablistali proteklog leta, osvojili srebro na Mundobasketu na Filipinama. Oni su uzori i rukometašima, ideja vodilja.
„Voleo bih da se nadovežemo na uspeh košarkaša, kako je kod njih vladala sjajna atmosfera, kao što nas krasi svih ovih godine, i kako su se postavili tokom celog Svetskog prvenstva, kako su svi bili ujedinjeni, od igrača, stručnog štaba, novinara, cela javnost. U svakom sportu u Srbiji se očekuju medalja na velikom takmičenju. Svesni smo toga. Od košarkaša ne samo odličje nego zlato. Voleo bih da se ugledamo na košarkaše, pratimo njihove korake, da nam oni budu putokaz za uspeh“.
"DA PONOVIMO UTAKMICE KAO PROTIV FRANCUSKE, BARAŽA SA SLOVENIJOM..."
Da li je trenutno sav fokus na prvoj utakmici sa Islandom u Minhenu? Misli li se pomalo i na Mađarsku, Crnu Goru, drugu fazu?
„Svesni smo da je meč sa Islanđanima ključan, mada treba da se ponašamo da je svaki meč za nas kao finale. Na prethodna dva velika takmičenja smo pobedili na startu. Sada nas očekuje direktan rival za drugu fazu, za prenošenje bodova u narednu rundu i za kvalifikacije za Olimpijske ige. Bićemo spremni za taj meč, u to ne sumnjam. Na nama je da prenesemo na teren zamisli selektora i stručnog štaba, da nam bude reper kako smo odigrali utakmice protiv Francuske u kvalifikacijama za EP 2022, baraž sa Slovenijom za SP 2023, ali i mečeve protiv Norveške i Nemačke u Katovicama gde nam je malo falilo da prelomimo. Dobili smo na s tim utakmicama još veće iskustvo i siguran sam da će nam to pomoći na ovom prvenstvu“.
Kako protiv Gislija Kristjansona, po mnogima najboljeg igrača na svetu „jedan na jedan“, sjajnog desnog beka Omara Ingija Magnusona koji blista ove sezone u Magdeburgu?
„Realno je Gisli najbolji rukometaš planete 'jedan na jedan'. Pitanje je u kakvoj će formi da bude na šampionatu jer dolazi posle teške povrede. Tu je Magnuson, desni bek, odličan je i Smarason koji dobro igra u Magdeburgu, individualno veoma moćan. Island je tipična skandinavska škola, sa dosta trčanja, tranzicije, lakih golova iz polukontri i kontri, brzih pasova, što manje da se ulazi u faulove, kontakte, to je karaktartistika tog načina rukometa reprezentacija sa severa Evrope. Mi imamo fantastične defanzivce i golmane i tu vidim način da pariramo Islandu. Selektor Đerona je tu 24 sata da analizira, gleda utakmice. Igrali smo mnogo puta na klupskom nivou sa najboljim islandskim igračima. Dobro ih poznajemo i verujem da možemo da ih zaustavimo“.
Sarađujete nekoliko godina sa Petrom Đorđićem, Urošem Borzašem, Milošem Orbovićem, Markom Milosavljevićem, Predragom Vejinom. Sada je tu novi talas na spoljnim pozicijama, Miloš Kos iz Zagreba i Uroš Kojadinović iz Partizana. Mogu li oni da prijatno iznenade na šampionatu Starog kontinenta?
„Lepo sarađujem sa svim bekovima, imam čvrstu konekciju, prijateljsku, verujemo jedni drugima na terenu, ali i van njega. Iskusni su pokazali kvalitet i zasluženo su tu, a od mladog pogona, stvarno sam oduševljen što Srbije ima talente. Znamo da treba više da se posveti pažnje i da bolje rade u klubovim i mlađim kategorijama, da bi isplivali kao ozbiljni igrači. Kos se već dokazao, igra Ligu šampiona, u dobroj je formi, dok mislim da svetla budućnost čeka i Kojadinovića koji je pokazao da i u Srbiji ima igrača za reprezentaciju. On je dokaz da nije sve u visini. Danas, nije važno da li imaš dva metra ili 1,70. Uroš ima sportsku inteligenciju. Prodoran je, kompletan igrač, borben, agresivan, neugodan za čuvanje. Za nekoliko godina, kada bude imao u nogama jake utakmice može još da se nadogradi. I u odbrani igra dobro ’dvojku’. Obojica su budućnost srpskog rukometa“.
Ko je prvi favorit za titulu?
„Danci su bez premca. Dominantna su selekcije poslednjih godina, tri puta su bili uzastopno šampioni sveta. Imaće motiv ove godine da uzmu evropsko i olimpijsko zlato. Imaju fantastične individualce, tim za narednih pet-šest godina“.
Cimer i nekadašnji saigrač iz Benfike, Petar Đorđić, ove zime je stigao u Vojvodinu. Kada ste odlazili iz Srbije, iz Partizana, situacija u našim klubovima je bila veoma teška, bila je besparica. Kako gledate na to da se pojavio jedan klub koji pravi rezultate i u Evropi, koji vraća reprezentativce u Srbiju?
„Sve pohvale za Vojvodinu, za sve ovo što radi. I u Evropi su Novosađani pokazali da su dobra ekipa, da imaju kvalitet, iznenadili su sve prošle godine, sada preneli i dva boda u drugu rundu Lige Evrope. Nije to mala stvar. Lepo je videti da jedan srpski klub ima takve ambicije, da ulaže u mlade, dovodi reprezentativce. Nije bilo tako kada sam odlazio iz Srbije. Voleo bih da vidim da se digne i moj Partizan, večiti rival Crvena zvezda... Šteta je što u Beogradu nema jedan takav klub kao što je Vojvodina, ali verujem da će biti bolje. Ta tri kluba, možda još koji da se podigne kao Metaloplastika. Znam da i u Šapcu ima odličnih uslova za mlade igrače. Evo, opet se vraćam na košarku, imamo Partizan i Zvezdu koji iz nedelje u nedelju pune Arenu, traži se karta više“.
"VIDIM SEBE JEDNOG DANA OPET U MOM PARTIZANU"
U Partizanu ste ponikli Nemanja i Vanja Ilić, Bogdan Radivojević, vi, afirmisali se Mijajlo Marsenić, Ilija Abutović, Dejan Milosavljev... Da ste sada na okupu to bi bio ozbiljan tim, čak i za evropske uslove. Imate li u podvesti da jednog dana možete da ispunite san i da odigrate ne samo jedan meč u crno-belom dresu (leta 2022. godine, Kukić je u velikom intervjuu za Mozzart Sport rekao da želi da bar još jednom obuče najdraži dres Partizana)? Mijajlo Marsenić i Bogdan Radivojević imaju tu želju...
„Imam, naravno da želim da opet igram u mom Partizanu. Sada to nije realno, imam velike ambicije, ostvarujem ciljeve da dostignem vrhunski nivo, ali uvek pomislim na to kako bi Partizan mogao da postane veliki, da ima ozbiljna ulaganja, da bude zdrava sredina, s jakim trenerskim kadrom, da se tu vrate još neki reprezentativci. Voleo bih, baš bih voleo. Nema ništa lepšeg nego da igraš kod kuće, u gradu gde si odrastao, da braniš boje kluba za koji navijaš i voliš, a uz to da ima velike ambicije u Evropi. Opet se vraćam na košarku. Prelepo je da gledam Partizan u Arenu, a ove sezone ima šansu, što da ne, da se bori za finalni turnir Evrolige i titulu šampiona Starog kontinenta“.
Skoknete li ponekad iz Bukurešta do Beogradske arene?
„Naravno. Baš sam ove sezone imao priliku da uživo gledam večiti derbi u Areni u Evroligi i uživao sam u pobedi mog Partizana. Kad god sam u Beogradu, Arena i Partizan su obavezni“, zaključio je Kukić za Mozzart Sport.