Nikada ne otpisujte Lasa i Real

Čudo nad čudima.

Ni dva dana posle novog antologijskog preokreta mediji u Španiji, pogotovo oni bliski madridskom Realu, ne mogu da shvate kako je Pablo Laso uspeo da izađe kao pobednik iz situacije koja je pre samo nekoliko dana izgledala kao put bez povratka.

Teško je čak i najvećim poznavaocima košarke da shvate šta se to desilo u Madridu tokom prethodna četiri dana. Real je dva put tukao Anadolu Efes od kojeg je pre nepunih mesec dana na istom mestu pregažen sa 25 razlike! I to na kakav način. Oba puta bez povređenog Edija Tavaresa, plus Treja Tompkinsa koji je imao ograničenu minutažu tokom četvrte utakmice zbog povrede kolena. Pa još uz dva preokreta...

Košarkaši Real Madrida su preksinoć probili sve limite. Emotivne, fizičke, psihološke... Ali, izašli su s parketa Vizink Centra ponosno uzdignute glave. S majstoricom u rukama i situacijom da je favorit iz Istanbula odmah po završetku utakmice objavio da će sledeće dve utakmice u prvenstvu igrati s izmenjenim sastavom kako bi se oni glavni igrači odmorili i spremili za taj peti, odlučujući duel.

Nedelja, 18.30: (2,15) Saragosa (14,5) Real Madrid (1,80)

Ko je ovakvom raspletu mogao da se nada pre samo četiri dana? Posle dve ubedljive pobede u kojima je Efes prebacivao granicu od 90 poena i ostavljao protivnika na minusu od bar 20 poena. Ukupno 50 za dve utakmice, što se nikada nije dogodilo u istoriji postojećeg formata plej-ofa Evrolige.

Nikom i dalje nije jasno šta se to, dođavola, dogodilo Efesu, ali sve ono što smo videli ovih dana u glavnom gradu Španije samo jasno pokazuje da nikada, ali zaista nikada Real ne sme biti otpisan unapred. Ma šta se dogodilo u Istanbulu 4. maja, Realov vaskrs iz pepela simbioza je borbe, upornosti i karaktera. Svega što je Pablo Laso godinama tkao u genetski kod ovog tima, ali je sticajem trenutnih okolnosti sada došlo do izražaja više nego ikada ranije.

“Sada smo korak bliže tome da postanemo šampioni Evrope“, provukao je Laso jasnu poruku svima koji su Real unapred otpisali protiv ekipe koja je po svim prikazanim elementima realno označena kao jedan od dva glavna kandidata za evropsku titulu.

Real Madrid je u ove dve utakmice napravio nešto što nikada nije viđeno otkako se igraju četvrtfinala Evrolige. Naime, Kraljevići su u trećem susretu nadoknadili najveći minus u završnih pet minuta koji su kasnije uspeli da pretvore u pobedu. Na manje od pet minuta do kraja Efes je imao 13 poena više (74:61), ali je onda usledila serija 19:2 u završna četiri i po minuta gde je Real ubacio poslednjih 16 poena! Prvi put da je jedan tim nadoknadio dvocifreni zaostatak u završnih pet minuta susreta. Preksinoć je Real uradio nešto slično. Ovog puta Efes je vodio sa 13 poena razlike (72:59) na sedam i po minuta do poslednjeg zvuka sirene. I šta se događa? Real serijom 23:4 gazi po svemu što su gosti napravili i odnose drugi trijumf u razmaku od 48 sati!

Pablo Laso i detalj s proslave evropske titule 2018. (©MN Press)

Real je u toj utakmici podelio čak 25 asistencija i uhvatio 10 skokova više od rivala. Neverovatno... Ali, to je odlika Real Madrida, odnosno sistema Pabla Lasa. Borba do poslednjeg atoma snage. A Laso kao takav uvek radi ispod radara, ne izleće se s jakim izjavama, niti najavljuje bog zna kakve stvari. Nije za poređenje, ali Real je tako stigao do evropske krune u Beogradu 2018. godine. Dok je cela Evropa gledala ka Fenerbahčeu Željka Obradovića u praktično domaćoj atmosferi, s 10.000 navijača na tribinama naklonjenim istanbulskom gigantu, Real Madrid je nošen Lukom Dončićem i Fabijenom Kozerom uzeo trofej. Real sada bez Edija Tavaresa i Treja Tompkinsa, plus startnog plejmejkera i krila, Fakunda Kampaca i Gabrijela Deka koji su usred sezone otišli u NBA ligu, odoleva oštrici tima s najboljim bekovskim tandemom Evrope! Podsetimo, Real nije dovodio zamene za Kampaca i Deka zbog mera štednje u vremenu pandemije virusa korona, a jedino pojačanje koje je stiglo tokom sezone je Aleks Tajus. I njegov dolazak je Pablo Laso slikovito opisao sledećim rečima: “Ako ga ne dovedemo, ubićemo Edija Tavaresa“, ukazujući na fizičko opterećenje koje je najbolji defanzivac Evrolige trpi, uz visinu od 221 centimetra, što zahteva drugačiju pripremu tela za utakmice...

Koliko god neočekivano bila, majstorica je apsolutno zaslužena!

“Nisam iznenađen. Verujem u ovaj tim. Jednostavno, kada si u ovakvoj poziciji moraš da se boriš do kraja“, reči su prekaljenog Serhija Ljulja koji je iskoristio svoje neizmerno iskustvo velikih utakmica da se ispiše još jedna čudesna pobeda.

Usman Garuba (©Star Sport)

Kako je Real Madrid izvukao dve pobede sigurno će biti predmet detaljnih analiza košarkaških stručnjaka, ali neke stvari su bile i te kako vidljive golim okom – Džejsi Kerol je klasa i sa punih 38 godina, Serhio Ljulj klasa čak i kada ga povrede odvoje od terena na duži period, a Alberto Abalde se sve više isplaćuje jer se maksimalno podredio ekipi i radi sve što je potrebno, sve do najprljavijih poslova... Na kraju, u ovoj seriji prisustvujemo grandioznoj transformaciji Usmana Garube u jednog od najboljih košarkaša evropskog kontinenta!

Apsolutno niko u ove dve utakmice ne može da se nosi s Usmanom Garubom, pogotovo se to jasno osetilo u četvrtoj utakmici koju je završio s 24 poena i 12 skokova! Ne samo što je popravio lični rekord sa 30 indeksnih poena, on je ovim učinkom postao najmlađi košarkaš koji je probio ovu barijeru u utakmici plej-ofa Evrolige!

Gubitak Entonija Rendolfa zbog povrede Ahilove tetive u decembru, te izostanak Edija Tavaresa u ovoj seriji dali su Usmanu Garubi šansu da procveta i dokaže svetu da je prevazišao priče o talentovanom klincu i da je legitimno jedan od najboljih igrača Evrope na svojoj poziciji u ovom trenutku.

S onim što radi u dresu Kraljevskog kluba Usman Garuba postaje i sve ozbiljniji kandidat za Olimpijske igre u Tokiju i selektoru Serđu Skariolu zadaje ozbiljan problem kako da odabere 12 najboljih. Unutrašnja pozicija Crvene furije je nakrcana kvalitetom. Tu su Mark Gasol, Nikola Mirotić, Serž Ibaka, sve izglednije i Pau Gasol kome je cilj da se od reprezentacije oprosti u Tokiju, pa onda Vili Ernangomez… Sada je tu i Usman Garuba pošto u kontinuitetu pokazuje svoje defanzivne kvalitete, napadačku raznovrsnost, brz rad nogu i da je sposoban da donosi odluke u trenutku, što ga čini kvalitetnim defanzivcem ne samo u okviru ACB lige, već i elitnog klupskog takmičenja.

Pablo Laso je “krivac” za uspon karijera mnogih kvalitetnih igrača prethodnih godina. Pre svih Luke Dončića, sada Usmana Garube, u perspektivi bi mogao da trasira i put Tristanu Vukčeviću. Zato i nije pogrešno dati mu nadimak “Alhemičar”, ali i epitet jednog od najboljih trenera Evrope. Daleko je bolji od onoga kako ga javnost često predstavlja, a ako ništa drugo – ove dve utakmice protiv Efesa su dokaz toga.

Jeste krivica i igrača Efesa koji su sami sebi pucali u kolena dva puta, ali ima mnogo i do čistog trenerskog majstorstva nekada vrsnog igrača…