Alimpijevićeva crno-bela mašinerija gazi sve pred sobom

Polako, ali sigurno Dušan Alimpiević od Bešiktaša pravi mašineriju sposobnu za najveće domete. Gaze istanbulski Orlovi sve pred sobom, a poslednja žrtva koja je pala pred crno-belima je Burž - 90:60 u petom kolu Evrokupa.

Francuski predstavnik je ovaj meč dočekao kao lider B grupe i jedini tim bez poraza. Međutim, malo je reći da ga je Bešiktaš demolirao. Pokazali su crno-belu snagu i demonstrirali silu nad francuskim predstavnikom. Nema dileme da je za partije na evroligaškom nivou zaslužan Alimpijević. Srpski stručnjak je selektirao tim u kojem se zna tačno ko šta radi, šta je čije uloga, a iz kvalitetnog rostera se izvlači maksimum.

Može se već sad reći da bekovski tandem Džona Metjuz - Devon Dotson igra na nivou elitnog klupskog kontinentalnog takmičenja. Imali su njih dvojica tokom leta ponude evroligaša, ali su se odlučili za Bešiktaš i deluje da nisu pogrešili. Dao im je Alimpijević ključeve ekipe, a oni su poverenje opravdali ne samo protiv Burža, već i u utakmicama sa svim rivalima ove sezone. Ne treba zanemariti ni Anta Žižića koji je iz Virtusa stigao u Istanbul i igra konstantnom kod srpskog stručnjaka. Snažni centar se etablirao kao skok mašina, što je demonstrirao i večeras sa dabl-dabl učinkom od 15 poena i 14 skokova. Najbolji u spoljnoj liniji bio je Dotson sa 16 poena i šest asistencija, a isti košgeterski učinak imao je kapiten Jigit Arslan, dok je Metjuz dao dva poena manje.

Odlična igra u okršaju sa francuskim timom je posledica kvalitetnog rada, a takmičarski motiv crno-belih je na visokom nivou. Alimpijevićeva ekipa nije želela da spusti ritam ni kada je bila na plus 28, koliko je iznosila razlika na poluvremenu, već je nastojala da razliku dodatno poveća. Definitivno je prošlosezonsko finale turskog šampionata predstavljalo zamajac, a možda i najavu da crno-beli ove takmičarske godine imaju velike planove i ambicije. Pokazao je Bešiktaš da se ne boji turskih velikana i gradskih rivala Fenera i Efesa, niti na evropskoj sceni ostalih konkurenata.

Moć je demonstrirana protiv Burža koji nije znao za neuspeh, sve do okršaja sa Alimpijevićevom mašinerijom koja je u ovom momentu neka druga dimenzija za većinu Evrokup timova. Naravno, nije bilo realno očuvati visok intenzitet sve vreme, pa je razumljiv i pad u igri u trećoj četvrtini, ali konstantnost u većem delu utakmice pokazuje da Bešiktaš iz meča u meč sazreva i da gori od želje da se okiti titulom šampiona Evrokupa, što bi mu donelo povratak u Evroligu.