INTERVJU – Mijajlo Marsenić: Molim Boga da me zove Partizan, da završim karijeru u Srbiji

Diže se srpski rukomet, kako klupski, tako i reprezentativni, ali nacija koja ima Novaka Đokovića, Nikolu Jokića, sjajne odbojkašice, košarkaše, košarkašice i vaterpoliste, priznaje samo medalje i pobede. Vojvodina je najpozitivnija priča kada je ovaj sport u pitanju u godini za nama, a već sa prvim nedeljama 2024. u epicentru će biti Evropsko prvenstvo u Nemačkoj.

Orlovi sa španskim stručnjakom Tonijem Đeronom prave korake napred, ali borba za odličja je još daleka. Uz kapitena Nemanju Ilića, njegov zamenik, stameni Beranac, Mijajlo Marsenić, igrač je sa najdužim stažom u reprezentaciji. Više od decenije je popularni Marsa u taboru Orlova. Sa Partizanom je igrao Ligu šampiona na početku karijere, sa Vardarom je dotakao zvezde 2017. godine, kada je skopski tim bio šampion Evrope, a od 2018. je stanovnik Berlina. Brani boje Lisica iz nemačke prestonice, osvajača Lige Evrope prošle sezone.

Na početku razgovora za Mozzart Sport u Staroj Pazovi, gde se u miru i tišini u sportskom centru Fudbalskog saveza Srbije, priprema naša rukometna reprezentacija, zamenik kapitena Orlova govorio je o predstojećem šampionatu Starog kontinenta, prvom delu sezone Fukse Berlina, ali se dotakao i aktuelnog trenutka srpskog klupskog rukometa. Pozitivan trend vraćanja saigrača iz reprezentacije u zemlju, zasad isključivo u Vojvodinu, od Vukašina Vorkapića koji je povukao nogu, preko Stefana Dodića, dok je pravi bum bio dolazak u crveno-beli tabor Novosađana Petra Đorđića, pozdravio je zamenik kapitena Srbije.

Iako ima ugovor sa Fukse Berlinom čak do juna 2027. godine, Marsenić vidi sebe u Srbiji, u ambicioznom klubu koji igra jako evropsko takmičenje.

„Veliki sam patriota. Meni ne bi trebalo mnogo da se vratim. Kad bi me zvao Partizan, klub u kojem sam se afirmisao, napravio ekipu kao što sada ima Vojvodina, da se nas nekoliko reprezentativaca vrati, da znam da će ugovor da bude ispoštovan kako treba, ne bih imao nikakvu dilemu. Molim Boga da se to dogodi, da jednog dana odlučim da opet zaigram u Srbiji poslednjih godinu-dve karijere. Naravno, da bude ambiciozan projekat, da se igra u Evropi. To mi je velika želja“, rekao je zamenik kapitena Orlova.

Mijajlo Marsenić u dresu Partizana (©MN Press)

Kada ste odlazili iz Partizana pre desetak godina bila je velika besparica, vaša generacija je odlazila rano u inostranstvo. Kako sada gledate na to što se rađa klub koji vraća reprezentativce u zemlju?

„Iskreno, presrećam sam što postoji takav klub u Srbiji kao što je Vojvodina. Cela Evropa je sada čula za nju. Dolazi klub iz moje zemlje koji je dobio jednog Silkeborga. Pitaju me ljudi u Nemačkoj, ko su ovi, da li su oni iz Beograda? Ja im objasnim da su iz Novog Sada. Da imamo takav luksuz da se naši reprezentativci vraćaju u zemlju, nema ništa lepše od toga. Daj bože da bude deset takvih klubova kao Vojvodina. Ne mogu da pričam koliko je potrebno sredstava za to. Srećan sam jer veliki broj mojih drugara igra u Voši. Trener Boris Rojevć radi vrhunski posao na klupi, tu je i Marko Vujin, veliko svetsko ime. Konačno neki naš klub ima velike ambicije. Svi ostali treba da se ugledaju na Vojvodinu, da pronađu način da se ulože sredstva, pa da u budućnosti bude više takvih klubova. Podsećam na Partizan. Da smo mi tada umesto Lige šampiona igrali neko slabije takmičenje, bili bismo kao Vojvodina. Međutim, naša sreća ili nesreća, zavisi kako se gleda, je što smo igrali s najjačim ekipama, igračima... Nama je to bilo veliko iskustvo, a Vojvodini prilika da se bori za nešto više“.

Rukometni Feniks – Miljan Pušica

Đorđić: U Vojvodini sam našao novi motiv, uvek pucam na medalju

"UBEĐEN SAM DA JE SRBIJA TEŽAK RIVAL ZA SVE REPREZENTACIJE, DA MOŽEMO DA OSTVARIMO VELIKI REZULTAT"

Sledi Evropsko prvenstvo, veliki test za ovu generaciju. Može li reprezentacija u Nemačkoj da uradi nešto više, da napravi nekoliko koraka napred. Osećate li da je ovaj šampionat onaj gde treba da napravite bum?

„Mi smo već, bar većina nas, u nekim godinama kada je trebalo da uradimo nešto veliko za reprezentaciju, ali ne možemo da pričamo sada o medalji jer je to nezahvalno. Još nismo ništa uradili, od onog srebra u Beogradu 2012. godine. Posle toga nismo bili ni blizu odličja. Želimo i verujemo da možemo da dođemo do vrha. Međutim, ubeđen sam da je Srbija težak rival za sve reprezentacije. Dobro ćemo se pripremiti, nadam se da ćemo svi da ostanemo zdravi i da obradujemo naciju. I u Segedinu smo pre dve godine osećali da možemo mnogo, pa nam se desila korona. U Katovicama je bilo priče, možemo mi to, spremni smo, ali su nam se opet dešavali neke povrede u ključnim trenucima. Ostali smo bez dva desna beka koja su nam puno značila. Najbolje je da u Nemačku idemo utakmicu po utakmicu. Siguran sam da ćemo ovog puta naše šanse da iskoristimo, da budemo strpljivi, da verujemo. Ubeđen sam da možemo da ostvarimo veliki rezultat“.

Da li je osnovni cilj da se izbore kvalifikacije za Olimpijske igre? Rivali za dva mesta su nam Island, Poljska, Portugalija, Holandija...

„Iskreno, to mi je još daleko. Prvo nam je fokus da se dobro pripremimo i da pobedimo Island, pa onda Mađarsku i Crnu Goru. Kad budemo znali da možemo da izborimo kvalifikacije za Olimpijske igre, sigurno ćemo da uradimo sve da dođemo do toga. Niko od nas nije igrao na najvećem sportskom takmičenju, a to je san svih sportista. Sanjamo o tome, mislimo, ali nismo u situaciji da nešto obećavamo, pretimo nekom. Toni je majstor za pripreme utakmica, ne sumnjam da ćemo biti spremni za svakog rivala“.

Na prethodna dva velika takmičenja, u Segedinu i Katovicama, prvi rival je bio najlakši, Ukrajina i Alžir. Sada na premijeri odmah veliki duel 12. januara u Minhenu sa Islandom. Da li je dobro da odmah igramo s najjačim rivalom u grupi?

„Većina Islanđana je u Nemačkoj. Znam ih, igram svake nedelje protiv njih. Naravno, to su vrhunski igrači, ali nisu ni oni napravili neke velike rezultate u prošlosti. I oni će ući motivisani, znamo svi važnost tog meča. Pokazali smo ovih godina da sa svima možemo da igramo ravnopravno. Naša slabost na prethodnim takmičenjima su bile izgubljene lopte. Otkad je Toni tu s nama većinu mečeva smo izgubili našim greškama, lošem branjenju kontranapada rivala. Znamo da je ta tranzicija, brza iga najveća snaga Islanda. Obratićemo pažnju na detalje, jer oni odlučuju pobednika. Znamo koliko bi nam značila ta uvodna pobeda. Imali bismo vetar u leđa, dobili na samopouzdanju pred nastavak šampionata".

(©MN Press)

Čini se da je u Katovicama na Svetskom prvenstvu napad bio jači deo tima od odbrane?

„U današnjem rukometu i kada odigrate vrhunsku odbranu primićete 29-30 golova. Ako spustite rivala na 28-29, to se smatra da je bila vrhunska defanziva. U Katovicama jednostavno smo u ključnim trenucima ostajali bez koncentracije i snage i uz povrede koje su nas se zadesile smo poraženi od Norveške. Povredio se i Jovica Nikolić koji nam je bio važan šraf, pa je i to kumovala porazu. Pre toga je i Predrag Vejin završio šampionat. Ostali smo protiv Norvežana sa samo Milošem Orbovićem na desnom beku, a zna se da je u današnjem rukometu teško da se igra 60 minuta. Bio je naš najbolji igrač tada, ali kada je Toni hteo da ga odmori, Norvežani kao iskusna ekipa, koja dugo igra zajedno, još od juniorskih dana, su nas kaznili. Nama je odbrana glavni adut, to svi znaju. Nemam nikakvu dilemu da će defanziva da bude na visokom nivou u Nemačkoj. Falilo nam je malo, da smo otišli sa četiri razlike na pet, da smo bili malo pametniji, da smo radili na nekim taktičkim detaljima...“

"PUŠICA JE BORAC, RATNIK, SREĆAN SAM ZBOG LUKE ROGANA, KOS I KOJADINOVIĆ BUDUĆNOST SRPSKOG RUKOMETA"

Dobile ste pojačanje u odbrani, stuba Vojvodine, Miljana Pušicu, koji se vratio u tabor Orlova posle četiri godine.

„Znam ga 13 godine, igrali smo u reprezentaciji na Mediteranskim igrama. On je borac, ratnik, značiće nam za još jednu rotaciju u odbrani“.

Zov Lige šampiona: Kukić tri godine u Segedinu

INTERVJU – Boris Rojević: Kad me otpišu, tad sam najbolji, vidim sebe i Vošu u Ligi šampiona

Draganu Pešmalbeku i vama na poziciji pivotmena se pridružio mladi Luka Rogan. Kako se on uklopio, može li da pojača konkurenciju?

„Luka je vrhunski momak. Ja ulazim u neke godine. Dobro, sa 30 nisu za kraj karijere, ali nemam više ni 23-24. On ima samo 20 godina. Srećan sam da će Srbija u budućnosti da ima vrhunske pivotmene. Luka je biser, a tu je i Branko Predović. Srećan sam zbog Luke i ponosan sam na to kako igra za Vojvodinu. Još je dete, ima veliku ulogu u klubu, nadam se da će samo da ide napred. Veliki talenat i budućnost srpskog rukometa“.

Kako vam se čini novi talas na bekovskim pozicijama, Miloš Kos i Uroš Kojadinović?

„Odlični su. Da nemaju kvalitet, Toni ih sigurno ne bi zvao. Kosa duže pratim, igra sad odlično i u Ligi šampiona. Oduševljen sam i sa Kojadinovićem. Neverovatan je, lucidan, ima brze noge, raznovrsna rešenja u napadu. Velika budućnost je pred tim momcima“.

Da li ima u mislima i eventualno druge runde gde nas čekaju pakleni rivali, naravno ako prođemo među prve dve selekcije u prvoj fazi. U Kelnu su verovatno protivnici Francuska, Nemačka, Hrvatska i Španija.

„Mora i o tome da se razmišlja. Svako ide s idejom da prođe prvu fazu, pa moraš da misliš i na drugu rundu. Pokazali smo da možemo da igramo ravnopravno sa svima. Pobedili smo Francusku u Zrenjaninu, igrali nerešeno u revanšu. Hrvati su nas dobili u Segedinu, ali smo bili desetkovani. To će biti mečevi za uživanje. Ne treba dodatni motiv kad vidiš ko je sa suprotne strane, kakva imena. Svi su oni od krvi i mesa. Kada sam došao u Bundesligi, mislio da 'jedu žive ljude', ali kada uđeš u taj sistem, kad se navikneš, vidiš da su oni kao i ti, da je samo pitanje borbe i želje. Ništa lepše nego igrati u Nemačkoj u punim dvoranama. Spreman sam u takvim utakmicama da 'poginem'. Nikakav strah nemam od tih selekcija, ali ajde da prođemo prvi krug“.

Ima li u Nemačkoj euforije? Zna se da je to najpopularniji dvoranski sport u toj državi.

„Kada su bili domaćini sa Danskom 2019. godini, Nemci su očekivali zlatnu medalju iako su znali da po kvalitetu nisu za to. Oni misle da su najbolji. To poštujem, nekada je to dobro. Odmah je sve rasprodato kada su utakmice domaće selekcije. Radi se dobar marketing u Nemačkoj, to je savršeno ovde. Čim su se karte pustile u prodaju za njihove utakmice, sve je planulo brzo. Otvaranje u Diseldorfu, spektakl pred više od 50.000 gledalaca. Oseća se groznica. Letos je bilo Svetsko prvenstvo za juniore. Sećam se, čim je IHF doneo odluku da se igra u Berlinu, posle dva dana sam odmah video bilbord u centru grada sa slikom mog saigrača Lihtlajna. Vrhunski maketing, biće uživanje da se igra u takvom ambijentu. Majstori su za održavanje velikih takmičenja“.

"NIJE REALNO DA IMAMO 5.000 NAŠIH NAVIJAČA U MINHENU, HOĆEMO DA 'NATERAMO' LJUDE DA DOĐU DA NAS GLEDAJU"

INTERVJU – Uroš Kojadinović: Želim da se oprostim od Partizana s trofejem, nisam glavom u Tuluzu

Pešmalbek u Vespremu do 2026.

Minhen nije rukometni grad. Da li je to hendikep? Imate li saznanje koliko se očekuje srpskih navijača?

„Ne znam to, ali u grupi smo sa Islandom i Mađaskom koji će sigurno imati veliki broj navijača. Voleo bih da bude naših 5.000, ali sam svestan da ih neće biti toliko. Realno je da ih ne bude, ali veće je uživanje da se igra pred 3.000 mađarskih ili islandskih navijača nego u Katovicama na Svetskom prvenstvu protiv Katara kada sam čuo na suprotnoj strani terena šta govori selektor Valero Rivera. Rukomet se igra zbog gledalaca. Ako bude naših više, bićemo veoma srećni. Nismo navikli na neku veliku podršku, više vole ljudi u Srbiji fudbal i košarku. Uradićemo sve da bismo u budućnost ’naterali’ ljude da dođu da nas gledaju. U Segedinu ih je bilo više, naravno, jer je bliže Srbiji“.

Ko je favorit za zlato?

„Uvek Danska. Ne samo zbog kvaliteta sadašnjeg tima nego i neverovatnog kontinuiteta. Vodeći su igrači u svojim klubovima, kako u Bundesligi, tako i u Ligi šampiona. Eto, jedan Landin Jakobsen. Dešavalo se da ode u recimo Balingen, da ima šest odbrana na utakmici, a četiri budu u poslednjih pet minuta. I Kil zbog ta dva boda u Balingenu osvoji titulu. Individualni kvalitet je neverovatan. Moj saigrač Matijas Gidsel je, po meni, daleko najbolji igrač na svetu. Svaki vrhunski rukometaš ima neku stvar po kojoj je karakterističan, a Matijas ih ima 10. Nepredvidiv, menja ritam, ne staje. Bori se u odbrani, izgara iako mu nije jača strana. Oduševljava me na svakom treningu. Kada imate njega, Landina na golu, Hansena... Kažu, Mikel je u godinama, ali kada da loptu široko, puca sve u odbrani. Meni Danci kad ne osvoje zlato, to je iznenađenje. U finalu Svetskog prvenstva u Geteborgu ove godine Rasmus Lauge je za poluvreme dao 10 golova, a pre toga skoro da nije ni igrao. Pre toga sam se čuo sa saigračima, Gidselom i Hansom Lindbergom. Pitao sam baš za Laugea i rekli su mi da su ga spremali za finale“.

(©MN Press)

Koliko su jaki Danci da vaš saigrač Lase Anderson, koji briljira ove sezone, nema mesta?

„Ubeđen sam da bi se Lase Andersen u svakoj drugoj reprezentaciji izborio da bude na prva dva mesta na poziciji levog beka. Žao mi je što ga neće biti. Znam kakvu ima sezonu, koliko se borio i trudio da dođe na taj nivo. Njemu je velika želja bila da se nađe u reprezentaciji, ali jaka konkurencija i drugačije zamisli selektora Jakobsena su uticali da ne bude u timu. Dečko ima veliki kvaltet, ovo mu je možda i najbolja sezona u karijeri. Lase je takav mentalitet da to neće da ga pokoleba nego će da izađe iz ovoga još jači, čekaće svoju šansu. Nema kod Danaca ljutnje u fazonu. ’Nije me zvao trener, neću više da se odazivam’. Sad da ga zovne, on bi otišao odmah. Ja sam mu u šali rekao: ’Dođi da igraš za nas’“.

Srpski pečat u Berlinu - Marsenić i Milosavljev: Ovo je samo početak, trofeji tek dolaze

INTERVJU – Dejan Milosavljev: U Katovicama smo srušili barijere, sanjam medalju, ne bi me iznenadilo da je osvojimo

"FUKSE BERLIN MOŽE DO TITULE U NEMAČKOJ, IGRAMO BOLJE NEGO PROŠLE SEZONE"

Završili ste godinu na drugom mestu u Bundesligi, ali sa istim brojem bodova kao i šampion Evrope Magdeburg. Da li je vreme da se početkom juna proslavi titula u Berlinu?

„Imamo sličan rezultat kao i prošle godine, samo što smo tada imali pritisak da budemo na prva dva mesta u Bundesligi, a ove to od nas niko nije očekivao. Mnogo problema smo imali sa povredama, ostali smo i bez Holma koji je otišao u Pari Sen Žermen, tako da igrati finale Supergloba u Saudijskoj Arabiji, biti na deobi prve pozicije sa Magdeburgom u prvenstvu, ispred je šampion Evrope zbog bolje gol-razlike. Sve u svemu, jedan fantastičan rezultat za nas. Neporaženi smo u Ligi Evrope, jedan meč nas deli do završnog turnira Kupa Nemačke. Zasad, ide sve kako treba. Igramo bolje nego prošle sezone. Druks se vratio, Vide bi trebalo u februaru da počne da igra, pa se nadam da ćemo da nastavimo u ovom ritmu. Ono što je važno što smo u ovom šampionatu lagano dobijali rivale od kojih smo, da kažem, glupo gubili prošle sezone. Pokazali smo da sa svima možemo da igramo i uz, dobro zdravlje i sreću, možemo da budemo šampioni Nemačke. Pobedili smo Bergišera, Lemga, Štutgarta ove sezone, a prošle smo poraženi. Kada igramo protiv velikih ekipa, ja nemam nikakav strah da ćemo mi odigrati odlično. Prošle sezone je bilo i umora, manji fond igrača, povrede, pa je to uticalo da umesto na prve dve pozicije završimo kao treći“.

Bundesliga ili Liga Evrope, verovatno ne može da se poredi šta je važnije?

„Da biram, ne računajući reprezentaciju, ja bih uvek izabrao Bundesligu. To je kruna za svakog rukometaša, prestiž je da se osvoji najjači šampionat na svetu. To mi je san. Nemačka liga jeste prioritet, ali nećemo da zapostavimo i ostala takmičenja, posebno Ligu Evrope gde branimo pehar. Jaka konkurencija, šest do sedam ekipa iz Lige Evrope su na nivou vrha Lige šampiona. Takođe, igramo četvrtfinale Kupa Nemačke na svom terenu protiv Gumersbaha. Za mojih šest godina u Berlinu ovo je prvi put da igramo kod kuće i to protiv tima koga bismo morali da pobedimo. Prethodnih godina je uvek bio težak rival u meču koji donosi završni turnir, Magdeburg i Flensburg u gostima... Ove godine imamo priliku da se borimo i za taj trofej. Na završnom turniru se nikada ne zna, kao i u Ligi šampiona. Rajn Nekar Leven je imao slabu sezonu u Bundesligi, ali je uspeo da osvoji Kup Nemačke i to pobedama nad Flensburgom i Magdeburgom. Niko to nije očekivao. Ne smemo da se odreknemo nijednog takmičenje na uštrb Bundeslige“, zaključio je Marsenić za Mozzart Sport.