Džaba vam novci moji sinovci, Dule je to znao mnogo bolje

Besprekorna aura čoveka koji nije dao na ono što najviše voli dodelila mu je nezvanični čin "generala", a njegovo ponašanje u partizanskom duhu slavnih predaka postalo je sinonim borbe koja još uvek na ovaj ili onaj način traje.

Danas, gotovo 16 godina kasnije ponovo je u Partizanovom dvorištu više crne nego bele. Ne, nije ovde reč o rezultatima. Parni valjak je posle nekih teških godina u kojima se upravo Vujošević u egzilu borio za njega ponovo deo elite, ali će svoju bitke na terenu i van njega morati da nastavi bez "najvećeg".

(MN Press)

Otišao je Dule onako kako je i živeo. Dostojanstveno, borbeno, bez predaje, čak i onda kada mu okolnosti nisu bile naklonjene. Da li će pasti u zaborav - nikako. Mnoge ruže su pod njegovom palicom procvetale u najlepše cvetove i to sve dok se on nije dao pasjim sinovima... Ostaće za istoriju kako je stisak vrata napravio jednog od najboljih srpskih igrača u novijoj istoriji. Pamtiće se dugo akcija pod nazivom "krug za Uroša", kao i to šta je Partizan.
"Može da se pogreši u tome kakav je ko igrač. Čak i u onom težem delu kakav će ko igrač biti, ali da ne sme da se pogreši u tome kakav je čovek. Prosto, moraju da budu tu ljudi koji su spremni ne da podnesu, već da isprave tuđu grešku. Kada je neko pogrešio u smislu izbora šuta, egoizma, sebičnosti, drugi igrač ne bi trebalo to da kritikuje, nego da se vrati sprintom i baci za tu loptu, kao da je on napravio grešku. E, tada se pali mašina", reči su crno-belog generala koje će ostati još dugo da odzvanjaju kao jasan putokaz onoga šta je Partizan i šta njegov igrač treba da bude.

Knjige, obavezne lektire kao metod vaspitanja načinile su, recimo, Vladimira Lučića ne samo u odličnog košarkaša, već i u još boljeg čoveka. Pedagoški odgoj je pratio rad na terenu i sve to samo sa jednim ciljem da se očuva Partizan, koji je po Duletovoj ideji bio iznad svih. O tome koliko je legendarni general voleo Partizan svedoči i ona njegova replika da će dinamitom braniti stadion ako zatreba, a partizanski duh u njemu je živeo jednako od prvog do poslednjeg dana. Govorio je uvek ono što misli, koštalo ga je to zdravlja, ali kada čovek nešto voli, kao što je Dule voleo Partizan, onda je i to mala cena.

Pokazao je Vujošević kako može onda kada je ideja jača od miliona, onda kada vas mrze, ali vam se dive i za kraj kako je i sam govorio poruka je jasna "Džaba vam novci moji sinovci", a mi ćemo da dodamo – Dule je to znao mnogo bolje.