Pešić: Srbija na putu da dotakne dno kao Hrvatska! Jokić najbolji, pre njega Kukoč i Bodiroga

Kada se slavi, kada svi vole sebi da daju malo oduška, Svetislav Pešić voli da upozori na probleme. Ukazivao je na stanje u srpskoj košarci posle srebra na Mundobasketu u Manili proteklog leta, nije propustio priliku da kaže šta mu smeta ni posle olimpijske bronze u Parizu, a za hrvatski Index je o svemu potanko govorio još jedanput.

Svetislav Pešić je prisustvovao Memorijalnoj utakmici u čast Dražena Petrovića, spektakl u krcatoj zagrebačkoj Areni, u kojoj je bio oko 15.000 duša, trajao je oko dva i po sata, a selektor Srbije je u razgovoru za hrvatski portal pričao o hrvatskom košarkaškom fenomenu, ali i temama koje ga tište. Ali, i pravio komparacije.

Jedna od njih je vezana za srpsku i hrvatsku košarku.

„Često sam znao da upozorim ljude u Srbiji da smo na dobrom putu da dostignemo Hrvatsku u košarci. A, to znači da smo i mi na dobrom putu da dotaknemo dno kao i vi. Ako se nešto ne promeni u glavama ljudi koji vode srpsku košarku i koji snose odgovornost, bićemo srećni ako se kvalifikujemo na evropska i svetska prvenstva. Olimpijske igre možemo da zaboravimo. To ljudi ne vole da čuju. Zato nije ni čudno da nikad do kraja nisam bio integrisan u srpsku košarku“, rekao je Svetislav Pešić za hrvatski Index.

Srbija je u polufinalu Olimppijskih igara imala Ameriku, nedostajao je samo završni udarac. Bio je blizu tim Svetislava Pešića i u neku ruku to je potvrda da se jaz između evropskih selekcija iameričke smanjio.

„Da, ali ništa se tu nije dogodilo preko noći, nije ta jedna utakmica dokaz bilo čega. U pitanju su godine rada i godine kontinuiteta rada mnogih drugih država izvan Amerike. Bilo je i pre pobeda protiv njih. Mi smo ih pobedili u Indijanapolisu 2002, Argentina u Atini 2004, a Grci u Japanu 2006. godine“.

Kada se sve zbroji i oduzme, američki tim sa Lebronom Džejmsom, Stefom Karijem, Kevinom Durentom i drugim zvezdama je najbliži onom izvornom, generaciji sa Majklom Džordanom, Lerijem Birdom i Medžikom Džonsonom iz Barselone.

„U redu, neka bude tako, ali i mi smo jači nego što smo bili tada. Kad kažem mi, mislim na evropske selekcije. U Barseloni 1992. godine sam bio selektor Nemačke, kad je Hrvatska igrala finale. Teško je reći da je ona Amerika bila najbolja. Bila je dobra, bila je odlična, ali bilo je to neko drugo vreme. Promenilo se puno toga. Kako sam već rekao, košarka je u međuvremenu strašno puno napredovala, najviše u zemljama van Amerike, te mislim da bi bilo loše, čak i pogubno reći da je nešto najbolje u košarci bilo pre više od 30 godina. Danas je 2024. godina, kako može nešto najbolje biti 32 godine ranije?“

Izneo je još nekoliko stavova zbog čega misli da drim-tim iz 1992. godine nije bolji od ovog koji se pojavio u Parizu.

„Naravno da je i danas potencijal i broj talentovanih igrača i dalje na strani Amerike, posebno kad ih upoređujemo s malim zemljama poput Hrvatske ili Srbije, to je činjenica, a to je ono što me izuzetno veseli, da je košarka u celom svetu otišla velikim koracima napred. Početak približavanja je počeo već u '70, ali kulminacija je bila s Draženom, Kukočem, Rađom, Divcem... Generacijom koja je u svetsku košarku donela najpre talenat. Tako da je prošlo doba kad smo svi padali u nesvest kad bismo videli Amerikance i prošlo je vreme kad su bili nepobedivi kao što su bili u Barseloni. Mnogi kažu: 'Drim-tim iz 1992.  je najbolji'. E, nije, nemoguće je da je najbolji kad je košarka danas puno bolja i popularnija u čitavom svetu, pa tako i u Americi“.

Upitan je selektor Srbije i ko je najbolji igrač sa kojim je imao priliku da radi...

„Nikola Jokić. Sad je najbolji Jokić. Pre njega to su bili Kukoč i Bodiroga“, jasan je Svetislav Pešić.