Partizan bolje koristio situacije u napadu, ali više grešio – Zvezdi smirenost i rutina uvećavaju šanse

Tradicija pobeda na domaćem terenu u finalu plej-ofa Jadranske lige nastavljena je i u ovoj seriji. Partizan Mozzart Bet stigao je na prag osvajanja prve titule regionalnog šampiona posle deset godina čekanja, dok Crvena zvezda nikada nije bila u ovakvoj poziciji otkako je Fajnal for – pre toga i F8 – zamenjen formatom doigravanja u kojima se finale igra najmanje tri, a najviše pet utakmica.

Utisci su različiti posle dve runde ovogodišnje serije za trofej. Tim Željka Obradovića pokazao je više i uspeo pre svega da odgovori na krizne momente koji su pretili da večitog rivala potpuno vrate u život, pre svega dobrom odbranom, dok je Crvena zvezda platila ceh dugog intervala bez ozbiljnih, takmičarskih utakmica i kao takva došla u situaciju da tokom oba duela nedostaje po jedno poluvreme dobre igre za bolji rezultat.

BOLJI IZBOR POZICIJA ZA REALIZACIJU

Nije neka nauka izvući zaključak da je Partizanov napad bolje funkcionisao s obzirom na dve pobede. No, treba sagledati širu sliku, odnosno dobre i loše strane dve ekipe. Crno-beli su u obe utakmice šutirali bar 50 odsto iz igre, dok je Crvena zvezda bila ispod te granice, s tim da su gosti imali čak 12 u prvoj, odnosno šest pokušaja više u drugoj utakmici. U dobroj meri za to je zaslužan Zvezdin ofanzivni skok, tačnije 10 u prvoj i 11 u drugoj utakmici. Partizan Mozzart Bet ih je imao po šest u oba susreta i Željko Obradović je priznao posle druge utakmice da je upravo ovaj parametar problem o kojem se priča u svlačionici.

Smailagić: Željko mi mnogo pomogao da vratim samopouzdanje, bez Madara i Egzuma ne bismo bili to što jesmo

Obradović upitan o uvredama za Nedovića: Zakon o sportu rešava sve, otvorite pitanje ko provocira i zašto

Crvena zvezda jeste nominalno imala više poseda, s tim da je Partizan Mozzart Bet bolje koristio pozicije u napadu. Pre svega Parni valjak je uradio veliki posao u šutu za dva poena, gde je realizacija bila u znatno boljim procentima tokom oba susreta. Pogotovo se to odnosi na jučerašnji meč gde su crno-beli imali respektabilnih 70 odsto realizacije uz samo devet promašaja (21/30), dok je rival ostao na 54,5 posto uspešnosti sa 15 nerealizovanih situacija (18/33).

Prevagu je napravio Alen Smailagić sa 14 od svojih 15 poena upravo iz reketa uz nekoliko atraktivnih zakucavanja. Sa njim je, naravno, dobar posao napravio i Matijas Lesor koji je u oba susreta bio među tri najčešće faulirana igrača u oba sastava. Sinoć je prekršajem zaustavljen sedam puta – najviše od svih učesnika meča. To je ujedno i drugi najviši broj izvučenih faulova posle Fakunda Kampaca koga je Partizanova odbrana u prvom susretu faulirala devet puta.

Grafika šuteva u prvom meču (Partizan levo, Zvezda desno)

Boljim izborom pozicija i pre svega realizacijom Partizan Mozzart Bet je uspeo drastično da umanji jaz koji je postojao nakon otvaranja finalne serije, kada je Crvena zvezda imala odnos 40-24 u broju poena iz reketa. I juče je sastav Duška Ivanovića imao bolji učinak u tom segmentu, ali za dva poena (34-32).

Crno-beli jesu u tom pogledu smanjili razmak, ali su fokusom na taj deo igre dozvolili protivniku da stigne do ozbiljnog broja poena iz sekundarnih napada iliti posle ofanzivnih skokova. Na 11 uhvaćenih lopti crveno-beli su prikupili 22 poena, što će reći da je praktično svaki skok prosečno rezultirao pogotkom za dva. Poređenja radi, domaćin je ubacio samo 10 poena iz dodatnih napada, dok je u prvoj utakmici taj odnos bio 12:10 u korist Obradovićeve ekipe.

Crvenoj zvezdi se opet desio promašeni zicer Stefana Lazarevića koji nije prijatan za oko posmatrača, ali krilni košarkaš ne treba zbog toga da bude “razapet“ jer su to stvari koje se dešavaju na utakmici i posledica su umora, manjka koncentracije... Takođe, braniocu titule fali nešto više u napadu od Hasana Martina, U prvom meču je ubacio četiri poena, odnosno oba pokušaja iz reketa, u drugom nije pogodio u dve situacije kada je krenuo na koš. To nisu uspeli da nadomeste Filip Petrušev i(li) Ben Bentil koji zasad igraju tihu finalnu seriju na napadačkoj polovini. Možda je najveća Zvezdina boljka slabiji učinak Luke Mitrovića. Posle finala Superlige – mada je to utisak i gotovo cele sezone – istakao se kao Zvezdin nosilac unutra, no nije imao svojih pet minuta. Pogotovo ne na početku serije sa Partizanom, kada ga lopta baš nije slušala. Iz toga se izrodila i blaga nesigurnost koja je dovela do nekih grešaka i izgubljenih poseda, pa je jasno da pouzdani centar može daleko više i bolje, pogotovo pred svojim navijačima.

Grafika šuteva u drugom meču (Partizan levo, Zvezda desno)

Ne važi to samo za Mitrovića, već praktično za sve košarkaše Crvene zvezde, jer definitivno postoji određeni prostor za napredak u svim važnim segmentima.

Ono što takođe privlači dosta pažnje je šut za tri poena. Partizan Mozzart Bet izvukao je veću korist iz istih iako su jedni i drugi imali po 19 uspešnih hitaca iz prostog razloga što je Crvena zvezda pokušavala više van linije 6,75 metara. Oba tima su bila na gotovo identičnom odnosu pokušaja i ubačenih lopti, s tim da je Partizan Mozzart Bet imao 19 pogodaka na 47 uzetih šuteva, a Crvena zvezda 19 iz 55 pokušaja.

U domaćem sastavu najbolji su u tom parametru bili Kevin Panter i Zek Ledej sa po pet pogodaka iz devet, odnosno deset šuteva, dok je Džejms Naneli pogodio nekoliko velikih hitaca u drugom okršaju u kojem je pojedinačno ubacivao najviše – četiri šuta iz sedam ispaljenih lopti. Na drugoj strani Fakundo Kampaco je pogodio šest trojki, s tim da je ispalio 18 hitaca, po devet u obe utakmice. Nemanja Nedović je na 5/13 u dva susreta, dok je Luka Vildoza u prvom meču nakon povrede uzeo pet šuteva i bio precizan dva puta.

KO SU KONSTANTE, A KO JE NEDOSTAJAO?

Ognjen Dobrić i Joanis Papapetru (©MN Press)

Opet, razlog zašto je Crvena zvezda tražila više šuteva za tri leži u činjenici da je u oba meča bila u zaostatku. Logično, pogodak za tri daje više od onog za dva poena, s tim da su igrači Partizan Mozzart Beta donosili bolje odluke i birali pozicije.

Partizanove konstante u ova dva meča bili su Alen Smailagić, Kevin Panter i Zek Ledej. Srpski reprezentativac držao je Zvezdine centre konstantno u tenziji i bio je gotovo bez greške kada bi se našao u zoni oko obruča (12/15 za dva). Panter je uz pomenutih pet trojki bio bez greške i sa linije slobodnih bacanja (9/9), dok je Ledej posle odlične role u prvom meču i pre svega prvom poluvremenu kada je natempirao Partizanovo ubedljivo vođstvo bio nešto tiši protekle večeri, ali je ostao na visini zadatka kada je to bilo potrebno.

Kako smo došli do toga da se vređanje porodica odomaći u košarci?

Neprijatna scena na konferenciji za novinare: Duška Ivanovića isprovocirala dobacivanja

Kod Zvezde nominalno je samo Ognjen Dobrić zadržao kontinuitet iz prvog susreta i zapravo je jedini igrač u timu sa dvocifrenim učinkom u oba meča. Kampaco mu je najbliži u tom pogledu, jer je posle 15 poena na startu finala ubacio još devet poena, mada je ozbiljan broj promašaja (7/26 iz igre) uspeo da nadomesti sa 17 podeljenih asistencija. Ono što je Partizan dobio od Nanelija i Lesora u drugom meču nadomestilo je loše veče Dantea Egzuma. Zvezda je imala Nedovića, ali je gostima opet nedostajala veća napadačka širina.

Obradović i njegovi saradnici moraće više da porade na segmentu izgubljenih poseda. Čak 25 u dva meča, mada je u drugom odnos sa Zvezdom bio izjednačen pošto su bili na po 13 prodatih lopti. Međutim, greške crveno-belih su skuplje plaćene. Ne samo kroz propuštene šanse da se uhvati rezultatski priključak i zadrži neizvesnost, već će posebno morati da se povede računa o 13 neiskorišćenih slobodnih bacanja. Kako je ukupna razlika u dve utakmice bila 17 poena, jasno je koliko je svaki promašaj koštao Zvezdu ne samo eventualne drame, nego možda i brejka.

EGZUMOV SLUČAJ I ZVEZDIN “KRATAK DAH“

Dante Egzum i Fakundo Kampaco (©MN Press)

Dante Egzum je u ligaškim večitim derbijima igrao vrlo dobre role. U Evroligi je bio pola-pola, takoreći u dve krajnosti, dok je u finalu, pogotovo u drugoj utakmici napadački zatajio. Ostao je bez košgeterskog učinka, ali se to nije negativno odrazilo na rezultat. Ono što je je postalo njegov “negativni trend“ kada su u pitanju derbiji u ABA ligi je brz ulazak u probleme sa faulovima. Svaki put je meč završavao sa četiri prekršaja i pogotovo juče je taj problem zahtevao od Željka Obradovića dodatnu adaptaciju rotacije jer je Australijanac proveo na parketu nešto više od 13 minuta. I pored toga bio je koristan za tim kao kreator, jer je u dva meča podelio devet asistencija uz ravnomerno raspoređen učinak. U situaciji kada je Partizanova rotacija već ograničena zbog povrede Alekse Avramovića, nedovoljne spremnosti Balše Koprivice za ovakve mečeve i nisku minutažu Uroša Trifunovića, svaki igrač više koji ne može da pomogne zahteva dodatno usaglašavanje uloga, pozicija i minuta. Obradović je to uspeo i sada ima tri meč-lopte.

Slučaj Crvene zvezde je priča koja je već ispričana, ali je važna i treba se vraćati na istu. Ne o tome da li je i kako raspored takmičenja mogao da bude usaglašen jer to je posao za rukovodioce liga, već koliko je duga pauza uticala na ekipu. Sa gotovo dva meseca bez utakmica evroligaškog ritma – trijumfi protiv Budućnosti, pre toga Cedevite Olimpije, Mornara, Zadra i ostalih bile su gotovo rutinske i bez previše umaranja – što je uzelo danak. Jaki treninzi jesu pomogli ekipi da drži kakav-takav ritam, ali to nije ni približno isto kao kada se igra u takmičarskim uslovima. Pogotovo ovako zahtevnim kao što je finale Jadranske lige, pa još večiti derbi.

Zvezda je uspela da ispravi loše prvo poluvreme iz prvog duela i odigra ravnopravno sa Partizan Mozzart Betom u uvodnih 20 minuta, ali je sada ostala bez daha u nastavku. U nedelju Zvezda ima pritisak moranja da izvuče najbolju verziju sebe ili bar ono što će biti dovoljno za produžetak serije. U suprotnom, Partizan Mozzart Bet mogao bi da postane prvi šampion posle šest godina koji je do titule stigao u tri meča.

Oba tima pokazala su vrline i mane u dosadašnjem finalu, imaju prostor za napredak. Željko Obradović oprezno gleda ka trećem meču, Duško Ivanović je uveren u pobedu.