Sloga Rašovića izgradila 20 medalja: Sa Novim Beogradom, kao sa Zvezdom, bratski do trofeja Lige šampiona

Gde god su Strahinja i Viktor Rašović igrali zajedno, klub je mogao da računa na trofeje. Od Crvene zvezde, preko španske Barselonete, do Novog Beograda. Bratskom slogom su u tri kluba izgradili 15 trofeja, poslednji u nizu osvojen je Jadranska liga sa novobeogradskim klubom, a kada se pridodaju medalje kojima su se u tandemu okitili u reprezentaciji Srbije, porodični zid ih broji okruglo 20. Zasigurno će ih biti još.

Ispisala su braća Rašović istoriju Crvene zvezde, bili su deo najtrofejnije generacije, one zlatne, koja je na Banjici srušila moćni dubrovački Jug i osvojila Ligu šampiona. Za dve godine su sa Barselonetom sakupili osam pehara – četiri po godini – a dolaskom u Novi Beograd putevi su im se posle nekoliko godina ponovo ukrstili, i otpočeli su novu žetvu trofeja. Konačan cilj je novi zajednički trofej Lige šampiona, ali i obogaćivanje riznice odličjima sa najvećih takmičenja sa Srbijom.

Novi Beograd je usponom na regionalni tron probio led, opravdao je na Jadranu naziv tim snova i uneo je prvi trofej u vitrine. A, Rašovići su obeležili lep jubilej i u razgovoru za Mozzart Sport prisetili su se dana provedenih u Crvenoj zvezdi, reprezentativnih uspeha, ali i perioda kada su u bazenu bili suparnici. 

“Malopre smo se Strahinja i ja sračunali i stigli smo do brojke od 20 osvojenih medalja kada smo delili svlačionicu u klubu i reprezentaciji. U Zvezdi šest, u Barseloneti osam, sada i trofej sa Novim Beogradom je klupski zbir. A, što se tiče reprezentacije zajedno smo osvojili zlato u Svetskoj ligi 2016, zlato u Svetskom kupu 2014. i bronzu 2018, zlato na Mediteranskim igrama 2018. i zlato na Univerzijadi 2017. godine. Stvarno fino i biće još lepše kada se završi sve, cela ova priča oko vaterpola i kada budemo pogledali na zid. Trenutno je 20 zajedničkih medalja, a biće ih još”, počeo je Viktor Rašović priču za Mozzart Sport. 

Novi Beograd zagospodario regionalnim vodama! Istorija ispisana, drim-tim osvojio prvi trofej

Drugu godinu zaredom Strahinja Rašović je regionalni šamion. U kragujevačkom Radničkom bio je udarna igla, uloga se nije promenila ni po dolasku u Novi Beograd. U velikom finalu protiv splitskog Jadrana bio je prva opcija u napadu, ciljano su ga saigrači razigravali, a trijumf je potpisao sa tri gola. 

“Zaista sam srećan što smo osvojili trofej Jadranske lige, pogotovo jer nam je to prvi trofej i jer znamo sa kolikim smo se pritiskom nosili. Porastao je pritisak nakon što smo ispustili šansu da u Kupu Srbije podignemo trofej, postalo je teže nositi se sa izazovima i potrebno nam je bilo da iskoristimo prednost organizacije završnog turnira Jadranske lige i oslobodimo se tog bremena koje smo dugo nosili. Zasluženo je pehar završio u našim rukama, pokazali smo u polufinalu i finalu čvrstinu”, rekao je Strahinja. 

Izborio se novobeogradski klub sa ulogom favorita za razliku od finala Kupa Srbije, a Strahinja nije imao dilemu da će ova generacija imati uspehe, već kada će oni doći. 

“Nisam želeo da pomišljam na scenario u kome mi nismo ti koji se raduju i primaju zlatne medalje, jer znamo kako nam je bilo kada smo izgubili u finalnoj borbi za prvi trofej od Radničkog. I reprezentacija, i imena koja su dovedena u klub i čekanje tog prvog trofeja za klub je nama svesno ili podsvesno stvaralo pritisak. Znalo se da možemo, samo je bilo pitanje vremena kada ćemo da osvojimo prvi trofej. Ova titula je podstrek za finale domaćeg prvenstva i završnicu Lige šampiona, jako je bitno što smo se pred mesece odluke našli na šampionskom koloseku”. 

“ŽELIMO BRATSKI DA NAPADNEMO I DRUGI TROFEJ LIGE ŠAMPIONA” 

Viktor i Strahinja Rašović (©Privatna arhiva)

Sklapanjem tima od zvučnih imena Novi Beograd se suočio sa ogromnim pritiskom. Napravljen jeste da osvaja pehare i srpskom vaterpolu donese novu Ligu šampiona, ali srpski reprezentativci nisu ni slutili da će ih i pre početka sezone prroglašavati za šampione u svim takmičenjima. Na to nisu računali i ne misle ni da je prirodno, a ni normalno.

“Uopšte mi se nije svidelo to što su nas proglasili šampionima i pre početka sezone. To još nigde nisam video. Bez obzira ko igra, ne može se neko unapred proglasiti šampionom. Stvarno suludo. Milion primera ima da favoriti izgube od na papiru slabijih timova. U svakom sportu može da se nađe takva situacija. Došli smo u klb sa namerom da osvojimo sve i jeste da ekipa ima kvalitet za sve trofeje, ali ako se u prvoj godini ne osvoje svi - nije smak sveta. Potrebno je vreme i protiv majke prirode se ne može. Generalno gledano sam zadovoljan učinjenim do sada. Čvrsto verujem da ćemo pored Jadranske lige biti najbolji i u šampionatu Srbije. Napašćemo i trofej Lige šampiona, i kada sve saberem za mene bi to bila jako uspešna sezona”, kaže Strahinja.

Pre nego što je Novi Beograd pokorio Jadran jedino su braća Rašović i Duško Pijetlović znali kakav je to osećaj. Strahinja je bio i ostao aktuelni šampion, Viktor je bio gospodar regionalnih voda sa Jugom iz Dubrovnika, a Duško Pijetlović sa italijanskim Pro Rekom, koji je 2012. dobio specijalnu pozivnicu.

“Do ove titule smo iz kluba samo Duško, Strahinja i ja imali regionalnu titulu. Drugi put sam osvojio Jadransku ligu i puno mi je srce zbog toga. Jako sam ponosan na prvu titulu sa Jugom, takođe i na ovu, i želim i naredne sezone da budemo najbolji u ovom takmičenju. U polufinalu je, verovatno, prekretnica bio pogodak Vlahopulosa, ekipa koja primi takav gol uvek pada. Psihički je ubije takav gol. U poslednjoj sekundi četvrtine, sa velike distance... Teško je oporaviti se od toga. Kada primiš gol sa igračem manje je nešto sasvim normalno, to se dešava. Ali, kada primiš gol sa 10 ili 12 metara, nisam siguran sa koliko je pogodio protiv Radničkog, ekipa uvek potone. Dobili smo Radnički u bitnoj utakmici, nismo pali kao u finalu Kupa Srbije i probili smo blokadu. Ostvarili smo i veliku pobedu protiv Jadrana, verovali smo u sebe, odigrali jako dobro u finalu i ispisali istoriju Novog Beograda. Osvajanjem prvog trofeja za klub učinili smo sebi lakši nastavak sezone”, poručio je Viktor i prisetio se osećaja posle poraza u finalu Kupa Srbije od Radničkog.

Osećaj ogorčenosti dobro su zapamtili vaterpolisti Novog Beograda i nisu želeli da im se ponovi na Fajnal-foru Jadranske lige.

“Gubitak jednog trofeja je sasvim normalna stvar, nije to ništa strašno. Po meni je dobra stvar što smo izgubili u finalu Kupa Srbije zbog svega što kasnije dolazi. Bili smo ogorčeni, ljuti, tužni. Taj osećaj smo svi dobro zapamtili i rekli sebi da ne želimo da nam se ponavlja. Nije loše to što nam se dogodilo na početku sezone, bila je to dobra terapija, vidi se i po rezultatu u Jadranskoj ligi. Sledeće je prvenstvo, pa Liga šampiona”. 

“NEMA LEPŠEG OSEĆAJA NEGO KAD U ZVEZDI IGRAJU ZVEZDAŠI” 

Viktor i Strahinja Rašović iz perioda u Zvezdi (©Privatna arhiva)

Počeli su Viktor i Strahinja da se kite medaljama u Crvenoj zvezdi, klubu na koji su najponosniji. Ostvarili su dečački san, zaigrali su u svom klubu i za pet godina osvojili dve duple krune, Superkup Evrope i Ligu šampiona. Stasavali su uz Andriju Prlainovića, Duška Pijetlovića, Denisa Šefika, Dejana Savića... Bili su deo velikog projekta, kupili su fore od legendi srpskog vaterpola i upijali savete. Danas su oni uzori za mlade igrače.

“Sada imamo više uloga u timu, što si stariji to je više odgovornosti. U Zvezdi nam je jedino zaduženje bilo da ‘plivamo’, da igramo i to je to. Sada ipak moramo i da budemo primer mlađima, da ih savetujemo, da preuzmemo odgovornost ako je neizvesno, da ako nije dobro mi budemo prvi na udaru i borimo se sa pritiskom i velikim očekivanjima. Boravak u Zvezdi možemo da opišemo kao istorijski, dobro se zna da smo Viktor i ja zvezdaši i koliko smo uživali tokom tih pet sjajnih godina u klubu. Pogotovo one dve godine sa trofejima. To će srpski vaterpolo pamtiti, naročito mi koji smo bili deo te priče. Zvezda je veliko ime, brend, čast je bila igrati, osvajati titule, braniti boje tog kluba i donositi radost armiji navijača. Nema lepšeg osećaja nego kada zvezdaši igraju u Zvezdi. Ostala su jako lepa sećanja, neizbrisive uspomene. Deo smo Zvezdine istorije i ona je deo nas. Liga šampiona je bila kruna perioda provedenog u Zvezdi. I tu je prevagnula bratska priča, sada bratski želimo da napadnemo i u Novom Beogradu trofej Lige šampiona”, prisetio se Strahinja dana u Zvezdi i najavio novi pohod na evropsku krunu.  

Nije više skup individualaca, postao je tim: Prvi trofej bio pitanje vremena, sad juriš po Ligu šampiona

Viktor je obeležio finale Lige šampiona, zatresao je mrežu Dubrovčana kada se lomilo i uklesao se u Zvezdin preokret. Crveno-beli su srušili moćnu Jugovu generaciju za koju mnogi tvrde da je bila najbolja ikada, a koju godinu kasnije Viktor je postao deo slavnog hrvatskog kluba. I dan-danas kada se sretne sa nekadašnjim saigračima, trenerom Vjekoslavom Kobešćakom i osobljem dubrovačkog kluba umeju da ga podsete kako ih je „uništio“.

“Uvek se rado setim perioda provedenog u Jugu i gradu Dubrovniku. Fino mi je obeležio karijeru u svakom pogledu. Počev od onog gola koji sam dao Jugu u finalu Lige šampiona igrajući za Zvezdu, pa do odlične godine u Jugu. Vežu me lepe uspomene, osvojili smo triplu krunu. Bili smo najbolji u šampionatu i Kupu Hrvatske, kao i u Jadranskoj ligi, dok smo u Ligi šampiona zauzeli četvrto mesto. Mogli smo i tu više, makar do finala. Sjajna generacija, šteta za taj poraz od Pro Reka golom razlike. Jedino za tim ostaje žal. Mislim da sam prvi Srbin koji je zaigrao u Jugu, imao sam odličan odnos sa momcima. Posebno sa Ćavijem Garsijom, Marom Jokovićem i Rencutom. Imao sam super odnos sa Vjekoslavom Kobešćakom, ostali smo u odličnim odnosima i kada sam napustio klub. Vrhunski trener i vrhunski čovek”. 

Delili su Strahinja i Viktor svlačionicu u Beogradu, Crvenoj zvezdi, Barseloneti i reprezentaciji Srbije, a pre dolaska u Novi Beograd igrali su jedan protiv drugog u Mađarskoj. Viktor je bio deo srpske kolonije u Solnoku, a Strahinja član Egera.

“Čudan osećaj je bio kada smo u Mađarskoj igrali jedan protiv drugog, nisu to bile normalne utakmice. Sam duel protiv Strahinje uvek je bio na nekih 70 odsto, nikada preko toga. Nije bio istinski, štedeli smo jedan drugog”, rekao je Viktor i istakao da je u velikoj meri na njegovu odluku da se opredeli za dolazak u novobeogradski klub imalo to što je brat već prihvatio poziv i potpisao ugovor.

“Strahinji je prvom stigao poziv da dođe u Novi Beograd, posle su zvali i mene. Nije mi bilo teško da se odlučim, vrlo brzo sam prelomio i prihvatio poziv. Glavna stvar je što mi je brat tu, što ćemo ponovo igrati zajedno. Vukli smo jedan drugoga kroz veći deo karijere, igrali smo zajedno u Beogradu, Zvezdi, Barseloneti, posle su nam se putevi malo razdvojili, ali kada se ukazala prilika da u Novom Beogradu igramo zajedno, nikakva dilema nije postojala”. 

“BRATSKA MEDALJA SA SRBIJOM NA NAJVEĆEM TAKMIČENJU - ISPUNJENJE SNA”

Viktor i Strahinja Rašović (©Privatna arhiva)

Strahinja je minulog leta posle izvrsne sezone u kragujevakom Radničkom dobio poziv Dejana Savića za Olimpijske igre u Tokiju. U prvom nastupu na najvećem sportskom takmičenju okitio se zlatnom medaljom. Sada su na redu Svetsko prvenstvo i šampionat Starog kontinenta na kojima je Viktor osvajao medalje sa Srbijom, a obojica se nadaju da će ukoliko budu na spisku selektora po prvi put na najvećim takmičenjima stajati zajedno na pobedničkom postolju.

“Naš cilj i želja je da budemo zajedno u reprezentaciji i osvojimo medalju na najvećim takmičenjima, o tome smo maštali kao deca. Još to nam fali, pošto Strahinja nije bio u reprezentaciji kada sam uzeo svetsku i evropsku medalju, a ja nisam bio ovoga leta sa njim u reprezentaciji kada je uzeto olimpijsko zlato. Nadam se da će nam se ovog leta ukazati prilika da obojica budemo deo reprezentacije, a zatim i da doprinesemo osvajanjem medalje i ispunimo san”, nada se Vikor da će im se želje ispuniti koliko ovog leta.

Pred reprezentacijom Srbijeod koje su se posle Tokija oprostili Filip Filipović, Andrija Prlainović, Stefan Mitrović, Milan Aleksić i Duško i Gojko Pijetlović su tri takmičenja u nekoliko meseci. Evropske kvalifikacije za Svetsku ligu u Podgorici poslužiće Delfinima kao priprema za Svetsko prvenstvo, koje će se održati u Budimpešti početkom leta. A, posle toga sledi završni turnir Svetske lige – Delfini moraju biti mađeu tri najbolja tima u Podgorici da bi se kvalifikovali – i za kraj leta Evropsko prvenstvo u Splitu.

“Ekipa je ‘nova’, povuklo se dosta dugogodišnjih reprezentativaca i evropske kvalifikacije u Podgorici za Fajnal-ejt Svetske lige odlično će poslužiti ovoj generaciji, koja treba da se uigra, za Svetsko prvenstvo u Mađarskoj. Dobro nam je došla i ona prijateljska sa Hrvatskom, kao i duel sa Italijom u Šapcu, u prvoj kvalifikacionoj fazi Svetske lige. Naporno leto je pred igračima koji će biti deo nacionalnog tima, klupske i reprezentativne obaveze su se isprepletale, prostora za klasične pripreme baš i nema i videćemo kako će takav ritam uticati na sve nas”, podvukao je Strahinja.

Titulom izbrisana negativna energija, najveći dobitnik - Srbija

Klupske i reprezentativne obaveze će se ispreletati, a braća Rašović su se, kao ostali igrači koji konkurišu za predstavljanje državnog tima, psihički pripremili da odmora između dve sezone neće biti. Praktično će se spojiti. Ako uhvate nekoliko dana za odmor po završetku Evropskog prvenstva u Splitu – puna kapa. 

“Prostora za odmor neće biti. Svi smo u glavama zacrtali još prošlog septembra da do narednog septembra i završetka Evropskog prvenstva u Splitu nema pauze. Da neće biti odmora za predah, da ćemo ići sa takmičenja na takmičenje. Tako smo glavu podesili, jer sve je u glavi. Sve može da se izgura. A, ako uspemo da uklopimo pet dana da se odmorimo pre nego što počne nova sezona - bićemo zadovoljni”, zaključio je Viktor Rašović razgovor za Mozzart Sport.