S. TanasićIndividualna priznanja su tu, ne i medalje: Bez ex-YU zemalja na pobedničkom postolju posle 27 godina
Vreme čitanja: 3min | čet. 07.07.22. | 17:03
Početak novog olimpijskog ciklusa doneo je promene u svetskom poretku
Sistem rada u srpskom, hrvatskom i crnogorskom vaterpolu je isti, razlike su u nijansama. Stoga ne čudi što se i tri decenije od raspada SFRJ u vaterpolo svetu te škole ne dele, nego se i dalje nazivaju jedinim imenom – jugoslovesnka. Najveća škola od svih, područje sa nepresušnim izvorom talentovanih igrača i medalja, ali kad-tad je i ta fabrika morala da zakaže.
Ništa ne traje večno, bivše jugoslovenske republike nisu se pretplatile na medalje, iako se stiče takav utisak. Pobedničko postolje na planetarnim i kontinentalnim šampionatima do Budimpešte nije moglo da se zamisli bez Srbije, Hrvatske i Crne Gore – ili kako god da su se bivše republike velike države u nekom trenutku zvale – još od sankcija Jugoslaviji. Posle bezmalo tri decenije iliti tačnije 27 godina nijedna od tri vaterpolo sile na najvećim takmičenjima nije se okitila odličjem.
Izabrane vesti
Početak novog olimpijskog ciklusa i smena generacija doneli su promene u globalnom poretku. Na Svetskom prvenstvu u Budimpešti zlato su osvojili Španci, srebro je završilo u Italiji, a bronza u Grčkoj. U ovom milenijumu nije se dogodilo da makar jedna od tri jugoslovenske škole ne bude na podijumu, što je pokazatelj da novo razdoblje nisu dočekali dovoljno spremni. Još od kontinentalnog prvenstva u Beču 1995. godine to nije bio slučaj, gledajući samo svetske šampionate niz je duži za godinu dana.
Hrvatska je na Svetskom prvenstvu u Rimu, baš kao i na Evropskom prvenstvu u Beču, zauzela četvrto mesto, dok je Jugoslavija bila izopštena. Barakude su i u Budimpešti doživele dva poraza u bitkama za medalju, Srbija je bila peta – drugi put zaredom na planetarnom šampionatu – a Crna Gora osma. Ne tako davno najčešće je ovaj tercet u direktnim obračunima odlučivao o medaljama i rasporedu na pobedničkom postolju... Svetsko prvenstvo otreznilo je nove generacije i ukazalo da se vateropolo menja.
Igra se ubrzala, bazira se na kontranapadima i rešavanjem situacija sa igračem više u napadu, odnosno manje u odbrani. Vrsnih tehničara sve je manje, napadi su počeli da se svode na brzu realizaciju. Ekipe koje forsiraju duge pozicione napade su u zaostatku – karakteristični za jugoslovensku školu – a u prvi plan su izbili lagani igrači i šuteri. Španci i Italijani najbrže su se prilagodili modernim trendovima, dominiraju već nekoliko godina na svetskom nivou i na Srbiji je da krene u korak sa vremenom, kako bi ostala u vrhu. Peto mesto je u Mađarskoj bilo realnost Delfina, a povremeni bleskovi i individualno priznanje signal da poseduju kvalitet i da mogu bolje. Možda već na Evropskom prvenstvu u Splitu.
STRAHINJA RAŠOVIĆ U IDEALNOJ POSTAVI SVETSKOG PRVENSTVA
Osećaj nezadovoljstva u srpskom timu nije ispario do kraja turnira, ostanak bez medalje individualna priznanja ne mogu da zabašure. Na njih Delfini ne daju pet para, nakupili su ih se za ceo život. Strahinja Rašović je još u grupnoj fazi posle dobijanja druge MVP nagrade rekao da bi ih sve žrtvovao zarad uspeha reprezentacije Srbije, to što je po završetku turnira uvršten u idealni tim Svetskog prvenstva nimalo mu nije popravilo raspoloženje. Jer ta nagrada vredi koliko i ona od LEN-a za gol sezone u Ligi šampiona postignut na gostovanju Olimpijakosu. Individualna priznanja dobijaju na težini tek kada ih potkrepi uspeh kluba ili reprezentacije.
Pored Strahinje Rašovića idealnu sedmorku Svetskog prvenstva čine golman Unaj Agire (Španija), Konstantinos Kakaris (Grčka), Aleks Bouven (Amerika), Alvaro Granados (Španija), Frančesko di Fulvio (Italija) i Konstantin Harkov (Hrvatska).
Felipe Perone bio je MVP finala Svetskog prvenstva, a Unaj Agire proglašen za najboljeg golmana. Titula prvog strelca otišla je u ruke američkog vaterpoliste Aleksa Bouvena, koji je minulu sezonu proveo u Partizanu. Bouven je postigao 21 gol, tri više od Alvara Granadosa i četiri od Strahinje Rašovića.
.jpg)
.jpg)
