General Dule – alhemičar i košarkaški otac velikana

Na primer, bio je samo godinu stariji od tadašnjeg plejmejkera Želimira Obradovića, koji će pet godina kasnije sa Partizanom se popeti na krov Evrope, nešto što je Duletu izmaklo za dlaku. U prvoj sezoni kao glavni trener je osvojio titulu u Jugoslaviji, uglavnom sa klincima. Najstariji su bili njegov vršnjak Goran Grbović koji je tada imao 25 godina i godinu dana stariji od njega Žoc i Milenko Savović, dok su se ostalo bili klinci, koje je on lansirao među košarkaški svet, posle čega će postati jedni od najboljih igrača Evrope i žive legende generalno košarke.

Pod njegovom trenerskom palicom su te prve sezone šansu dobili osamnaestodišnji Vlade Divac, takođe njegov vršnjak Slaviša Koprivica, Aleksandar Đorđević sa 19 godina, Žarko Paspalj i Ivo Nakić sa po 20. Osvojio je titulu sa njima, a godinu dana kasnije odveo ekipu na Fajnal-fora Kupa Evropskih šampiona u Ganu, gde je Partizan osvojio treće mesto. Sve pomenute velikane je izbacio i napravio, gde će se uz Predraga Danilovića kasnije većina njih okititi titulom prvaka Evrope, a Vlade Divac otići da bude zamena za Karima Abdula Džabara u Los Anđeles Lejkersima. Tu je bio početak za alhemičara Duleta, za tako mladog trenera, koji je dao šansu, prepoznato i utabao stazu za ove velikane da postanu ono što i jesu da danas – čuveni igrači.

Posle putešestvija po Italiji, prethodno epizodi u Crvenoj zvezdi, ulozi stručnog konsulanta u podgoričkoj Budućnosti i dve sezone provedene u beogradskom Radničkom, vratio se na mesto uspeha i u voljeni klub. Tada kao isklesani i dosta iskusniji stručnjak, njuh mu je bio još istančaniji za mlade igrače, kome treba dati šansu i ko će biti veliki igrač. U periodu kada je Partizan osvojio devet titula prvaka Evrope, četiri Kupa Radivoja Koraća i četiri titule ABA lige, tadašnje NLB lige, uz učešća u Top 8 i jednom Fajnal foru u poslednjoj sezoni drugog mandata, otkriveni su i stvoreni mnogi veliki igrači.

Pročitajte samo neka od ovih imena: Miloš Vujanić, Dejan Milojević, Nenad Krstić, Nikola Peković, Milenko Tepić, Uroš Tripković, Novica Veličković, čak i Kosta Perović može da dobije 'svoje cveće' jer je posle toga otišao u NBA ligu... Svi su oni bili produkt Duletove košarke, zamisli i kako treba da se igra. Može se reći da su svi napravili velike karijere, osim možda jednog od najboljih šutera tadašnjeg vremena Uroša Tripkovića, kome su povrede upropastile takođe veoma verovatno veliku karijeru. Bio je veliki psiholog i tačno je znao šta da izvuče iz igrača, ono najbolje iz njih. Zato i jeste toliko cenjen, hvaljen i nikada neće biti zaboravljen za sve što je uradio u ekipi crno-belih iz Humske.

U drugom mandatu kada se vratio posle kratke epizode u CSKA iz Moskve - gde mu je realno bio mandat za zaborav posle pet meseci, ali je postao prvi trener koji je sa evropskim klubom uspeo da pobedi neki NBA klub u Sjedinjenim Američkim Državama - imao je poslednji ples u pravljenju velikana. Vladimir Lučić, Dragan Milosavljević kao dva prototipa velikih boraca i kapitena za primer, sa pravim pečatom Duška Vujoševića, kako je on zamišljao i razmišljao da košarkaši treba da se ponašaju, što na parketu, što van njega. Kakvi treba da budu momci za primer.

Poslednje veliko delo je Bogdan Bogdanović, kojem je dao loptu u ruke i svu slobodu, oblikovao ga je kakav je igrač bio kroz celu karijeru. Naučio ga je vrednom radu i da mora mnogo da se trenira, što je i sam rekao Bogdan.
"Bio sam ja srećan što idem u NBA i naravno da sam imao taj neki san, ali bio sam srećniji ovim potpisom u Partizanu. To je ono kao nekada prva devojka. Sećam se da je Dule došao da gleda neku utakmicu, čini mi se protiv Hemofarma ili Radničkog. Ne mogu se sad setiti tačno ko je bio. Vidim da me onako gleda nekim čudnim pogledom i da me prati kako se zagrevam, šta radim i tako dalje. Onda mi je on posle toga rekao, kao "ti si strašan talent, ali ti mnogo moraš da radiš", prisetio se Bogdanović za "RTS" jednom prilikom.

Kada je hteo da napravi novog Bogdana Bogdanovića, uzdao se u Vanju Marinkovića. Dao mu je kapitensku traku tako mladom, a simbolično, srpski reprezentativac i dan danas je kapiten crno-belog tima. Poslednji produkt Vujoševića bio je on, pre nego što je napustio Partizan 2015. godine, gde se više nije vraćao.

A šta ćemo sa strancima? Neki poznati, neki apsolutno nepoznati, takođe su postali čuveni evroligaški igrači, a neki su imali i epizode u NBA ligi, neki loše, neki odlične. Sećamo se za početak pre svega Fredija Hausa, koji je bio prvi među mnogima, koji je nastupao od 2002. do 2004. godine za Partizan. Bio je sjajan igrač ovaj bivši student univerziteta Diksi Stejt i Južna Juta, pošto je u poslednjoj sezoni u dresu crno-belih bio najbolji kradljivac lige sa čak 3,3 ukradene lopte po meču. Pamti se i njegovih 39 poena protiv Cibone u Evroligi, a posle njega bio je neverovatni Bo Mekejleb.

Kada se na to dodaju Stefon Lazme, kasnije uzdanica evroligaških velikana, Leo Vesterman, Žofri Lovernj čovek koji živi za Partizan, ima čak i istetoviran grb, pa na to dodamo i današnje vedete Evrolige Davisa Bertansa i Jana Veselog, sa strancima se zaključuje ovaj neverovatan spisak.

Neverovatna je lista igrača koje je napravio i lansirao. Dela Duška Vujoševića nikada neće biti zaboravljena.