Sto godina samoće Nikole Jokića

Ima taj književni žanr jednu posebnu odliku, da je njegova struktura vremena kružna, nelinearna i da u jednom trenutku vidimo spoj prošlosti i sadašnjosti. Ako makar jednom u životu niste pomislili na spoj prošlosti i sadašnjosti dok ste gledali kako Jokić igra košarku, onda verovatno nikada u životu niste čuli za "jugoslovensku školu košarke", "srpsko košarkaško nasleđe" i druge važne kovanice sportskog i kulturnog diskursa ove zemlje. Imamo lošu vest, Keba vam je pobegao dva polja ispred.

Na kraju, tu je i jako zanimljiv trenutak koji je Markes želeo da proizvede u mislima čitaoca, jednom od poslednjih rečenica romana: "Jer plemena osuđena na sto godina samoće nisu imala drugu priliku na zemlji". Kada dođete do tog momenta u tekstu, imate osećaj da su i strukture rečenica i čitava priča tako podešeni da sve zapravo ide u krug i da je sada na redu upravo ona rečenica kojom je priča započeta.

To je doslovno utisak svih Jokićevih čuvara, dežurnih kritičara, dramosera na skupo plaćenim komercijalnim programima lokalnih američkih televizija i svih koji navijaju protiv njega. Kada god čovek pomisli da je to poslednja rečenica još jedne Jokićeve priče, on se samo pojavi na novom početku i sve je isto. I sve je bolje, što duže traje i što se više puta ponavlja. Kao Markesove rečenice.

Reći ćete, pa dobro sad, u pobedi Denvera protiv Nju Orleans Pelikansa Nikola Jokić ubacio je 21 poen uz šut iz igre 10/15, uhvatio 12 skokova i podelio 10 asistencija. Pa dobro sad, to radi svako veče, reći ćete, zar je to dovoljno za nove hvalospeve. I upravo u tome je fora. Pedesetak poena Ostina Rivsa, ili Vembenjamin poker blokada za nedoraslog rivala doslovno tokom jednog poseda ili neki takvi mamutski brojevi, za one su koji tek moraju da kupe pažnju publike i pridobiju naklonost novinara i analitičara.

Kontinuitet i to tako sulud kontinuitet, koji je od početka ove sezone podebljan sa četiri tripl-dabla u četiri utakmice, supermoć je heroja koji je neuporediv sa bilo kim drugim. 

Posle razočaravajućeg leta za reprezentaciju, već početak nove sezone, entuzijazam Darka Rajakovića, neverovatna brzina igre Jovićevog Majamija i Jokićeva individualna briljantnost, ponovo vraćaju osmehe. O potonjem, biće napisane knjige, ekonomske analize, biografije i autobiografije skupih goust rajtera, ali je jedini ispravan žanr za životopis i karijeru Nikole Jokića Markesov magijski realizam.