Ne treba Srbija samo da strahuje od Drim tima: Paklen kvalitet imaju i Francuzi, Kanađani i Nemci

Rekao je selektor Srbije Svetislav Pešić da na ovogodišnjem košarkaškom olimpijskom turniru čak deset od 12 ekipa pretenduju za medalju. Možda je malo preterao sa tom prognozom, ali je verovatno time samo želeo da kaže kako će uspon na neko od pobedničkih podijuma u Parizu biti teže nego inače. I to je fakat, pošto je konkurencija na 33. Letnjim Olimpijskim igrama nezapamćena otkako je 1936. košarka uvedena u konstantni program najveće sportske smotre.

Kada je reč o onima koji su vodeći konkurenti za zlato, naravno, na prvi pomen odmah padnu Amerikanci sa svojim Drim timom koji bi lagano mogao da se ravna sa onim originalnim iz 1992. Ma ko šta rekao. Ekipu koju je okupio Stiv Ker tera strah u kosti. Bukvalno. Očigledno je da su glavni favoriti, kao što tu uvek i jesu na OI, međutim sada još i više. 

Učinili su sve Amerikanci da jednom, a ujedno i poslednji put okupe sve ono najbolje što imaju. Istinske ol-star igrače, legende, ikone koje bi u Lilu i Parizu pre svega trebalo da pokažu i ubede ceo košarkaški svet da su oni i dalje najveći, najbolji, najkvalitetniji. Nedodirljivi. Iako im realnost konstanto već neko vreme govori da i nije baš tako i da su primati preuzeli neki drugi.

Kevin Durent će juriti svoje četvrto olimpijsko zlato, Lebron Džejms treće, Entoni Dejvis, Bem Adebajo i Džejson Tejtum drugo, a zanimljivo Stef Kari prvo. Kao i Entoni Edvards i Džoel Embid. A reprezentacija kao reprezentacija peto uzastopno. Od Pekinga 2008. godine traje njihova dominacija.

Prvi da osete moć tog tima imaće naši reprezentativci koji se sutra od 17.15 sastaju na startu grupe C. Ipak, ne treba Orlovi samo da brinu o njima, jer na putu ka eventualnom novom zajedničkom finalu kao onom iz Rija 2016, moraće da preskoče mnoge zahtevne izazove. Između ostalog o tome je u nekoliko navrata i pričao selektor Pešić. Međutim, o našim momcima ćemo pisati u odvojenom članku, ovde je sada reč o konkurenciji.

Odmah za selekcijom SAD-a, po snazi, barem onoj individualnoj ide domaćin. Iako je FIBA iz nekog razloga Francusku postavila tek za šestog favorita, ona realno pripada na drugom mestu. Prosto, Trikolori igraju kod kuće, oformili su timčinu i potrudili se da naprave ambijent koji će im omogućiti da budu najbolji.

Gurović pun optimizma: Možemo da pobedimo Amere! Ne vidim kako će Embid da zaustavi Jokića

Vidljivo je na prvo gledanje da će Francuska u budućnosti biti ekipa Viktora Vembanjama, međutim problem koji može da ih pomeri sa pravog kursa jeste ako selektor Vensan Kole dozvoli da to bude već sada. Jeste da je reč o neverovatnom talentu, čudu prirode i momku koji će promeniti košarku, ali za to ima vremena. Ne treba se sve podrediti momku od 20 godina. Nije što je to prevelik teret za njega, već što je pogrešno. Ima tu asova na odlasku poput Evana Furnijea i Nikolasa Batuma koji moraju da budu glasni(ji) u svlačionici, pa onda i Rudi Gober, Matijas Lesor i Nando de Kolo koji moraju da budu glasni(ji) na parketu.

Cela pozornica je postavljena za Francuze da konačno uzmu najsjajnije odličje na Igrama posle tri srebra (1948, 2000, 2020).

U istom razredu sa domaćinom je i selekcija Kanade, trećeplasirani tim sa prošlog SP-a. Ozbiljan kult reprezentacije je napravila severnoamerička reprezentacija u proteklih nekoliko godina. Mnogo veći od prvih komšija Amerikanaca. Posle dužeg vremena imaju ekstra talentovanu generaciju čije vođe su Šej Gildžes-Aleksander i Džamal Marej kojeg će svet posle dužeg vremena ponovo videti u nacionalnom timu. I to kao jednog od najboljih plejmejkera NBA lige.

Neverovatno zvuči, ali među 12 igrača, sastav Đordija Fernandeza nema slabu opciju. Uz pomenut duo, tu je Dilon Bruks, Keli Olinik, Lugenc Dort, Nikel Aleksander-Voker, Endrju Nembhard, Er Džej Beret, Dvajt Pauel... Sve as do asa koji ima ozbiljnu ulogu u najjačoj ligi sveta.

Kvalitet plus uigranost daje Kanađanima velike šanse da ispišu istoriju ovog leta.

Nastajanje jedinog pravog Drim tima: Džordan, Medžik, Barkli i priče koje ne blede tri decenije kasnije

Pored njih tu su i Nemci koji nisu jedni od glavnih favorita samo zato što su aktuelni svetski šampioni, već zato što njihova košarka svakim novim takmičenjem postaje sve tečnija i prijatnija za oči.

To je pravi inženjering na košarkaškom terenu za koji je najzaslužniji selektor Gordon Herbert. Finsko-kanadski stručnjak je učinio ono što niko nije u istoriji tamošnje košarke. Da na dva uzastopna turnira osvoji medalju. Prvo bronzu na EP 2022, pa zlato na SP 2023. Sada, na odlasku može da kompletira tripletu. Ima materijala za to. Sve mu puca od njega u timu. Nije se menjala ekipa ni za trunku, svi su manje-više u najboljim godinama, a još važnije, dobro se zna hijerarhija (za razliku od Francuske).

Neverovatno kakvu širinu imaju Panceri. Na svakoj poziciji po dve odlične opcije. Danijel Tajs i Johanes Vojtman čuvaju reket, Isak Bonga i Oskar Da Silva jedan perimetar, Moric Vagner i Johanes Timan drugi, dok prvu liniju čine kapiten i lider Denis Šroder sa Francom Vagnerom, Maodom Loom i Nikom Vajler-Bebom.

Od prošlog avgusta nemaju poraz na zvaničnim takmičenjima. Kompaktnost i timska igra je ono što može da ih izdvoji od ostatka konkurencije.

Za razliku od nekih ranijih vremena, ovog puta Španci ne spadaju u prvi krug pretendenata za zlato. Uopšte i za medaju što se videlo i prvom meču protiv Australije. Čudo s obzirom da se radi o ekipi koja je bila na podijumima na tri od poslednja četiri turnira. Australija je u prvom meču pokazala da može da igra odluičnu košarku. Tu je i Grčka kojoj pak nije dovoljan Janis Adetokunbo da bi bila smatrana za vrh.

Brazil i Japan uz Južni Sudan i Portoriko su na samom dnu po šansama. Za njih je samo učešće u Parizu veliki uspeh.  

KOŠARKA DANAS

Australija - Španija 92:80

/Lendejl 20 - Aldama 27/

13.30 Nemačka - Japan

17.15 Francuska - Brazil

21.00 Grčka - Kanada