Aleksa Avramović: Ne želim da verujem da Kari ide! Iz Partizana sam otišao kao bolji igrač i čovek

/Od izveštača Mozzart Sporta iz Moskve/

Leto iz snova za Aleksu Avramovića je okončano. Hladniji dani donose nove obaveze u novom klubu. Iz Beograda i Partizan Mozzart Beta harizmatični reprezentativni plejmejker se preselio u velelepnu Moskvu i obukao dres slavnog CSKA što je mnoge u evropskoj košarci iznenadilo, ali Čačanin ne krije da uvek ide svojim putem i ne dotiče ga previše šta je drugima čudno. Uostalom, neko ko je doneo toliko radosti Srbiji na Filipinima, a posebno na Olimpijskim igrama u Parizu sasvim je samouveren u ispravnost svih svojih postupaka.

Sada u Rusiji krči put novim uspesima, a mesto sastanka za opširan razgovor za Mozzart Sport i više nego adekvatno opisuje kako se Moskovljani odnose prema njemu od prvog dana - hotel Monarh. Dok smo ćaskali, saigrači su i slučajni prolaznici su svi bili željni da ramene po koju reč sa najboljim defanzivcem prethodnih Olimpijskih igara.

"Počinjem da učim ruski sa ženom. Biće to jedan lep dodatak na italijanski i španski koje već znam. Ne znam šta bih rekao o Moskvi što nije poznato, prelepo je, a klub CSKA jedan od najvećih u Evropi, po organizaciji sigurno uz Real Madrid", bilo je prvo što nam je poručio Avramović.

Odmah apostrofiramo da je njegov dolazak u CSKA iznenadio mnoge.

"Možda je za druge malo iznenađujuće, ali meni je totalno normalna odluka da posle svega dođem u CSKA. Sada oni da li igraju Evroligu ili ne igraju Evroligu... Nisam o tome razmišljao niti mi je to bio neki preveliki kao 'vau faktor' da igram Evroligu. Došao sam u klub da igram košarku i gde ću se osećati lepo i uživati".

Otkrio je i ko mu je pomogao pri odabiru.

"Imao sam komunikaciju sa Vatutinom. Prvo pred potpisivanje, moram da napomenem faktor Milutinov koji mi je pomogao. On je zaljubljen u Moskvu, rekao mi je da ne moram da razmišljam, a stvarno sam imao dosta zvaničnih ponuda. Na kraju nisam razmišljao jer sam znao da je ovo dobar izbor za mene".

Andrej Vatutin: Iznenadio me Miškov poziv za Aleksu, ljut sam na Tea iako ga moja majka mnogo voli

Nije bilo potrebno da se provede mnogo vremena sa Avramovićem, a da se ne povede tema zvana - reprezentacija Srbije.

"Ponovili smo ogroman uspeh, sada smo već reprezentacija koja kada se pojavi na nekom velikom takmičenju odmah pretenduje na medalju. To nije bio slučaj prethodnih godina, ali ovo je samo pokazatelj kako je selektor Kari Pešić sve to postavio sa ljudima iz Saveza. Svi su odradili fantastičan posao i u ovom ciklusu smo od tri takmičenja izvukli dve medalje. Da li je moglo bolje? Uvek može. Ipak, da nas je neko pitao da li bismo prihvatili ovo? Svi znamo odgovor. Leto je bilo za pamćenje i nikada neću moći da zaboravim dva najbolja momenta u mojoj karijeri, Filipine i Olimpijske igre. Nadam se da ćemo nastaviti sa uspesima koji raduju čitavu naciju".

Po svemu sudeći ti naredni uspesi bi bili sa novim selektorom na klupi jer se Svetislav Pešić zvanično povukao sa mesta trenera nacionalnog tima Srbije.

"Treba da se čujem sa njim. Ne želim da poverujem da se to desilo. Ne ja, nego svi igrači".

Aleksa Avramović u razgovoru sa našim izveštačem

Sam je u superlativu nastavio da priča o čoveku koji je u velikoj meri uticao na sve prethodne uspehe Srbije.

"On zna koliko znači nama igračima, a i koliko mi značimo njemu. Napravio nas je boljim košarkašima, milina je sarađivati sa njim. Zna on sve šta mislim o njemu. Ne samo o njemu nego i o Draganu Tarlaću, žao mi je što odlazi jer je on bio idealan čovek za tu poziciju direktora. Želim mu sreću u Bajernu, velikoj organizaciji. Njega krasti velika vrlina, smirenost. Jako je smiren i to je njegova karakteristika koja je meni u glavi kada pomislim na njega. Sa svima je napravljena porodična atmosfera jer kada god stigne obaveštenje da se okupljamo, oseti se pozitivna energija. Svi jedva čekamo da se skupimo i družimo. Vratili smo taj legendarni kult, a za to je zaslužan trener i naravno igrači jer svi osećamo ljubav prema državi".

Svetislav Pešić: Da ponovim, pošto neki nisu dobro čuli – tražite novog selektora

Na pitanje da li bi želeo da vidi Svetislava Pešića i dalje na klupi Srbije, Avramović se nije dvoumio: "Nadam se da će ostati selektor... Mislim... On sve zna".

Činjenica je da je taj ostvareni kult uticao na veliki uspeh i osvajanje bronzane medalje na Olimpijskim igrama.

"Sličnih smo godina svi na parketu. Znamo se dugo, znamo ko šta radi i svako je imao svoju ulogu, jasne zadatke i zato je sve bilo tako... Samo taj poraz od Amerike..."

Zastaje za trenutak, kao da mu neke situacije koje su obeležile te dane ponovo vrzmaju po mislima.

"Jako tesan poraz protiv najboljeg tima svih vremena. Odigrali smo vrhunsku utakmicu posle koje smo morali da pobedimo svetske šampione Nemačku u meču za bronzu. Bogdan nam je pričao koliko je taj meč težak jer kada god ih je igrao nije uspeo da pobedi zbog velikog pražnjenja u polufinalu. Mi smo našli motivaciju, baš smo bili dominantni na tom meču. Sve vreme smo vodili, inicijativa je bila uvek na našoj strani i na kraju velika pobeda i slavlje".

NIKADA NISAM ČUVAO IGRAČA KAO STEF KARI

(© Star sport)

Moramo da ga vratimo na taj, sada već legendarni meč protiv Amera koji su bili na kolenima u polufinalu u glavnom gradu Francuske.

"Šegi (Ognjen Dobrić) je to najbolje rekao. Fantastičan tim jer su i oni igrali vrhunsku timsku košarku sa strašnim igračima. Kada jedan Džejson Tejtum nije imao prostor, a on je najbolji igrač Bostona. To samo govori o jačini te ekipe. Što se mene tiče, nisam se plašio izazova. Branimo Srbiju, na njima je bilo da pokažu da su bolji. Izašli smo na teren da damo maksimum. Tako je i bilo. Nije bilo dovoljno za pobedu ovaj put, sledeći put će biti i to je to."

Detalji sami kreću da se nižu.

"Sećam se čitave utakmice. Mi smo krenuli fantastično, nismo promašivali. Sve što smo pokušali bio je koš. Stef Kari ih je držao. Posle toga je Kevin Durant bio prelomni faktor, bilo je i gaženje aut-linije, ali neću o tome. Ne želim da kritikujem sudije. Ne plačemo jer smo srećni i slavili smo".

Najbolji odbramberni igrač turnira imao je priliku da ukrsti koplja sa najboljim šuterom svih vremena - Stefom Karijem. Ostao je impresioniran.

"Bukvalno milimetar prostora mu je potrebno. Nikada nisam igrao protiv takvog igrača. Voleo bih da sam imao još nekoliko mečeva da bih ga bolje znao, bolje nešto uradio, ali čudo je. Ispaljuje loptu, a ne vidiš je! Uvek sam sam spreman da zaustavim šut, ali džabe sve, on uvek pronađe taj mali prostor koji mu je potreban".

Ipak, ništa ne može da pokoleba pozitivan stav Alekse.

"Mi smo radili dobre stvari, fantastične stvari na tom meču. Čuvaš Karija da ne šutne, a onda pojavi se Lebron, pa Entoni Dejvis, pa na kraju i Embid koji nam dade neke koševe".

Svoju trenersku minijaturu imao je i Svetislav Pešić.

"Bila je to njegova odbrana, mečap zona sa Miletom i Jokom na terenu. Fantastično je izgledalo jer su se oni malo pogubili, ali tamo imaš Lebrona koji igra svaku poziciju"

Još jedno ime koje je istinski impresioniralo Čačanina.

"Majko moja, čovek od 40 godina sve vidi, u životu ono nisam video. Svaku situaciju Lebron čita, sve unapred vidi, neverovatno. Moram da pomenem i Džrua Holideja koji je igrao fantastičan turnir zajedno sa Devinom Bukerom. Odigrali su sjajno, pobedili su nas četiri razlike, a i da smo mi pobedili ne bi bilo nezasluženo".

PRVI PUT SA JOKIĆEM

(© Star sport)

Utakmica koja se takođe izdvaja na tom turniru je okršaj protiv Australije.

"Malo je pridat značaj toj utakmici jer je to najveći preokret u istoriji Olimpijskih igara, pritom se dešava u četvrtfinalu najvećeg turnira. Znači gubiš 24 razlike u meču u kojem ako izgubiš - završavaš sve, a ako pobediš ideš u borbu za medalju. Mi smo se mnogo energetski potrošili na tom meču za ono što smo spremali za Amerikance. Nismo sumnjali da možemo da preokrenemo, niti jedne sekunde. Na kraju svako je dao doprinos. Dobrić igrao fantastično, Gudura pogurao, a onda Joka... Ono je bilo ludilo šta je uradio za dva minuta. Bio sam na terenu, gledao u čudu".

Na kraju koliko god su Ameri individualno bili impresivni, niko nije kao Nikola Jokić.

"Prvi put sam igrao sa Jokićem. Fantastično. Sve što radi... Prelagano. Idealna reč za njega, prelagano. Izuzetan tip, igrač, izuzetan voljni momenat, želi da se bori za svoju zemlju i na kraju sjajan drugar. Tamo smo stvarno bili kao braća, od prvog do poslednjeg. Nije bilo izdvajanja".

Vraća na Aleksa sam ponovo na jedan izuzetno bitan momenat na čitavom turniru.

"Detalj jedan koji pamtim posle poraza od Amerike je baš bitan. Mi u svlačionici i znamo da imamo rano utakmicu sa Nemcima i tu se pokazuje veličina trenera. Ulazi Kari u svlačionicu i odmah kaže Bogdanu: 'Molim te spremi ekipu da brzo dođe do hotela, jer igramo sutra za medalju. Tu se vidi njegova spremnost, on je zapravo sve vreme bio spreman da mi osvojimo medalju bez obzira što je bio težak poraz protiv Amerikanaca. On je sve imao isplanirano do detalja".

Avramović zaustavio Zvezdu u Moskvi, ali Plavšić pokazao da može mnogo

Nastavlja u tom tonu.

"Teško je bilo spavati to veče, neki nisu ni zaspali čitave noći, vrte ti se u glavi situacije. Nije bilo tugovanja sa moje strane, bilo je pre svega teško oporaviti telo. Nisam imao snage kada je počeo meč sa Nemačkom, tri minuta nisam mogao da probijem taj zid, ali kada smo to uspeli... Sve je išlo perfektno. Onda odjednom shvatamo da je jedan sat po podne i da imamo ceo dan do dodele medalja".

Usledilo je nezaboravno slavlje koje je možda ostalo upečatljivije od same dodele medalja.

"Ne znam ko je to organizovao, ali mislim da je sve delo Nikole Milutinova. Svima su došli prijatelji, porodica jer je Pariz blizu za razliku od Manile iako je i tamo bilo dosta naših ljudi. Sve je bilo prelepo i za pamćenje".

Sve to bi moglo da se ponovi i naredne godine kada nas očekuje Evrobasket i možda sjajna prilika za to zlato koje fali.

"Daleko je sa jedne strane prvenstvo, jer ne znaš ko će biti zdrav, ko će biti sposoban da pomogne jer ima igrača koji će posle Olimpijskih igara odigrati 100 utakmicama u sezoni, na sve pripreme, prozore... ogromna je to potrošnja. Sve su to stvari koje ne možemo da znamo sada, ali sa druge strane jedva čekamo jer nam je svima u glavama taj Evrobasket jer posle toga sledi pauza".

PRATIĆU PARTIZAN U EVROLIGI

(© Star sport)

Prebacujemo temu razgovora na Partizan Mozzart Bet. Klub čiji je dres nosio prethodne tri sezone.

"Fantastično iskustvo, tu nema dileme. Izašao sam iz Partizana kao bolji košarkaš i bolji čovek. Radio sam sa Željkom i to je bila privilegija. Doživeo sam veliku podršku navijača i te tri sezone će biti uvek zabeležene kao nešto veliko u mom životu. Posebno ta titula u ABA ligi koju smo osvojili posle 10 godina. Pratiću Partizan sigurno u Evroligi i želim im sve najbolje".

Poseban utisak je ostavila šampionska sezona na koja je mogla da bude obeležena i odlaskom na F4 Evrolige.

"U toj sezoni sam dva puta polomio ruku, osvojio titulu, otišao na Svetsko prvenstvo i tu osvojio srebro. Meni je to nestvarno. Što se tiče te ekipe... Imali smo Dantea, Madara, Matijasa, Papapetrua u odnosu na prošlu godinu. Dobra ekipa smo bili, uživali smo igrajući zajedno i napravili smo fantastičan rezultat".

Pitamo šta je nedostajalo da se nešto slično ponovi prošle sezone koja je realno za crno-bele bila neuspešna.

"Ne znam šta je nedostajalo, jednostavno dešavaju se usponi i padovi. Dobri i loši periodi. Kari Pešić to dobro kaže, teške situacije su nas napravile boljima. Setite se samo sve što je bilo, od Boriše Simanića pa nadalje. Izdigli smo se i naučili iz toga, tako je bilo u Partizanu. Dešavaju se dobri i loši momenti. Adetokunbo je rekao dobru stvar, ako nismo osvojili to ne znači da smo loši".

NOVAK IDE I U LOS ANĐELES

(© AFP)

Nije samo košarka obeležila leto Aleksi Avramoviću. Na Olimpijskim igrama bio je svedok istorijskim momentima u drugom sportovima, pre svega zlatnoj medalji Novaka Đokovića.

"Nikada u životu nisam bio na teniskom meču, bio sam samo na finalu Olimpijskih igara. Gledao sam taj spektakl i nikada više uživo neću gledati tenis, jer što bih gledao? To je to. Video sam Novaka na vrhu. Najbolji događaj koji sam ikada gledao. Kako su udaraili po lopti, nisam u životu video... Ma ne znam šta da kažem o Novaku. Najjači je! Profesionalac 100 odsto. Trenira to ceo život. Mi nismo ni svesni koliko on odricanja ima u životu i koliko to sve traje. Tenis je njega obeležio i on će bez tenisa teško. Uvek ti svetski igrači ostaju priključeni u nekoj formi svom sportu, ali mislim da on ima još sigurno dosta godina da igra vrhunski tenis. On po meni može najnormalnije da igra u Los Anđelesu na sledećim Olimpijskim igrama. On je mačka, žilav je, sve može. Biće on... Osvojiće još 10 gren slemova i to je to".

Pominjemo i senzacionalni uspeh vaterpolista koji su nas takođe obradovali zlatom.

"Gledali smo utakmicu protiv Amerikanaca jer su oni sa njima igrali dan posle nas. Bili smo malo smoreni zbog našeg poraza, ali smo se okupili u sali da ih gledamo, navijali smo žestoko. Oni su momci sjajni, od tog gola Jakšića protiv Grka sve je krenulo da ide kako treba. Svaka im čast. Svi su nas usrećili, a onda doček".

Šta reći o dočeku u Beogradu?

"Ma ja nisam verovao šta gledam, ljudi po krovovima, ne vidi se kraj mase. Nerealno. Ne znam šta da kažem. Slavili smo nekoliko dana. Onda je i doček bio u Čačku, mom gradu. To moram da pomenem, ta ljubav. Obostrana je. Hvala mojim predivnim ljudima iz Čačka. Kada završim karijeru, biću u Čačku. Tu su moji ljudi, osećam se najlepše u svom gradu".

U svom stilu završava Aleksa.

"Za mnoge su Čačani najgori ljudi, ali za mene su najbolji na svetu".