Generalni menadžeri Evrolige: Partizan Mozzart Bet mora da dobije A licencu

Generalni menadžeri Evrolige smatraju da bi Partizan Mozzart Bet trebalo da dobije A licencu i obezbeđeno učešće u elitnom evropskom košarkašku takmičenju, potvrđeno je u anketi "BasketNews" portala.

Dugo se vodi priča o licencama, pogotovo kada su u pitanju srpski klubovi. Zemlja košarke zaslužuje da ima dva tima u Evroligi, ali i dalje nema A licence ni za Crvenu zvezdu ni za Partizan Mozzart Bet. Kada dođe vreme da se jednom timu dodeli to strogo čuvano blago, to bi trebalo da budu baš beogradski crno-beli, smatraju generalni menadžeri Evrolige.

Oni su u sada već tradicionalnoj anketi portala "BasketNews" glasali koji tim bi trebalo da dobije A licencu i bude stalni učesnik Evrolige, bez ikakvih peripetija i briga tokom leta, da li će ili neće biti među 18 elitnih. Partizan Mozzart Bet je bio tim za koji se većina odlučila, pošto su dobili 46,2% glasova.

U obrazloženju se navodi da je Štark arena uvek krcata kada igraju crno-beli, što dovodi do jedne od najboljih atmosfera u Evroligi, a usput spominju i da je Partizan Mozzart Bet pre dve sezone bio na korak od Fajnal-fora, kada je ispustio 2:0 protiv Reala u Top 8 fazi.

Takođe, spominje se i nikad veći budžet crno-belih, koji iznosi 23.000.000 evra, što je za nekih 3.000.000 više nego prošle sezone.

Iza Partizana Mozzart Bet ostali su Crvena zvezda i Monako, koji su po anketi generalnih menadžera podelili po 15,4 odsto šansi za A licencu i stalno učešće.

Pomenuti su i Virtus Bolonja, novi evroligaš Pariz, i tim koji nastoji da u budućnosti bude u eliti - London Lajonsi.

Pričalo se i o promeni formata Fajnal-fora. Deluje da većina voli kakav je F4 oduvek, ali sve je više zagovornika da bi sistem trebalo da se promeni i da dobijemo nešto novo na završnom turniru Evrolige.

Navijači su bili zagovornici da se odstrani F4 totalno i da se u polufinalu isto igra serija na dve ili tri dobijene, kao i finale, što mnogi smatraju da bi bilo poštenije.

Ipak, generalni menadžeri Evrolige, ljudi koji se stvarno pitaju nešto, smatraju većinski da nema potrebe za promenama formata F4. Veruje 61,5% generalnih menadžera da je potrebno ostaviti ovakav format, dok bi ostali i voleli neku promenu u završnici Evrolige.

Ako se sa plej-ofa prebacimo nazad na regularnu sezonu, bilo je priče i šta bi bilo najbolje da se uradi kako bi Evroliga bila bolja, koji je taj jedan potez koji bi promenio sve?

Većina generalnih menadžera imala je jedan odgovor, čak 30,8% je reklo - Evroligi je potrebno proširenje.

Usaglasili su se da bi Evroliga profitirala kada bi još timova ušlo u takmičenje, ali izvršni direktor Paulis Motiejunas smatra da to neće biti tako skoro, pošto je naglasio da ne postoji trenutno plan za proširenje, jer još ne postoji jasna slika o povratku Rusa u Evroligu i šta će biti sa Evrokupom.

Igranje utakmica vikendom je bila izuzetno bitna tema, transparentni ugovori sa igračima, podizanje minimalca za plate igrača, bolja komercijalizacija i više širenja Evrolige na nova tržišta, bolji uslovi za TV prava, LED tehnologija na terenu... Sve su to pominjali evroligaški generalni menadžeri i vidi se da svako od njih želi barem neku promenu.

Kada se završilo sa lepim stvarima, prešlo se na malo teže teme i šta su glavne pretnje za Evroligu, a 33% generalnih menadžera navelo je da su dvosmerni ugovori u NBA ligi najveća spoljna pretnja za Evroligu.

NBA uvek ima više mesta u rosterima, ima veliki broj timova i tako Evroliga pati jer to automatski smanjuje broj talenata i dobrih igrača koji bi mogli da dođu na Stari kontinent.

Dosta je i onih koji smatraju da je najveći problem Evrolige njen odnos sa Fibom, sa čime se slaže 25 odsto ispitanika. Problem su nerešene razlike u vezi sa nacionalnim timovima i klupskom košarkom jer je na kraju Evroliga bila ta koja je "popustila" i prilagodila raspored kako bi igrači mogli da predstavljaju svoje zemlje u kvalifikacijama za Evrobasket 2025.

Treća najveća pretnja spolja, za koju je glasalo 16,6 odsto ispitanika, jesu popularni NIL ugovori, što u bukvalno prevodu znači, ime, slika, imidž i to je jedna stvar koja je promenila NCAA u poslednjih nekoliko godina.

Koledž košarka je od amaterskog sporta i igranja dok studirate postala mašinerija koja će od zarađivanja milijardi dolara konačno moći i morati da plati svoje studentske zvezde.

Sportisti sada dobijaju nadoknadu za prava na imidž i mogu da potpišu ugovore sa kompanijama za promociju proizvoda i usluga. Čak i naizgled manje poznati košarkaši dobijaju značajne svote novca preko NIL ugovora, što nikada nije bilo i sada je problem za Evropljane, jer mladi sve ranije idu "preko bare".

Stidljivo se spomenuo i rast australijske NBL lige i japanskog košarkaškog prvenstva, ali to za sada nije tako blizu da ugrozi Evroligu. Videli smo odlaske Bena Bentila, Hasana Martina, Joanesa Timana u Japan, ali je i dalje daleko trenutak kada će igrači pre birati Dalleki istok nego Evroligu.