Mukama je kraj, sad ide ono pravo: Srbija na Mundobasketu!

Čekali smo poslednji trenutak, ali smo uspeli da stignemo na vreme i ukrcamo se u avion za Manilu. Srbija je poslednji učesnik Mundobasketa koji će se ove godine igrati u Filipinima, Indoneziji i Japanu u periodu od 25. avgusta do 10. septembra!

Mukama je došao kraj. Definitivno nije bilo lako, ali smo uspeli. Svako okupljanje predstavljalo je za stručni štab svojevrsni izazov jer je svaki put postajala određena problematika u pokušaju da se sastavi konkurentan tim i što pre overi viza. O tome je bilo mnogo priče tokom ovih godinu i po dana, ali i praktično od momenta kada je uveden sistem kvalifikacija. Kada smo posle onih bolnih poraza od Letonije u Rigi i Belgije u Nišu uspeli da se uzdignemo, prvo u avgustu onim važnim pobedama nad Grčkom i Turskom, onda inovembru kada je sve stalo u jedan promašaj Skotija Vilbekina posle strašne odbrane Vladimira Lučića, konačno smo dovršili posao. Iz drugog pokušaja, ali to sada nije ni važno.

Srbija je pobedom nad Velikom Britanijom rezultatom 101:83 (28:20, 18:21, 28:19, 27:23) rešila pitanje poslednjeg učesnika Svetskog kupa. I večeras smo malo drhtali jer su se igrači Marka Stutela dobro držali skoro 25 minuta, ali smo uspeli da izbegnemo nepotrebnu dramu pokazavši pre svega objektivno veći kvalitet, snagu i umeće pretočeno u dve ozbiljne serije za nedostižnu prednost.

Biće vremena da se sumiraju utisci i priča o dobrim i onim stvarima koje su upadale u oči, najvažnije je da smo slavili pred dupke punom dvoranom Aleksandar Nikolić. Aleksa Avramović bio je iskra koja je zapalila Srbiju u drugoj polovini treće četvrtine, kada smo definitivno zaigrali našu košarku i odlepili se od tvrdoglavog protivnika. Bek Partizan Mozzart Beta bio je najefikasniji sa 20 poena i svojim zalaganjem učinio je da se dignemo iz određene letargije, odnosno da dobijemo krila. Sada se vidi zašto selektor Svetislav Pešić tražio Luku Mitrovića, Filipa Petruševa i Ognjena Dobrića. Zbirno su ubacili 41 poen, odnosno 15, 12 i 14! Marko Gudurić je i pored ranih problema sa faulovima susret završio sa 13 poena i šest asistencija, jednom manje od svevidećeg Stefana Jovića koji je ponovo bio spojnica između spoljne i unutrašnje linije. Dušan Ristić je ubacio devet uz šest skokova, Marko Jagodić Kuridža imao je poen manje. Kod gostiju 22 poena Kvina Elisa koji je pucao 4/4 sa distance, uz pet skokova....

Nervoza je umalo uzela danak već u prvom delu utakmice. Suviše nervozno, čak na momente i izgubljeno delovali smo u uvodnih 20 minuta gde su nam Britanci konstantno disali za vratom. Zaličilo je na dobar početak kada je Gudurić pogodio dve trojke, ali kako je as Fenerbahčea već posle četiri i po minuta zaradio tri lične greške morali smo da tražimo druge izvore poena.

Tu odgovornost preuzeli su Mitrović i Petrušev, dok su Jović i Avramović distribuirali loptu saigračima. Bez obzira na to što su gosti rano pogodili dve trojke, mi smo u tim uvodnim minutima potpuno diktirali tempo i uspeli rano da se odlepimo na 11 razlike (28:17).

Sve je počelo da se komplikuje na samom kraju prve deonice. Elis, koji nam je definitivno pravio najveće probleme, naterao nas je da proživimo još svežu traumu iz Atine, kada je pogodio trojku uz zvuk sirene. Istina, nije to učinio tri četvrtine terena, ali je iz brzog driblinga i koraka izbacio loptu koja je pronašla dno mrežice što nas je ponovo uvelo u potpunu nervozu. Dovoljnu da Britanci serijom 7:2 na otvaranju druge četvrtine gotovo potpuno istope zaostatak i da nateraju svog domaćina da menja sebe iz korena.

Zagrmeo je Svetislav Pešić na tajm-autu: “Dajte, nemojte više da se za******mo“ sa idejom da trgne igrače iz letargije u koju su upali verovatno pod pritiskom moranja. Umesto da tražimo bolje i jednostavnije pozicije za realizaciju, mi smo ušli u kontraritam i zapravo počeli da se bespotrebno jurimo sa protivnikom po terenu, da srljamo ka košu individualnim, neretko isforsiranim rešenjima što je gostima dodatno olakšavalo proces aklimatizacije i samim tim donelo mogućnost da oni nametnu svoj ritam. Umesto smirenijih, pozicionih napada sa više dodavanja i traženja pukotina u odbrani, nas su preterana želja i nervoza doveli do toga da izgubimo snagu i koncentraciju...

Stefan Jović (©MN Press)

Uz nedovoljno dobru organizaciju, koja je trpela gotovo svaki put kada Jović nije bio na parketu ili je imao sekundarnu ulogu, neočekivano slabo smo kontrolisali skok. Tačnije, tu smo u prvom poluvremenu ozbiljno zakazali. Dovoljno je istaći da su Ostrvljani samo u tom delu pokupili čak deset ofanzivnih skokova – mi imali zbirno 14 skokova – i da su rešili praktično svaki sekundarni napad jer su ubacili 15 poena iz istih. Centar Menzis i bek Elis su nam tu pravili najveću štetu, toliku da su zajedno sa Adamuom koji je bio najbolji pojedinac u porazu od Belgije, doveli utakmicu u potpuni egal (39:39).

Ni to što smo vezali sedam poena u poslednjih minut i po i odlepili se na 46:39 posle bacanja Avramovića, trojke Jovića i polaganja Mitrovića nije nam previše donelo, jer nam je debitant u ovim kvalifikacijama Makenzi opet uz zvuk sirene naterao kompletnu dvoranu da proguta gorku pilulu, što se opet negativno odrazilo na igru Srbije na otvaranju treće četvrtine. Ali, uspeli smo da se iskobeljamo iz kandži beznađa i prodišemo!

Šestorka Jović, Gudurić, Avramović, Radanov, Petrušev, Mitrović dali su Srbiju potreban intenzitet u odbrani, smirenost u kreaciji i širinu u napadu, pa je serijom 13:2 ponovo otišla na komotniju dvocifrenu razliku (63:51). Inicijatori iste bili su Gudurić i Avramović. Dok je šuter Fenerbahčea pakovao asistencije, Partizanov bek je prepoznatljivom energijom uvećavao rastojanje, dok je alej-up proigravanje Zvezdinih centara podiglo krcate tribine na noge. Nisu se Britanci ni tada slomili, ali smo mi uspeli da zadržimo potrebnu stabilnost. Kontrolu je držao Jović koji je dirigovao igrom. Prodor na obruč, pa asistencija Ristiću koga je prethodno razigrao i Jaramaz, pa su Orlovi na poslednji mali odmor otišli sa +14 u rukama (74:60). Čim smo imali nekoliko dobrih odbrana u nizu, odmah se osećala razlika...

Potpuni slom Britanija je doživela posle dve velike trojke kapitena Jagodić Kuridže, posle čega smo mogli da privedemo utakmicu mirnom kraju. Tako smo definitivno utabali sebi put do Mundobasketa, gde smo među 32 izabrane selekcije! Sada možemo sa mirom da čekamo žreb u Manili 29. aprila, kada ćemo saznati protivnike u novom pokušaju da se okitimo zlatom posle više od dve decenije...

- Kvalifikacije za Mundobasket - poslednje kolo -

SRBIJA - VELIKA BRITANIJA 101:83

(28:20, 18:21, 28:19, 27:23)

Dvorana: Aleksandar Nikolić (Beograd)

Sudije: Manuel Maconi (Italija), Fernando Kalatrava (Španija), Beniamino Manuel Atard (Italija)

Srbija: Dobrić 14, Jović 6, Mitrović 15, Simanić, Trifunović, Avramović 20, Gudurić 13, Jagodić Kuridža 8, Jaramaz 4, Petrušv 12, Radanov, Ristić 9

V. Britanija: Adamu 14, Elis 22, Loson, Menzies 7, Votson Gehl 7, Horhler 2, Džonson 2, Makenzi 6, Mokford, Vitl 16, Vilijams 6

KVALIFIKACIJE ZA MUNDOBASKET - 6. kolo druge faze

GRUPA I

Ponedeljak

Letonija - Grčka 67:57

/Leimanis 11 - Hacidakis 9/

Srbija - Velika Britanija 101:83

/Avramović 20 - Elis 22/

Belgija - Turska (U TOKU)