Može li Denver da izraste u dinastiju?
Vreme čitanja: 8min | pet. 16.06.23. | 08:50
Dve stvari mu idu naruku, ali čekaju ga i veliki problemi u budućnosti
Denver Nagetsi su osvojili NBA titulu ove godine, Golden Stejt Voriorsi prošle, a pre njih su šampioni bili Milvoki Baksi (2021), Los Anđeles Lejkersi (2020) i Toronto Reptorsi (2019). U pet sezona najjača košarkaška liga na svetu je dobila pet različitih prvaka, a to se nije dogodilo još tamo od druge polovine sedamdesetih kada su Golden Stejt, Boston, Portland, Vašington, Sietl i Lejkersi osvojali prstenje od 1975. do 1980. godine.
Između toga se događalo da su neke ekipe dominirale, ponajviše Čikago Bulsi Majkla Džordana, San Antonio Tima Dankana, Tonija Parkera i Manua Đinobilija, Lejkersi Kobija Brajanta i Šekila O'Nila, odnosno Po Gasola, te Voriorsi Stefa Karija, Kleja Tompsona, Drejmonda Grina, pa i Kevina Duranta. Te četiri ekipe volimo da nazivamo dinastijama jer su obeležile određeno vreme, a nakon što su Nikola Jokić i drugari osvojili svoj prvi naslov odmah su počela pitanja: da li je moguće da i Nagetsi izrastu u takvu silu?
Izabrane vesti
Najlakši bi odgovor bio: da, moguće je, vrlo je moguće i to zbog dva razloga - mladosti ekipe te konkurencije u ligi, ponajpre u Zapadnoj konferenciji. No, zbog novih pravila oko kolektivnog ugovora za igrače u NBA ligi predsedniku košarkaških operacija u Denveru, Timu Koneliju, te generalnom menadžeru Kalvinu Butu neće biti jednostavno da slažu roster u sezonama koje dolaze.
No, krenimo redom.
Ono što je najlaške napisati je činjenica da je jezgro Denverove ekipe u najboljim godinama i imaju pred sobom još puno sezona na vrhuncu snage. Jokić ima 28 godina, Eron Gordon 27, Džamal Mari 26, a Majkl Porter 24. Najstariji u petorci je Kentavijus Koldvel-Poup s 30 godina, a u najužoj rotaciji koja je učestvovala u odlučujućim bitkama za titulu su bili još Brus Braun s 26 godina, ruki Kristijan Braun s 22 te veteran Džef Grin s 36 godina. Svi oni osim Grina dakle mogu još godinama da igraju na vrhunskom nivou, a Grin ionako nije najvažniji među njima te je vrlo verovatno da bi nakon osvojenog naslova mogao da ode u košarkašku penziju. Koliko ga je super imati u svlačionici jer je dobri duh, ali i verbalni vođa svlačionice, toliko ipak nije toliko važan za širu sliku Denvera.
Druga stvar je konkurencija, pre svega na Zapadu. Rekli bismo da su na Istoku i Milvoki i Boston posloženi mnogo smislenije od bio koje ekipe sa Zapada, ali protiv njih Denver u plej-ofu može da igra tek u finalu, a i to ne mora da se dogodi ako će opet da se pojavi tim poput Majamija koji će da izbaci i jedne i druge.
Što se Zapada tiče, iako je na papiru tu dosta dobrih i opasnih ekipa, nijedna od njih nije potpuno dovršena. Memfis tek čeka kakvu će kaznu da dobije Dža Morant, a tim će verovatno morati da promeni folozofiju igre jer su Morantovi problemi možda potekli i iz njihove čvrste, „grit and grajnd“ folozofije. Sakramento je ove godine skočio do trećeg mesta u regularnoj sezoni, ali u plej-ofu se pokazalo da Kingsi još nemaju snage za tako velike bitke. Finiks je doveo Duranta, ali ostao bez bilo kakve ozbiljne rotacije, a ima i problema s povredama Krisa Pola i činjenicom da Deandre Ejton još nije opravdao sve uloženo u njega. Klipersi uopšte ne znaju u kakvom je zdravstvenom stanju Kavaj Lenard, a ni oni nikako da poslože rotaciju dok Golden Stejt mora da se odluči hoće li nastaviti da „jaše“ Karija, Tompsona i Grina ili će da podmladi tim, a tu je već pitanje šta s mladim igračima poput Pula i Kaminge?
O Lejkersima i onom šta se događa kod njih ne treba puno pisati - iako je u jednom trenutku izgledalo da su se pronašli, Denver je ipak pokazao da nisu, a ne smemo da zaboravimo da Lebron Džejms ima 38 godina. Minesota bi bila srećna kada bi sama znala u kom će smeru da se razvijaju, Oklahoma ima veliki potencijal, ali je to i dalje jako mlad tim dok Nju Orleans razmišlja ima li uopšte smisla čekati Zajona Vilijamsona da se oporavi od svih povreda. Luka Dončić u Dalasu nikako da pronađe prave saigrače, Juta stvara novi tim, slično bi mogao i Portland jer se priča o trejdu Demiana Lilarda, Hjuston je divlji tim i tako će da ostane, a Viktor Vembanjama San Antonio do pravih rezultata sigurno ne može da odvede odmah na početku karijere.
Svih 14 preostalih ekipa sa Zapada ima svoje probleme, veće ili manje, a iako je moguće da se deo njih reši u letnjem prelaznom roku ipak će svakom timu biti potrebno vreme da se uigra dok Nagetsi s tim neće da imaju problema jer je jezgro na okupu i za sledeću sezonu.
Od važnih igrača ugovor završava tek Brus Braun i tu počinju lagani problemi.
Braun ima opciju da prihvati produženje ugovora za još jednu godinu, ali to gotovo sigurno neće učiniti. Po aktuelnom ugovoru on bi sledeće godine trebalo da zaradi 6.802.950 dolara, a ova sezona, posebno plej-of, pokazala je da vredi mnogo više. Igrača poput njega, koji igraju odlično na obe strane parketa, nema puno u ligi i sigurni smo da on može da dobije ugovor od najmanje 15.000.000 po sezoni. S obzirom na tih 26 godina verovatno će ovog leta tražiti da potpiše ugovor na tri ili četiri sezone i time zaradi veliki novac.
Istina je da je Braun rekao da bi on želeo da ostane u Denveru i da novac nije najvažnija stvar na svetu, ali problem je što Nagetsi mogu da mu ponude mnogo manji ugovor od onoga što bi mogao da dobije na tržištu. Naime, kako je Denver već sada iznad „seleri kepa“ za sledeću sezonu, a nemaju takozvana „Bird prava“ na Brauna po kojem bi mogli da mu daju ugovor kojim se probija seleri kep, maksimalni iznos koji oni mogu da ponude je 7.800.000 dolara. Moguće je da Braun i pristane na to pa potpiše ugovor na jednu godinu pa onda opet bude na tržištu u leto 2024. To jeste kockanje jer se nikada ne zna šta se može dogoditi u sezoni. Hoće li mu pasti vrednost do sledeće godine, ali Braun izgleda kao lik koji bi se odrekao novca za barem jednu sezonu samo da bi uživao u novoj avanturi s Jokićem.
S potpisom Brauna ne prestaju problemi za Denver. Ne toliko za sledeću sezonu iako će, ako bi se s njim sve dogovorili, bili na potrošnji od oko 170.000.000 dolara za 12 igrača. To je već ne samo iznad projektovanog seleri kepa za sledeću sezonu, a koji bi trebao da bude 134.000.000 dolara, već i iznad granice poreza na luksuz koji će da bude 162.000.000 dolara.
Za one koji nisu upućeni, NBA klubovi smeju da potroše i više od tih 162.000.000 dolara, ali za svaki dolar više plaćaju porez ligi koja onda taj novac raspoređuje među klubovima koji nisu prešli tu liniju. Što više trošiš, tako ti je porez sve veći, a najbolji primer za objašnjavanje cele situacije su Golden Stejt Voriorsi koji su ove sezone platili čak 170.000.000 dolara poreza i tako doslovno sponzorisali konkurenciju. Nije da američkim bogatašima koji su vlasnici klubova predstavlja veliki problem da plate sve što žele, ali niko ne voli da takoreći besplatno daje novac svojim protivnicima.
Upravo je Golden Stejt krivac što će Denver da bude u problemima za slaganje ekipe u leto 2024. godine. Naime, Nagetsi će ovog leta lako da popune ostatak rostera s veteranima koji će da igraju za minimalac, a počeli su da vuku i poteze koji bi mogli da donesu pik prve runde na ovom draftu. To nisu imali još od 2020. kada su pik prve runde poslali u Oklahomu u trejdu u kojem su dobili Ar-Džej Hemptona. On već odavno nije u timu. Kako bilo, sa tim veteranima i eventualno jednim rukijem će lako da popune ekipu s ili bez Brusa Brauna.
No, od leta 2024. se menjaju NBA pravila i uvodi se novi pojam, takozvana „druga porezna crta“. Ona će biti za 17.500.000 dolara veća od granice za porez na luksuz, a svi klubovi koji je pređu će da imaju velike probleme za sastavljanje rostera. Osim činjenice da takvi klubovi neće moći da potpisuju bilo koga osim za minimalni ugovor, imaće restrikcije za menjanje pikova prve runde, a neće smeti da potpišu nijednog igrača kojeg drugi klubovi otpuste tokom sezone. Upravo je to stvar koju su koristili klubovi koji se bore za naslov svih ovih godina.
Postoje još neke zamke koje stupaju na snagu 2024., ukratko: malo koja ekipa će se odlučiti da prebaci tu drugu poreznu crtu, a posebno to neće hteti niko da radi u dve od četiri godine. Tada tek stupaju na snagu žestoke kazne, samo ćemo reći da bi u tom slučaju klubovi ispali na dno drafta, odnosno birali poslednji bez obzira na rezultat iz sezone.
To pravilo se uvelo ponajviše zbog Golden Stejta koji je iskoristio sve rupe u sadašnjim pravilima pa je ove godine na plate potrošio čak 192.386.134 dolara. Platili su Voriorsi i pomenuti iznos od 170.000.000 dolara, ali to njihovom vlasniku nije predstavljao problem. Kako sledeće godine suma koju Golden Stejt treba da izdvoji za plate skače na čak 201.004.577 dolara, NBA liga je odlučila da zaustavi takvo stvaranje ekipa i promeni pravila.
Ta nova pravila mogla bi da imaju veliki uticaj na Denver jer će i oni sami da se približe toj drugoj poreznoj crti u leto 2024. Ona bi te godine mogla da bude oko 185.000.000 dolara, a Nagetsi za tu sezonu već imaju dogovoreno da plate 160.431.790 dolara za samo devetoricu igrača. Tačno je da su među njima svi članovi sadašnje startne petorke, ali svaki NBA klub mora da ima 15 igrača, a to znači da će Denveru da ostane oko 25.000.000 dolara za šest ugovora. To znači da će moći da potpišu skoro pa isključivo minimalne ugovore s tek jednim malo skupljim iznosom. Pitanje je hoće li to da bude dovoljno za sastavljanje rotacije za lov na naslov.
Sve u svemu, Denver ima veliku mogućnost da napravi dinastiju, ali će njihova uprava morati da povlači oprezne poteze. Ne samo oni jer ovaj novi kolektivni ugovor menja smer u kojem će svi klubovi da idu sledećih godina, ali nama su trenutno samo važni Jokić i drugari.
Piše: Emir FULURIJA