Znali smo gde smo došli i nismo se mnogo pitali: Orlovi videli fudbalske umetnike

Znali smo šta nas čeka. I, priznajemo, unapred bili spremni da povučemo ručnu kočnicu sa kritikama u slučaju bilo kakvog rezultatskog brodoloma. Ovo je početak novog reprezentativnog ciklusa i sasvim sigurno ne pravo vreme za sparing sa evropskim prvakom i jednim od dva najveća favorita na predstojećem Svetskom prvenstvu. Ali, kao što reče selektor Veljko Paunović pre neki dan, prilika često ne bira vreme. Izazov je hrabro prihvaćen i završen porazom od 3:0 od Španije u prijateljskoj utakmici u Viljarealu. Ako je za neko poređenje - identičnim rezultatom kojim su nas pobedili oktobra 2024. godine u Ligi nacija...

Savršenstvo je u jednostavnosti. Tako smo svojevremeno govorili gledajući košarkašku reprezentaciju Jugoslavije (i velike, i one skraćene), takav utisak ostavljaju i budući rekorderi svetskog reprezentativnog fudbala po broju uzastopnih takmičarskih mečeva bez poraza (trenutno su poravnati sa Italijom na 31, ali prestići će ih već u prvom kolu Mundijala protiv Zelenortskih Ostrva). Malo je klubova u Evropi koji su ovako uigrani, sposobni da sakriju loptu kad požele, sa toliko automatizama, sa toliko širokim rosterom (na klupi sede Olmo, Feran Tores, Zubimendi; Vilijams, Ruiz, Merino, Karvahal nisu ni došli na ovo okupljanje).

I da, pričali su mnogi poslednjih godina, sa samo jednom manom - navodno nema kvalitetnu klasičnu devetku. A onda je poziciju špica zauzeo Mikel Ojarzabal i, pazite sad, na polsednjih deset utakmica, računajući i ovu, postigao 11 golova, uz šest asistencija i na svakoj od njih je učestvovao bar na jedan od ova dva načina u postizanju pogodaka. Ove večeri, dva puta je sevnula levica u prvom poluvremenu!

Ultraofanzivna desna strana sa Ljorenteom i Jamalom, od koje bi se teško odbranili i najbolji bedemi Evrope - odatle je krenula akcija kod prvog gola, kada su za delić sekunde Španci loptu kroz pas preneli na drugu stranu, tako što ju je Feran gurnuo ka napadaču Real Sosijedada, a Baena je preskočio. Onda je Jamal pogodio stativu, uz neizbežnu kap teatralnosti - kao ono kada je pao u kaznenom prostoru u 40. minutu iako su mu naši defanzivci odneli čistu loptu, ili kada se Kukurelja olako zalepio za zemlju početkom drugog poluvremena pa je inicirao da pogodak Veljka Birmančevića ekspresno bude poništen, a nije bilo VAR tehnologije da se to proveri.

Šta je mogla (uspela) Srbija protiv takvog rivala? Pod jedan, da pobegne od niskog bloka - maltene ni u jednoj fazi meča nismo dozvolili Špancima da nas sateraju ispred Vanje Milinkovića Savića. Da pokuša, koliko god je to moguće, da ulazi u igru kroz pas. Da dva puta nanjuši prazninu po levoj strani njihove odbrane - iz prve situacije Birmančević je izvukao samo korner, iz druge šutirao pravo u Simona. Da pokaže nameru da rivala ugrožava i iz auta, kada su Orlovi loptama gađali Mitrovića u glavu, da početkom drugog poluvremena zaigra nešto otresitije, da, u najkraćem, što skuplje proda kožu. Ali, sve kad se sabere, nismo se mnogo pitali...

Paunović je od starta ukazao šansu povratnicima u nacionalni tim, braći Milinković Savić, možda malo iznenadio sa Mimovićem na desnom beku, mada tu i nije bilo nekog prevelikog izbora, ostao dosledan da status kapitena i lidera ove generacije za Aleksandra Mitrovića ipak povlači i mesto startera u špicu napada. U odnosu na okršaj istih rivala u Kordobi pre nešto manje od godinu i po, zanimljivo, u prvim postavama oba tima našla su se samo po četvorica igrača. Špancima sigurno najviše znači podatak da je kapiten Rodri prvi put bio starter u nacionalnom timu još od septembra 2024. Četvorostruku izmenu selektor Srbije je izvršio nakon sat vremena igre, a u finišu je šansu da debituje dobio i Bukinac.

Nisu Španci stvorili preveliki broj prilika u prvom poluvremenu  - dve su imali preko Fermina Lopesa između 33. i 36. minuta - prvu posle nedosuđenog faula nad Mitrovićem, kada je Vanja odnranio, drugu nakon velike greške našeg kapitena, ali pogodak učinkovitog fudbalera Barselone nije priznat jer je u jednom momentu loptu dotakao rukom. Kod drugog primljenog gola ozbiljno je kiksnula naša odbrana, previše je prostora imao Ojarzabal da primi loptu na nekih 20 meztara od gola, da se okrene, namesti, nanišani...

Dobar deo drugog poluvremena protekao je u mirnijem tempu, Španci su prebacili u nižu brzinu, ali su sve vreme kontrolisali i posed i dešavanja na terenu i stigli da pobedu podebljaju pogotkom debitanta - Viktora Munjoza, nakon štikle Fermina Lopesa. Moglo je i ubedljivije - Vanja je u 85. minutu odbranio zicer Olmu posle akcije kao na video igrici. Čak i nakon poluvremena u kojem Orlovi nisu stvorili šansu - da su Španci dali i četvrti, bilo bi to možda ipak previše... Saudijska Arabija u utorak u Bačkoj Topoli - to je mnogo više naša mera.

MEĐUNARODNA PRIJATELJSKA UTAKMICA

ŠPANIJA - SRBIJA 3:0 (2:0)

/Ojarzabal 16, 44, Munjoz 72/

Stadion: Madrigal

Gledalaca: 23.000.

Sudija: Luis Godinjo (Portugalija)

ŠPANIJA (4-3-3): Unaj Simon - Ljorente, Kubarsi (od 83. Moskera), Laport, Kukurelja - Rodri (od 77. Zubimendi), Pedri (od 46. Olmo), Fermin (od 46. Fornals) - Jamal (od 63. Tores), Baena (od 77. Pino) , Ojarzabal (od 63. Munjoz).

SRBIJA (4-2-3-1): Milinković Savić - Mimović (od 83. Nedeljković), Milenković, Pavlović (od 83. Eraković), Terzić (od 77. Bukinac) - Gudelj (od 60. Lukić), Stanković (od 77. Joveljić) - Birmančević (od 60. Gaćinović), S. Milinković Savić, Kostić (od 60. Samardžić) - Mitrović (od 60. Jović).