Topola čeka Rumbu sa obala Atlantika: Mali metak priča jezikom trgovaca i nije Antilopa, već Leopard

Udarao je nervozno teškim cipelama o pod koštunjavi muškarac kvrgavog nosa, dugačke brade i kao ugalj crnih očiju. Nije znao kako da se zabavi, šta da uradi kako bi opijen slavom povećao svoj ego željom da postane najveći apsolutista svog vremena. Kako su godine prolazile dobio je nadimak “beli kralj crne smrti", savršeno mu je pristajao. Čovek kom bi danas verovatno bio dijagnostikovan antisocijalni poremećaj ličnosti ili (i) psihopatija odgovoran je za smrt više od 20.000.000 ljudi, a tu nisu računati sakaćeni koji su nekako preživeli. Da bi stanovnici Konga preživeli teror vojske belgijskog kralja Leopolda morali su da nauče poseban jezik pod nazivom Lingala, uspevali da se prebace u susednu Angolu i tamo nastavili da se služe pomenutim jezikom, prvenstveno u međusobnoj trgovini i razmeni dobara. Jedna od porodica koja je je na taj način preživela strahote prve polovine 20. veka bila je i porodica Pululu, porodica koja je u poslednjoj deceniji 20. veka iznedrila malog, sićušnog Afimika.

Učio je Afi od malih nogu Lingalu, učio je i da je zbog nje ugledao svetlost dana i obećao da će je kao časni potomak hrabrih predaka prenositi taj poseban način sporazumevanja i na svoje potomke. Iako je živeo u Angoli, uvek je učen da je Kongoanac, išao je u Lubumbaši da poseti rođake koji su ostali u današnjoj Demokratskoj Republici Kongo, ali je kao dete zavoleo igru zbog koje je igrom slučaja dobio šansu da od osme godine trenira u Francuskoj. Publika u Srbiji će 13. februara 2025. godine silno želeti da TSC u prvoj utakmici baraža za osminu finala Lige konferencije ostvari dobar rezultat protiv prvaka Poljske Jagjelonije, ali će tamo ekipi iz Bačke Topole pokušati da se ispreči mali metak Afimiko Pululu, najbolji strelac poljske Ekstraklase u prethodnoj sezoni sa 19 pogodaka i jedan od četiri najbolja strelca ligaškog dela Lige konferencije.

Navijači Jagjelonije posebno vole Pululua zbog njegovog eksplozivnog stila igre. Sa visinom od nešto preko 170 centimetara je prilično majušan za igrača koji defakto igra poziciju centarfora, ali ga karakteriše njegova izuzetna čvrstina u duelima za nekoga takve konstitucije i ogromna brzina. Pululu je kao mali metak, spreman da prostruji kroz svaku iole sporu odbranu. Uz to, Afimiko ima i solidan pregled igre o čemu svedoči i činjenica da neretko beleži asistencije. Jednostavno rečeno, igrač koji bi imao krucijalnu važnost u bilo kom klubu Lige konferencije osim Čelsija, Fjorentine i možda Betisa.

A sve je počelo s tramvajem broj 2 koji je pruzi Miluz vozio za okrug Koto, radničko naselje koje nikada nije urbanizovano do kraja po planovima iz 1959. godine. Bio je Koto označen of francuskog ministarstva unutrašnjih poslova kao prioritetna zona bezbednosti, s pojačanim policijskim nadzorom zbog jedne od najvećih stopa kriminala u Alzasu, ali nije greška reći i čitavoj Francuskoj. Kao 13-godišnjak je Pululu igrao za lokalni klub, dobijao smernice da u njemu nešto postoji, marljivo trenirao, a onda je stigao poziv u to vreme jedne od najpedantnijih skauting službi na kontinentu - Bazelove. Govorio je Pululu o detinjstvu u Angoli, a onda i selidbi u Francusku.

"Rođen sam u Luandi u Angoli, blizu obale Atlantskog okeana. Samo, to retko ko zna, ja nisam Angolac, ja sam čistokrvni Kongoanac, 100 odsto. Oba roditelja su mi iz DR Konga. Baba i deda mi i danas žive u Lubumbašiju (prim.aut odakle dolazi veliki Mazembe). Tokom detinjstva smo kod kuće pričali na Lingala jeziku, jeziku trgovaca. Slušao sam samo kongoansku muziku, na primer Souk. To je muzika nastala od Rumbe, sa improvizovanim gitarama napravljenim od raznih vrsta drveća. Sve je to deo mene.

Brzo su u Miluzu skauti Bazela primetili Afimika.

"Na jednom turniru sam kao desetogodišnjak igrao za tim do 13 godina, a vrlo brzo počeo sam da dajem dosta golova. Kada sam napunio 13 godina Bazel je stekao zakonsko pravo da me odvede i odmah je to učinio, nakon što me je dve, tri godine čekao da dostignem to životno doba".

Posle četiri sezone u mlađim kategorijama Bazela odlučio je da napusti Švajcarsku i pridruži se Grojter Firtu, koji je u tom momentu bio posledni u nemačkom prvoligaškom društvu.

"U letnjem prelaznom roku ostalo mi je još godinu dana ugovora i Bazel je hteo da me proda. Kako je to bila Bundesliga, odlučio sam da rizikujem i ne žalim zbog toga, uprkos što je klub bio u padu. Boravak u Nemačkoj bio je kratak, ali se sećam samo pozitivnih stvari. Nemaju svi priliku da igraju u Bundesligi. Igrao sam na velikim stadionima poput Alijanc arene, Folksvagen arene... suočeni ste sa najboljima, a indirektno, učite od njih. To je iskustvo koje mi i danas pomaže.

Ključni korak dogodio se 2023. kada se Afi pridružio Jagjeloniji. Odmah je klub iz Bjalstoka predvođen s njegovih 19 pogodaka osvojio titulu šampiona Poljske.

"Znao sam od prvog susreta s trenerom da je ovo prava sredina za mene, da je ovo pravi mentalitet. Na kraju, doprineo sam prvoj tituli u istoriji kluba i bio prvi strelac lige. Nisam to očekivao od prve sezone, ali rad u senci se isplatio. Završio sam kao najbolji strelac, a to mi je bila prva sezona da sam igrao kao centarfor, a ne kao krilo. Trener me je ovde prvi put prepoznao da mogu da budem devetka, što niko pre nije, ni ja sam nisam znao da je to pozicija koja izgleda da mi najviše leži.

Za kraj Pululu se osvrnuo na buduća nadanja, ali dao i jedan tragikomičan odgovor na pitanje da li je u kontaktu sa Savezom Demokratske Republike Konga oko potencijalnog debija za državni tim. Očigledno u Kinšasi ne znaju da on nije Crna Antilopa, već Leopard.

"Nikako, mislim da oni ne znaju da sam ja Kongoanac. Siguran sam da misle da sam Angolac, jer sam rođen u Angoli. A ja sam do sada odbijao pozive Angole jer hoću da igram za DR Kongo, reprezentaciju nacije čiji sam pripadnik 100 odsto.

Sjajno je igrao Pululu čitave jeseni, dao 13 golova u svim takmičenjima od početka sezone, od toga pet u Ligi konferencije, tresao mreže Kopenhagena, Moldea, Celjea, Petrokub Hinčeštija i brojnih rivala u Poljskoj, ali će 13. februara u bačkoj ravnici Rumbu sa Atlantskog okeana i potmka domišljatih emigranata morati da zaseni hrabra družina Jovana Damjanović, pa da se u smiraj zime slavi uz mirise mirise gulaša, šlafroka i pite s ludajom.