Vujoševićevi rivali iz Zvezde: Teško da će se pojaviti kopija njegove karijere

Vaše trenersko rivalstvo možda nije obeleženo kroz veliki broj duela, ali je trajalo dugo, još iz vremena kada ste vi bili trener IMT-a.
“Što se našeg rivalstva tiče, ono je počelo 1987. godine, na Kupu u Nišu. Igrali smo s njima polufinale. Dule je te godine osvojio prvenstvo, mi smo tada bili drugoligaši, tako da nismo imali drugih susreta osim Kupa. I eto, kasnije, kada sam došao u Crvenu zvezdu. Bez obzira na dužinu našeg poznanstva, nismo igrali veliki broj utakmica. Ali, naročito tih prvih dvadesetak godina, bili smo zaista dosta u kontaktu, vezano za mnoge stvari iz košarke”.

Jedan ste od retkih trenera koji je u vreme s početka trećeg milenijuma uspeo da osvoji trofej pre Vujoševićevog Partizana. Savladali ste tada crno-bele u polufinalu nacionalnog kupa 2006. godine. Kako je bilo voditi utakmice u vreme Partizanove najveće dominacije, ovenčane upravo kroz lik Duška Vujoševića?
”Statistički to možda jeste tako, ali lično bih govorio o Dušku... Činjenica je da je Partizan dominirao tih godina, imao je timove koji je tih godina dolazio i do završnice Evrolige, kao što je to bio slučaj na Fajnal foru 2010. godine. Duško je imao kontinuitet rada i rezultate koji su bili nesporni. Normalno, dobiti Partizan u onom periodu bilo je jako teško. Nama je taj pehar bilo svetlo u tunelu, jer je Zvezda tada počinjala da iskazuje neke svoje ambicije. Jako je teško bilo igrati protiv Partizana tada”.

Rekli ste i sami da je bio trener stvaralac. Da li mislite da će se ikada više pojaviti trener nalik Dušku Vujoševiću, s obzirom na današnje košarkaške trendove?
”Nisam siguran. Prvo, da bi neko ostvario nešto tako, mora da bude trener duži vremenski period u sredini koja će to maksimalno da razume i podrži. Lično mislim da će se jako mali broj trenera razvijati, kao što je to bio slučaj sa Vujoševićem. Danas se juri rezultat, treneri su u strahu da će biti otpušteni, u slučaju da nema rezultata. Takvu tenziju smo svi mi prošli u nekom trenutku karijere, verujem i Dule kada nije bio u Partizanu. Sumnjam da ćemo imati kopiju njegove karijere”.

Zoran Slavnić i Duško Vujošević (©MN press)

Zoran Moka Slavnić bio je trener Crvene zvezde, između ostalog, u sezonama 1988/89 i 1990/91, kada je Duško Vujošević bio u Partizanu. Kasnije je čuveni Dule zamenio Slavnića kao trener Zvezde u takmičarskoj 1991/92.
“Jako mi je žao što je prerano otišao. Napustio je ovaj svet u dosta velikim mukama, što je još gore, patio se poslednjih pet godina. Jedan od najpametnijih trenera. Bio je živi dokaz da ne moraš da igraš sport u kojem si trener, ali moraš da budeš mnogo pametan. To je on dokazao. Jedino tako može da se prihvati kvalitet jednog trenera”, rekao je Slavnić za Mozzart Sport i dodao:
”O njegovim sportskim rezultatima ne treba uopšte ni govoriti... Najtrofejniji je Partizanov trener svih vremena, radio je u reprezentaciji. Možda je mogao bolje da prođe, da je bio više u inostranstvu. U ono vreme ga je sprečavalo to što nije znao engleski jezik”.

Kako ga pamtite van terena?
“Bio je uzoran suprug, dobar otac, nije bio zaluđenik samo za sport, voleo je slikarstvo i književnost. Imao je veliko, široko interesovanje, ostaće upamćen kao takav. Ovom prilikom izražavam saučešće njegovoj porodici i familiji”.

Kako pamtite tu sezonu i vaše okršaje?
“Iskreno, ne sećam se tih sezona, znam da sam malo mečeva dobio. Ja sam dao doprinos na drugoj strani. Znam da je Zvezda tada (sezona 1990/91 pr. au) bila možda i najslabija, a ja sam i dolazio kada je najlošije. Nije mi ostalo u lošem sećanju rivalstvo sa Duletom, iako me je dobijao u duelima”, ističe Slavnić.

Duško Vujošević i Miroslav Nikolić (©MN Press)

Miroslav Muta Nikolić je takođe vodio dvoboje sa Duškom Vujoševićem, između ostalog, kao trener Crvene zvezde u sezoni 2001/02.
“Jutros sam čuo tužnu vest, jako težak trenutak. Izražavam saučešće njegovoj porodici. Veliki trener, čovek koji je podigao karijere brojnih igrača. Veliki gubitak za trenersku struku”, ističe Nikolić u javljanju za Mozzart Sport i podseća:
”Igrali smo mnogo puta jedan protiv drugog, ali on je meni takođe bio i trener, dok sam igrao košarku u OKK Beogradu. Pamtim ga još iz tog vremena, pratio sam kako je rastao i stasavao kao trener. Posle sam ja otišao u trenerske vode i onda smo imali brojne duele kraj terena”.

Po čemu ćete najviše pamtiti Vujoševića?
“On je strog, uporan, veliki radnik. Trudio se oko igrača, izgradio im karijere... Išao je, sećam se, pet-šest puta u SAD, u ono vreme kada je počinjao trenerski posao. Mnogo se trudio oko mladih momaka, bio im je ne samo trener, nego i mentor, vodio računa o njima, da budu usmereni na pravi put. Tako ga pamtim”, zaključuje Miroslav Nikolić.