Novi predsednik prvo treba da zove Pešića, jer glas igrača mora da se čuje i ima težinu

Možda je preterano reći da je oproštajni, ali intervju kojim je Svetislav Pešić zaključio trogodišnji boravak na klupi Srbije imao je jak odjek. Reakcije stižu ne samo iz naše zemlje, već iz svih delova Evrope i nikom nije drago što je jedan od najvećih trenera u istoriji košarke odlučio da stavi tačku na selektorski posao. Ponajmanje igračima.

Izjava Alekse Avramovića kako "ne želi da veruje da Pešić odlazi" dovoljno govori u prilog tome koliko su ga iznenadile nedavne reči dojučerašnjeg selektora, a prema njegovim tvrdnjama ne samo njega, već i sve članove reprezentacije.

"On zna koliko znači nama igračima, a i koliko mi značimo njemu. Napravio nas je boljim košarkašima, milina je sarađivati sa njim. Zna on sve šta mislim o njemu. Nadam se da će ostati selektor... Mislim... On sve zna", izjavio je Avramović izveštaču Mozzart Sporta iz Moskve.

Dovoljno je sagledati samo kratak segment podužeg intervjua koji je heroj srpske reprezentacije dao za naš sajt, da vam bude jasno da tako verovatno razmišljaju svi u svlačionici. Bilo je, naravno, uvek i biće nesuglasica o kojima je i sam govorio Svetislav Pešić po završetku Olimpijskih igara, ali sve su to normalne stvari čak i u sistemima koji dobro funkcionišu. A takav je bio onaj u kojem je reprezentacija Srbije živela tokom ove tri godine sa popularnim Karijem na klupi. Berlin i pomračenje koje smo doživeli protiv Italije ne može da potre sve ono što je kasnije napravljeno, jer Srbija se ponovo vratila u krug ozbiljnih konkurenata za medalje pred svako veliko takmičenje i uspela da se izvuče iz vrtloga u kojem se našla posle Evrobasketa 2017. pa maltene sve do Manile.

Pešićeva jasna poruka da "novi predsednik Saveza mora da traži i novog trenera" je sa jedne strane potpuno razumljiva. Niko ne želi da ode kao gubitnik i ako je bronza u Parizu bio poslednji njegov akt u ulozi selektora, onda je to skoro pa savršen način da se završi jedno veliko poglavlje. Bolje, lepše i slađe moglo je da bude samo još da smo uzeli zlato i u tom procesu dobili Amerikance koji su nam bukvalno u poslednjem trenutku pobegli sa giljotine, ali daleko od toga da je i ovo loše. Srbija je sa Svetislavom Pešićem objedinila svetsko srebro i olimpijsku bronzu, što je odličan rezultat kada se u obzir uzmu sve činjenice.

Šta se krije iza Pešićevih reči i zašto je tako otvoreno rekao sve što jeste može samo da se spekuliše. Bilo je prethodnih dana mnogo diskusije upravo na ovu temu i u nekim detaljima verovatno ima istine. Opet, sve i da su tačne pojedine insinuacije da prekaljeni strateg nije imao ni sa kim da razgovara o ostanku zbog odluke Predraga Danilovića da ranije završi svoj drugi - po Statutu ujedno i poslednji - predsednički mandat, obaveza novog prvog čoveka srpske košarke mora da bude da prvo okrene Svetislava Pešića i ponudi mu novi ugovor, bez obzira na ono što je već izgovoreno. To nije samo obaveza, već i zdrav razum. Jer, zašto bi neko odustajao od projekta koji je donosio rezultate i okretao novi list tek tako? Da, Pešić jeste nedavno napunio 75 godina, ali niko ne može da kaže da mu nije stalo i da u njemu ne gori i dalje ista vatra, odnosno strast prema poslu. Jedna od validnih opcija može da bude da se Pešiću sada otvori mogućnost da preuzme Savez, što tako ima veliki potencijal da bude dobro rešenje, ali svakako bi i tada ostalo otvoreno pitanje novog selektora.

Da li je šansu treba da dobije neko mlađi? Da, ali ni to ne treba da se radi preko kolena. Jasno je kao dan da se selektorski posao 'crta' Saši Obradoviću ili Aleksandru Đorđeviću jer su to, objektivno dvojica stručnjaka dovoljno iskusnih i kvalitetnih, ali i dovoljno velika imena da im se ponudi i u ruke stavi reprezentacija koja na dva od tri velika takmičenja nosi etiketu 'aktuelni'. U oba slučaja treba postaviti isto pitanje - da li je spreman da postane selektor Srbije? Podsetimo, Saša Obradović je trener Monaka i znamo iz nekih ranijih primera da sedenje na dve stolice nije donosilo pravi rezultat, dok oko Saše Đorđevića ostaje nejasno da li bi uopšte želeo da se vrati, pet godina pošto je otišao.

Aleksa Avramović: Ne želim da verujem da Kari ide! Iz Partizana sam otišao kao bolji igrač i čovek

Startna pozicija se nije promenila - prvo novi predsednik KSS, pa selektor; A, koje su opcije?

Još od kraja Olimpijskih igara logično je delovalo da Svetislav Pešić ostane (bar) još jednu godinu, iz više razloga. Sledeće Evropsko prvenstvo može da bude velika šansa kompletne generacije da osvoji toliko čekano zlato, da se verovatno još neki asovi možda oproste od reprezentativnog dresa jer je 2026. godina bez turnira, zbog čega bi najlogičnije bilo da se tada naprave velike promene. Odnosno, da se do tog momenta postepeno priprema teren za neka nova lica. Nas i dalje čekaju neizbežne novembarske kvalifikacije za Evrobasket, a mi i dalje nemamo predstavu šta nas čeka iza ćoška.

Srbija bi mogla da doživi toliko radikalne promene maltene na svim nivoima muške košarke u trenutku kada je naša 'A' reprezentacija ponovo u evropskom i svetskom vrhu, što je potencijalno mač sa dve oštrice. To je delikatan posao koji zahteva jako pažljiv izbor, prvo na predsedničkoj, onda na selektorskoj i drugim funkcijama, jer se ipak ugled koji ponovo uživamo gradio mukotrpnim radom i ako se ne uradi dobra 'smena' mogli bismo da se nađemo u limbu kakav smo već nekoliko puta prošli u trećem milenijumu, između ostalog i prošli put kada je Svetislav Pešić otišao sa selektorske klupe. Zbog svega toga donekle i nije normalno sve što se trenutno dešava. Može da bude pun pogodak, a opet može da se pretvori i u fijasko.

Srpska košarka trebalo bi 1. oktobra da dobije novog predsednika. Mada se o konkretnim imenima kandidata trenutno samo nagađa jer i dalje niko nije javno objavio želju da uđe u trku, sa izborom ne sme da se pogreši. U suprotnom, mogao bi da nas zadesi scenario o kojem je i sam Pešić mnogo puta javno govorio - da nas zadesi sudbina Hrvatske.

Pešić: Srbija na putu da dotakne dno kao Hrvatska! Jokić najbolji, pre njega Kukoč i Bodiroga

Srbija u Los Anđelesu 2028: Bogdan može da bude naš Rudi, Jokić i dalje #1, čekamo procvat mladih nada

Glas igrača mora da se čuje i poštuje. Aleksa Avramović je verovatno govorio u ime svih ili većine, a to ipak treba da ima težinu kod novog rukovodstva. Ako Pešić i dalje ne bude zainteresovan da se vrati, ma koji da su razlozi, treba poštovati njegovu odluku, ali... Košarkaški savez Srbije bi se tada suočio sa rešavanjem najvažnijeg pitanja po hitnom postupku. Iz prošlosti znamo da ishitrena rešenja mogu da budu nedovoljno dobra ili čak pogrešna.

Uprkos odličnim rezultatima, srpska košarka se sada nalazi u kompleksnoj poziciji. Na velikom raskršću. Zarad budućnosti i novih medalja, nemamo pravo na grešku.