Rukometni Feniks – Miljan Pušica

„Bilo je teško, pre svega psihološki, da ’namestiš’ glavu, da se vratiš, ali nisam odustajao. Bilo je tu lomova u meni. Operacija kao operacija, to brzo prođe, ali posle ide oporavak, stres, umor... Nisam ni znao da li mogu više da igram rukomet. Nije bilo lako da se vratim, pritisak da li možeš, da li ćeš da ispuniš očekivanja. Sada sam odlično“, govorio je Miljan Pušica sredinom aprila ove godine za Mozzart Sport o povredi koja ga je odvojila od terena skoro dve godine i oporavku posle operacije.

Već posle par meseci od povratka u Vojvodnu početkom novembra prošle godine postao je stub odbrane srpskog šampiona, pokretačka snaga tima Borisa Rojevića. Podizao je trofeje jedan za drugim, od titule šampiona Srbije, EHF kupa, Kupa Srbije, pa do poslednjeg pehara Svesrpskog kupa u Lazarevcu.

Prošlog meseca ga je selektor Toni Đerona vratio u reprezenataciju Srbiju za prijateljske utakmice protiv Slovenije, pre toga je bio na nekoliko okupljanja razvojnog tima, a ovog meseca je bio prvo na širem, a onda i na užem spisku od 20 igrača koji konkurišu za najbolji tim za predstojeće Evropsko prvenstvo u Nemačkoj od 10. do 28. januara. Niko ne sumnja da će biti deo tima u Minhenu i nadamo se u Kelnu. Pojačaće središnji bedem odbrane, gde su dosad igrali Ilija Abutović, Dragan Pešmalbek i Mijajlo Marsenić.

Od početka novembra prošle godine, kada je tiho došao na Slanu baru, odnosno vratio se u klub za koji je branio boje od 2012. do 2014. godine, do danas prešao je dugačak put, pokazao da je povreda prošlost i da je sada možda u životnoj formi.

Osmeh ne silazi s lica stamenog momka iz Prijepolja.

„Nisam bio u reprezentaciji od 2019. godine, od Svetskog prvenstva u Austriji kada je selektor bio Nenad Peruničić. Posle toga je bila korona, pa povreda... Bio sam tokom EHF nedelje u Sloveniji prošlog meseca, ali nije to isto, sada kreću priprema za veliko takmičenje, Evropsko prvenstvo. Ponavljam se poslednjih dana, ali sam zaista presrećan što sam ovde. Ispunio sam sebi veliki cilj da se izborim za povratak u reprezentaciju posle teške povrede i dugog izostanka“, rekao je Pušica za Mozzart Sport u Staroj Pazovi gde se najbolja selekcije pod budnim okom Tonija Đerona sprema za predstojeći šampionat Starog kontinenta.

Čini se da niko nije očekivao ovakav trijumfalni povratak rukometu na velika vrata.

„Nisam zaista mogao da sanjam da će ispasti ovako savršeno. Neću da budem skroman. Mislim da sam zaslužio ovu šansu da se borim za Evropsko prvenstvo. Pun sam samopouzdanja zahvaljujući i igrama u mom klubu Vojvodini. Koleno je u redu već godinu dana, ne boli me. Mogu da pomognem reprezentaciji, da dam novu energiju, da budem osveženje u 32. godini (smeh). Osećam da sam doneo novi impuls saigračima u reprezentaciji“.

Veliki posao Vojvodine: Pušica do 2026.

INTERVJU – Boris Rojević: Kad me otpišu, tad sam najbolji, vidim sebe i Vošu u Ligi šampiona

Đorđić: U Vojvodini sam našao novi motiv, uvek pucam na medalju

Pod vođstvom španskog stručnjaka poslednje tri godine prave se koraci napred, ali i dalje čekamo na bum, nešto veliko.

„Imamo tešku grupu, ali smo pokazali da možemo sa svima da se nosimo. Pratio sam putem malih ekrana saigrače proteklih godina. Na Svetskom prvenstvu u Poljskoj malo nam je nedostajalo da pobedimo Nemačku i Norveške. Očekujemo da se dobro spremimo, u šta ne sumnjam. Mnogo gledamo snimke, analiziramo... Imamo problema sa povredama, ali verujem da ćemo svi da budemo spremni kada počne EP. Vidim šansu da napravimo veliki iskorak. Ova ekipa je na okupu četiri godine, znam većinu momaka, sa mnogima sam i pre igrao“.

Vojvodina je najpozitivnija priča u srpskom rukometu u 2023. godini. Na Slanoj bari znaju da im je nekadašnji igrač Visle iz Plocka i Mindena zlata vredan, da može i u budućnosti da nosi projekat „Evropska Voša“, pa je u četvtak potpisao novi ugovor sa crveno-belima do 2026.

„Napravili smo dva-tri velika koraka za ovih nešto više od godinu dana. Izuzetno sam srećan što se ova lepa priča zahuktava. Iskreno, kada sam se vraćao, nisam bio siguran da će tako da bude. Nisam verovao, znajući prethodna iskustva, da je tako nešto moguće u Srbiji da se napravi. Mi smo to uradili na terenu, zajedno sa trenerom Rojevićem. Nemamo zvezda, timska igra je naš adut. Napravili smo veliku stvar za Srbiju. Nadam se da će Vojvodina da povuče i ostale klubove da više rade, ulažu, da i predsednici i treneri drugih timova budu bolji, da rade bolji skauting, da stvaraju mlade igrače kako bi napravili priču koja može da ugrozi Vojvodinu. To automatski znači da će se razvijati rukomet u Srbiji, što će koristi da ima reprezentacija. To je lanac koji je Vojvodina pokrenula, pa sam izuzetno ponosan na to šta smo napravili za ovaj kratak period“, zaključio je Pušica.