Prvi čovek svetske odbojke za Mozzart Sport: Pamtim Sidnej i braću Grbić, ti momci su legende...
Vreme čitanja: 7min | sub. 21.12.24. | 08:46
"Srećan sam što u timu imam i Đulu Meštera", ističe Fabio Azevedo, predsednik FIVB
Kada se bude pravila retrospektiva odbojkaške 2024. godinu će, pored Olimpijskih igara u Parizu, obeležiti promene u rukovodstvu krovnih organizacija. Kraj mandata legendarnih funkcionera, kakvi su Aleksandar Boričić (2015-2024) i dr Ari Grasa da Silva Filjo (2012-2024), označio je i završetak "vladavine" na predsedničkim funkcijama Evropske konfederacije (CEV) i Svetske federacije (FIVB). Hrvatu Roku Sikiriću pripala je privilegija da nasledi Srbina na tlu Starog kontinenta, dok je Brazilac Fabio Azevedo (53) nastavio tamo gde je stao njegov sunarodnik na planetarnom nivou.
Kako je simpatični Južnoamerikanac već bio uključen u rad FIVB, na poziciji generalnog direktora, nije mu trebalo i previše vremena da se navikne na novu ulogu. Svemu je prethodio i Kongres. Upravo je u portugalskom Portu izvršena primopredaja dužnosti. Znajući i pre svečanosti da je bio jedini kandidat, gotovo je i bilo izvesno da će "zavredeti poverenje delegata".
Izabrane vesti
Na poziv Mozzart Sporta rado se odazvao, direktno iz "svog" sedišta - švajcarske Lozane. Pokušavajući i da sabere još uvek sveže utiske sa skupa, stare nešto više od mesec, otvoreno je priznao da jedino oseća pozitivne vibracije po promovisanju.
"Okruženje u Portu je bilo fantastično. S jedne strane, energija i emocije koje su vladale u prostoriji, uz opraštanje jednog predsednika posle 12 godina, ali i priznanje šta je urađeno za odbojkaški sport. S druge strane, gledajući i u budućnosti sa novim predsednikom. Čoveče... Nikada nisam osetio takvu energiju kao na Kongresu u Portu. Do sada i nisam dobio loše, nego isključivo dobre povratne informacije", istakao je Azevedo za Mozzart Sport.
Osim brojnih čestitki, "radovao" se i po saznanju da ima podršku Međunarodnog olimpijskog komiteta.
"Nalazim se u Lozani, meki međunarodnih upravnih tela. Upoznao sam i dosta funkcionera tokom perioda od proteklih meseca dana. Među njima i Tomasa Baha, predsednika MOK. Po završetku Kongresa sreo sam i generalnog direktora Kristofa De Kepera. Ostavili su fantastičan utisak, pogotovu ta njihova percepcija strateške vizije FIVB do 2032".
Postao je ujedno i peti predsednik u istoriji. Sve je počelo izborom Francuza Pola Liboa (1947-1984), potom i Meksikanca Rubena Akoste (1984-2008) i Kineza Đižong Veija (2008-2012). Objektivno je i odbojkaški sport najviše zadužio čuveni dr Ari Grasi da Silva Filjo. Tek postavljeni presedavajući je otkrio i da li ima presiju zbog svih doprinosa zemljaka.
"Ne osećam pritisak, iako zamenjujem najboljeg predsednika ikada. On je taj koji je promenio odbojku u svetu. Napominjem i da sam u poslednjih 12 godina bio u FIVB kao generalni direktor. Nisam novi momak na poslu. Ne volim reč kontinuitet, ali to je neka vrsta kretanja unapred. Dakle, nema pritiska. Osećam se i pozivitno, gledajući svetlu budućnosti".
Unapređenje "na poslu" nije donelo i veću odgovornost, koliko i "kompleksnija" zaduženja.
"Putovanje traje već 12 godina. Rekao bih da imam jednaku odgovornost zbog prelaska sa mesta generalnog direktora na funkciju predsednika. Ranije sam radio i dve decenije za Odbojkašku federaciju Brazila kao CEO. Celu karijeru sam proveo upravljajući odbojkom. Stvar je u zahvalnosti na prilici da nastavim da služim sportu. Naravno, veoma sam srećan, mada je i teško da se promeni položaj. Zar ne? Sve zahteva određenu vrstu discipline".
Kompletnu strategiju do 2032, do kada je i izabran, podelio je u 15 tačaka. Među brojnim ciljevima, poput uključivanja tehnologije, nasleđa, rang liste, društvene brige itd, apostrofirao je i primarni.
"Fokus u naredne četiri godine je odbojka na pesku, bez ikakve sumnje. Nije slučajno na drugom mesta plana, odmah iza Lige nacija i Svetskog prvenstva. Takmičenje u Parizu predstavljalo je ogroman uspeh. Prioritet je da se smanji jaz u odnosu na dvoransku odbojku i podigne nivo. Želimo da napravimo istu investiciju kao u odbojci, da stvorimo Ligu nacija u bič voleju, sa sportistima i navijačima u centru događaja".
Otklonio je i sumnju da li bič volej može da dosegne dvoransku odbojku.
"Ako se analiziraju faktori... Sve je lakše i jeftinije organizovati, može da se igra bilo gde. Ne govorim u sopstveno ime, nego u ime specifičnosti FIVB, odbojka na pesku je odlična prilika. Ne samo za najrazvijene zemlje poput Srbije, nego i manje države. Imamo tu tačku u strategiji, a to je masovno učešče. Ne budite šokirani i nemojte se iznenaditi, ako u predstojeća četiri leta budete viđali velike sportiste, muškarce i žene sa afričkog područja da igraju na prvenstvu sveta ili Olimpijskim igrama".
Prokomentarisao je i kalendar takmičenja, pogotovu "ključnu" modifikaciju. Na startu nisu i svi blagonaklono gledali na održavanje šampionata planete svake druge godine. Međutim, Brazilac je podsetio da su tada mišljenje izneli i direktni učesnici.
"Ukoliko se detaljno pogleda, primetne su radikalne promene. Godišnje ćemo imati samo Ligu naciju, prvenstvo sveta ili kontinentalni šampionat. Jedini izuzetak je 2028. zbog Igara u Los Anđelesu. Primetan je i jasan interval za odmor i pripreme naših sportista. Uvek nam je zdravlje prioritet. Kalendar smo tako i pravili, jer smo uključili sve zainteresovane strane. Verujemo da je i aktuelni mnogo bolji od prethodnog, naročito po pitanju zdravlja".
Predstojeća 2025. trebalo bi da bude upamćena i po Svetskom prvenstvu za muškarce i žene na Filipinima (od 12. do 28. septembra) i Tajlandu (od 22. avgusta do 7. septembra).
"Azija je sada odgovorna za oko 52 odsto naših navijača na planeti. Sledeće godine imaćemo čak osam takmičenja na tom području, računajući i odbojku na pesku. Nije to slučajnost, zar ne? Jedno od retkih koje neće biti je šampionat za kadetkinje koji će se održati u Srbiji i Hrvatskoj. Kada i pogledate ili poslušate fanove na Filipinima i Tajlandu... Njihove hale su pune, uglavnom i navijaju za sopstvene timove. Ponekad biraju druge reprezentacije, poput Japana, Brazila ili Poljske. Vole i naši sportisti da budu tamo. Siguran sam da su uzbuđeni, posebno zbog Tajlanda. Povećali smo i broj ekipa sa 24 na 32. Očekujemo ogromno i sjajno iskustvo u zemljama kojima smo dodelili domaćinstva".
Visoke aspiracije gaji i od završnog turnira Lige nacija za dame. Kao što je pre samo nekoliko dana i potvrdio Sebastijan Šviderski, predsednik Odbojkaškog saveza Poljske, organizacija je dodeljena Lođu od 23. do 27. jula 2025.
"Poljska je uvek bila veoma fokusirana na mušku reprezentaciju. Izuzetno smo srećni zbog uspeha i ženskog nacionalnog tima. Verujemo i da će navijači (za)voleti žensku ekipu kao mušku. Dakle, očekivanja su ogromna. Čak je i kvalifikacioni turnir za odlazak na Olimpijske igre u istoj dvorani 2023. bio veliki uspeh u smislu javne svesti, zabave i energije. Bilo je zaista magično iskustvo".
Osvrnuo se i na aktuelno - Svetsko klupsko prvenstvo u Haungdžou.
"Posmatramo svaki korak. Imamo priliku da vidimo odlične utakmice. Radujemo se finalu u nedelju. Možda je i ovo takmičenje na kojem možemo da ujedinimo legende. Tamo su i kapiteni nacionalnih timova, kao što su Šveđanka Izabela Hak, Poljakinja Joana Vološ, Brazilka Gabi. Povratne informacije koje dobijamo iz Kine ukazuju na to da su odbojkašice srećne. Događaj je i sjajno organizovan, uz veliku posetu na tribinama".
Nije i neobično da je izdvojio baš Aziju kao perspektivnog i tradicionalnog partnera.
"Ne samo da imamo Kinu, nego i Japan, Filipine, Tajland, Australiju... Planiramo velike događaje i u Indiji. Spremni smo čak i da ulažemo u njhovu reprezentaciju".
Kuriozitet je da je među saradnike izabrao i Đulu Meštera. Pričao je i o kriterijumima kojima se vodio kada se odlučio za bivšeg reprezentativca, koji je u dresu sa državnim grbom osvojio 12 medalja. Među svim rezultatima ističe se i sada već čuveno zlato iz Sidneja 2000. Subotičanin je posle oproštaja od igračke karijere, započeo i novu. Trenutno je prvi čovek OSS.
"Đula je olimpijski šampion i legenda. Velika je zvezda, srećan sam što ga imam u svom timu. Predložio sam ga i za člana Izvršnog odbora i Administrativnog Borda, tako da je i potpredsednik FIVB. Ne samo zato što je lider, nego i zbog njegove pozadine i istorije kao sportiste. S druge strane, znamo da je Ivan Knežević profesionalac i da vodi nacionalnu federaciju kao generalni sekretar. Prvi je i potpredsednik CEV. Naravno da je na odluku (pri. aut. Azevedovu i Sikirićevu) uticala ozbiljnost njihovog rada u Savezu".
Prisetio se da je nedavno bio i na proslavi veka odbojke u Srbiji. Prisustvovalo je smotri u Sava centru oko 400 gostiju širom meridijana. Brojna priznanja su tom prilikom i dodeljena Savi Grozdanoviću, Lazaru Grozdanoviću (posthumno), Slobodanu Miloševiću, Milutinu Popoviću, Zoranu Gajiću, Zoranu Terziću, Aleksandru Boričiću, Željku Tanaskoviću, Nikoli i Vanji Grbiću, Andriji Geriću, Slobodanu Kovaču, Ivanu Miljkoviću, Tijani Bošković, Maji Ognjenović, Brankici Mihajlović, Mileni Rašić, Stefani Veljković...
"Preneću lični utisak. Veoma emotivan događaj. Kako i radim više od tri decenije u sportu, pamtim Olimpijske igre u Sidneju 2000. Momci koji su tada igrali su legende. Odrastao sam gledajući njih. Sećam se i dok sam imao zaduženja u Odbojkaškoj federaciji Brazila da sam upoznao braću Grbić, Vanju i Nikolu".
Upečatljivo za našeg sagovornika bila je čast da na okupu u Beogradu bude blizu trofejne generacije.
"Kada su bili na bini, to je bilo neverovatno. Bilo bi i spontano u tim trenucima ustati i aplaudirati. U našoj strateškoj viziji, imamo i specifičnu tačku baš za nasleđe u istoriji sporta. Sreo sam i Tijanu Bošković. Pravo mesto za sve koji gaje strast prema sportu bio je upravo Sava centar. Počevši od atmosfere, do odavanja priznanja. Putovanje u Srbiju je bilo zaista divno", zaključio je Azevedo.