MOZZART ANALIZZA: Sve u svemu, začin Bonga

(Od stručnog konsultanta Mozzart Sporta)

Sledeći igrač na skeneru je pik Los Anđeles Lejkersa, biran u drugoj rundi leta kad je Lebron Džejms bio slobodni agent. Ne, ne mislim na nepo leto 2024. godine kada je jedan od najboljih krilnih igrača u istoriji uspeo da dovede saradnika, prijatelja, brata, ko-domaćina podkasta bez ikakvog pređašnjeg trenerskog iskustva na mesto trenera, a odmah zatim i sina naslednika, sokola malog kao igrača.

Naša priča se odnosi na selidbu iz Ohaja 2018. na suncem okupane (južne) plaže, ali Kalifornije. Možemo da pričamo o poslednjem plesu Bikova i tadašnjoj kulturi najsnažnije košarke na svetu gde se jedan od najvećih timova u istoriji hirovito rastura zarad budućnosti koje trideset godina kasnije nema ni u najavi u poređenju sa današnjom slikom igrača na pragu četvrte decenije koji drži najslavniju franšizu na svetu kao taoca svojih doživljaja upravljanja ljudskim resursima. No, to bi nas odvelo znatno dalje od teme koja je zaista pred nama, a to nije 55. pik Drafta 2024. godine već 39. izbor iz 2018. godine. Usled izuzetno estetski nezadovoljavajućih rigoroznih trejd pravila NBA lige koje teraju igrače da na glavu stave kačket tima za koji neće igrati, taj je pik napravila još uvek zvanično Filadelfija, ali u i za ime jedine sportske franšize uz Dodžerse koju ljudi Los Anđelesa iskreno prisvajaju.

Ajzak ili Isak Bonga (struka je podeljena), punim imenom još Evolue Etue Bofenda, rođen je u Nojvidu u Nemačkoj nakon što je njegov otac prvobitno želeo da Kinšasu i DR Kongo zameni Kanadom, ali se kratkotrajna usputna stanica u Nemačkoj završila sa oznakom trajnog prebivališta. Kao peto dete od šestoro mladih, a svi su se obreli u sportu na ovaj ili onaj način, uspeo je da napravi najveći iskorak. Dve godine stariji brat, Tarsis, napravio je vrlo pristojnu fudbalsku karijeru igrajući za Cvikau, Hemnicer, Bohum, Minhen 1860 i najsvežije Halešer. U mlađim kategorijama obreo se čak i u trenutno javnosti najinteresantnijem klubu Evrope, Leverkuzenu. On je sa 197 centimetara desno krilo u fudbalu, a najmlađi reprezent porodice, Džošua, sa 190 kada mu je dobar dan, košarkaški bek u razvojnom sistemu Raste, ali Vehte.

Koliko je samo indikativno za fatamorganu Drafta posmatrati tekstove i izveštaje o Bongi tada kada je biran. Pre svega, u životu je jedna od važnijih lekcija da se košarkašima ne sme verovati kada je u pitanju prijavljena visina. Na jednog Durenta ili Garneta koji antropometrijske karakteristike kriju smanjivanjem, ide deset onih koji dodaju na neviđeno ili nošenjem štikli u patikama na merenjima. Pa je tako Bonga tada bio 206 centimetara visoki plejmejker projektovan iza Lonza Bola za budućnost, a danas je defanzivno krilo od 203 cm.

Primetili ste sigurno da je veća razlika u košarkaškoj karakterizaciji nego u tih tri centimetra visine. Sve razumljivo i logično. Tada je projekat velikih, sirovih potentnih igrača dovedenih iz Evrope bez da su ostavili veći trag u istoj bio najpopularnija rabota među američkim košarkaškim menadžmentom. Svi su želeli da baš oni pogode nekog novog Janisa koji će od mršonjavog perspektivnog dečačića da se pretvori u nezaustavljivu zver. Nije još uvek u tom trenutku Kralj Džejms zvanično prelomio da ponese rojalno purpurnu odeždu, pa je skautski tim Jezerdžija uspeo da ubedi porodicu Bas, najpre najmlađeg Džesija da dobro bace pogled na projekat Skajlajnersa. Dopalo im se ono što su videli, a posebno ono što bi moglo biti, i tako se rodila četvorogodišnja NBA karijera mladog Nemca.

Sada dolazimo do najvažnijeg dela evaluacije svakog igrača, a to je izbor boje naočara kojim ga posmatramo, kontekst u okviru onoga što jeste, ne šta je mogao/trebalo da bude. Jedan od najvećih problema skautinga u košarci jeste lepljenje etiketa, a još veći nedostatak volje da se jednom aplicirana nalepnica odlepi kada tome dođe vreme. U tu zamku upadnu često i igrači sa svojim ličnim štabovima pa ceo život provedu u 'ŠBBKBB' paklu i neotkrivanju sebe, već u projekciji nečega što su možda mogli. Ceo taj uvod pravim zbog proste činjenice da to što u našem današnjem slučaju konkretno Isak Bonga nije napravio karijeru kakva je bila zamišljena, ni najmanje ne znači da nije uspešna, samo sa drugim, promenjenim parametrima.

Prvenstveno treba istaći da je staž od četiri godine u NBA ligi ozbiljna CV referenca, posebno kada se u obzir uzme da su dve od te četiri sezone donele sa sobom dvocifrenu minutažu u proseku. U sezoni 2019/20, njegovoj najboljoj u Americi, taj broj se popeo na čak 19 minuta na uzorku od 66 mečeva od čega je čak u 49 bio starter. Pet poena po meču uz 50% šuta iz igre, 36 odsto za tri i 82 procenata sa linije penala, 3,6 skokova i nešto preko asistencije uz manje od jedne izgubljene lopte po meču je vredno respekta. Uspeo je da se nađe i u plej-ofu sledeće sezone sa Vašingtonom, pa i sa Torontom u poslednjoj epizodi američke odiseje.

Fizički profil je vrlo specifičan. Na svojih sada potvrđenih 203 centimetara visine raspolaže sa rasponom ruku od 213cm. Ne radi se o nešto posebno eksplozivnom igraču i on ne spada u kategoriju vertikalnih krilnih atleta koji igraju iznad obruča. Ako bismo morali da nađemo pravu reč za opis atletskih sposobnosti, to bi bila fluidnost, praćena dužinom. Dugačak korak, dugačke ruke i odlična anticipacija su glavni kvaliteti Nemca. Krasi ga snažan rameni pojas, bitan preduslov za duel igru, ali i odličan okvir, koji istini za volju nije do danas u potpunosti ispunio. Svoj podmukli tip atletike mnogo bolje koristi u odbrani nego u napadu, što nas dovodi do njegovog najvećeg kvaliteta.

Tajrik Džons dobro prošao, čekaju se novi pregledi za Ajzeu Majka

Partizan Mozzart Bet preživeo na Siciliji: Dejvis doneo pobedu, brine Džonsova povreda

Defanzivna svestranost i mogućnost koju pruža trenerima da ga koriste kao odbrambenog igrača od jedan do četiri su kvalitet koji zaista nije lako kvantifikovati. Nije slučajno bio jedan od važnijih igrača iz drugog plana u zlatnoj ekspediciji čete Gordona Herberta u Manili, niti što se okitio zlatom i u prvenstvu Nemačke kod novog trenera Baskonije. Jednostavno, Isak Bonga pripada kategoriji zahvalnih igrača. On nije igrač koji će da ti reši prvenstvo, ali može da bude važan šraf u konstrukciji tima koji pretenduje na rezultat. Mali potrošač, ali ne ono kao troši kao upaljač, vozila ga starija gospođa samo do pijace i jednom mesečno kada stavlja mini-val, nego igrač koji je navikao da poštuje loptu i sposobnost saigrača da bolje raspolažu istom kada je imaju duže u posedu.

Navikao je na tu, realniju, ulogu i kao takav igrač se u svakom trenutku stavlja u službu timskih potreba. Dobra strana nekadašnjeg forsiranja na jedan jeste što je na taj način unapredio tehnički i taktički aspekat igre dovoljno da sada na višem nivou prepoznaje situacije dovoljno uspešno da može da odigra pravi pas iz viška ili da podeli asistenciju nakon prodora. Da je od početka bio samo defanzivni specijalista i korner čekalica, veliko je pitanje da li bi danas na ovom nivou mogao da donosi neophodnu igračku verzatilnost.

Prošle godine kada sam pisao o Mateušu Ponitki, upotrebio sam konstrukciju švajcarskog noža poljske proizvodnje, a Bonga je u svojoj mogućnosti da bude korišćen u različitim ulogama nešto slično, samo sa drugačijom frekvencijom emitovanja energije. On može da bude oružje koje će trener Obradović zajedno sa svojim stručnim štabom da koristi za najrazličitije situacije i mečapove. Ne treba očekivati da bude primarna opcija, već igrač iz drugog plana koji će svojim boravkom na terenu da omogući za početak da ekipa ne pada. Ne pravi puno grešaka, ne traži veštački protagonizam, a igrom za Gordona Herberta i Pabla Lasa je pokazao da može da odgovori zadacima unutar sistema koji insistira na protoku lopte i prepoznavanju sopstvenih prednosti i limita, kao i tima.

O defanzivnoj svestranosti najbolje govore sledeći podaci. Prilikom odbrane na igraču sa loptom u pik'n'rol situacijama, a takvih je bilo pedeset u Evroligi, dozvoljavao je samo 0,64 poena po posedu. To je rezultat vredan četvrtog igrača u Evroligi prema ovom parametru ako računamo samo igrače koji su tako branili pedeset i više poseda. Ceo narativ dobija na značaju kada se uračuna i odbrana na postu. Uzorak je manji, radi se o trinaest poseda, ali je dozvolio samo 0.46 poena po istom, što u praksi zbog prirode posta znači da je branio bez dozvoljenih poena tri od četiri napada. Zbog takvih sposobnosti omogućuje taktičko oružje preuzimanja, a u zavisnosti od rešenja koje Partizan bude našao na 5 može da bude itekako koristan u trostrukim preuzimanja iz kornera sa strane lopte ili za pred preuzimanja.

Napadački se korist koju donosi najviše ogleda u racionalnosti i sposobnosti da koristi dužinu prilikom prodora ili čak igrom na postu. Zanimljivo je da baš unutar posta ima najveću razliku između učinka u Evroligi naspram domaćeg takmičenja. U Nemačkoj je imao sjajnih 1,15 poena po posedu, dok je u Evropi stao na korektnih 0.82 poena po posedu. Šta je onda to što sprečava Bongu da ode na viši nivo igračkog kvaliteta?

Šut. On nije nužno loš šuter ali je mehanika očigledno uvežbana, blago neprirodna i ne do kraja usvojena. Zbog toga dolazi do gubitka konstante i onda trener ne može do kraja da se uzda u realizaciju kada to bude bilo važno. Dobra strana je što to ne izgleda kao problem psihičke prirode, niti da se radi o bilo kakvom strahu kada je 'kvačilo'. On se ne libi da preuzme odgovornost i šutne u važnim trenucima, nego jednostavno nema dovoljno snažno memorisan, rutiniran pokret. Penje se sa loptom, izbacuje u dobroj tački, ima luk, ali nedovoljno osećaja i kontrole u šaci i ne 'polomi' nužno zglob svaki put na pravi način.

Popravio je taj element i postoji krivulja rasta, pa treba pratiti kako će to izgledati u narednoj sezoni. U nemačkoj ligi je imao odličnih 45%, dok je u Evroligi imao 30% što je ipak preveliko odstupanje. U kupu, mada na malom broju utakmica tek 20%. Kada se vratimo na nama i srećno i bolno svetsko prvenstvo u Manili procenat opet skače na 43% i tako u krug. Znači, jasna vam je slika. Ohrabrujuće za navijače treba da bude to što pre sezone 2022/23 nikada nije bio blizu prebacivanja 40% a onda je te i sledeće godine u domaćem prvenstvu i na svetskom prvenstvu uspeo da prebaci normu. Znači, očigledno radi na tome i to sa rezultatom.

Sve u svemu, začin Bonga. Baš tako i treba doživeti i očekivati. Predstavlja više osveženu orijentaciju Partizana prilikom sklapanja rostera nego što je sam po sebi igračka garancija produktivnosti. Uklapa se u koncepciju pozicione veličine, odbrambene i napadačke svestranosti i čvrstine kakva je nedostajala u prethodnoj sezoni. Može da bude svrsishodan za ekipu i sa potpuno neprimetnom statistikom i tako treba ocenjivati njegov učinak, kroz odbranu, probijene blokade, zasmetane završnice, prosleđene lopte i olakšavanje timske odbrane branjenjem različitih profila igrača. Ako sve to izvede uspešno, onda može da se otvori i prilika za napadački učinak, samo to ne treba očekivati u kontinuitetu.

Nilikina i Bonga u odbrani nisu štoperski tandem koji žele da vide protivnički napadači.

Piše: Miloš VUJAKOVIĆ