Martovsko ludilo: A, jeste li vi odlučile na koji ćete fakultet? Ja ću na elektrotehniku!

(Od stručnog konsultanta Mozzart Sporta)

Jesu kultne rečenice iz filma “Mi nismo anđeli“, ali bi mogli da ih upotrebimo i kada pričamo o univerzitetskoj košarci u SAD. Mada retko sportisti u Americi završe baš na elektrotehnici, posebno ako pričamo o onima u prvoj diviziji. Češće su to slobodne umetnosti, psihologija, biznis. Nije retko i da se neki student sportista vremenom odluči za nešto niži sportski, a viši obrazovni nivo pa prvu diviziju zameni drugom, ali usput sebi obezbedi znatno vredniju diplomu. Primera radi, jedan naš momak je pre nekoliko godina imao čak priliku da sa svojim univerzitetom učestvuje i u velikoj martovskoj igranci, a odmah nakon toga izabrao da se preseli u drugu diviziju na prestižni aeronautički univerzitet koji bi u svakom drugom, nevezanom za sport, scenariju teško upisao i kada bi sam snosio troškove, a kamoli sa punom stipendijom.

E, baš su te stipendije nešto što polako gubi svoje pređašnje značenje. Inače je pitanje plaćanja koledž sportista i udela u ogromnom finansijskom kolaču NCAA uvek bilo u žiži, ali smo danas svedoci tektonskih promena na tom planu. Maksimalno uprošćeno, nekada je bilo najstrože zabranjeno da igrači pre ili za vreme studiranja ostvare bilo kakvu novčanu ili materijalnu korist, a danas je na snazi nešto što se zove NIL. To srednje slovo u skraćenici za imidž i poslednje za lik su potpuno promenili pejzaž koledž sporta.

Stari sistem je nekako uspevao da odoleva zubu vremena, jer je u Americi studiranje skupa ekskurzija čak i za dobrostojeće porodice. Koledž fond se planira od rođenja deteta, a ko nije te sreće onda dobija finansijske čestitke u koverti dugo nakon završetka istog. Akademske stipendije postoje, ali samo za one najbolje od najboljih što ostavlja veliki deo Amerike i ostatak sveta bez nade da mogu da dobace do iste. E, u taj međuprostor su se uguravali sportisti koji su zbog svojih neakademskih veština dobijali pune stipendije koje dostižu vrednost i do par stotina hiljada dolara. To je dugo bio jedini zvanični i priznati oblik kompenzacije. Po sistemu nama dobro poznatog APP-a iza kulisa su regrutne akcije često izgledale znatno drugačije, ali na one koji stradaju otpadne znatno veći broj onih koji se provuku i nikom ništa.

Falilo je nešto, falila je završnica, e sad je tu NIL pa kroz razne marketinške dogovore igrači mogu da zarade više nego da su u profesionalnom svetu. Novac koji je u opticaju ide do tih nivoa da igrači projektovani za manje NBA prilike pre biraju da iskoriste preostale moguće koledž godine nego da se otisnu na draft. O Evropi je iluzorno i da pričamo jer nedokazani brucoši dobijaju sredstva ekvivalentna iskusnim igračima uloge u Evroligi ili nosiocima u Evrokupu. Drugom prilikom ćemo konkretno o našim cenjenim igračkim prospektima koji su se upravo iz ovih razloga preselili preko bare, s tim što valja napomenuti da su uslovi i pravila za internacionalne studente po pitanju NIL-a još nedovoljno jasno definisana, pa se tu i dalje lovi u mutnom.

Za razliku od američkog fudbala, prva divizija košarkaške provenijencije nema nikakve dalje podele. Sve škole su jednake, a to što su neke jednakije ipak ne ostavlja bez šanse „male“ da rane tu i tamo nekog diva kad dođe mesec mart. U fudbalu je takav scenario nemoguć kako zbog „Boul poddivizije“ tako i zbog ekskluzivnog društva koledž plej-ofa koje ima samo četiri učesnika, a čak i sa planiram povećanjem, neće to biti ni blizu košarkaških 68.

KAKO SE DOĐE DO 68 TIMOVA?

Ovog puta u Arizoni (©AFP)

Tako što 32 konferencije daju svoje šampione i onda preostalih 36 timova bira „selektorska komisija Boškov, Ćurčić, Savićević“ po svim mogućim kriterijumima, a neretko i sa potpunim odsustvom istih. Ozbiljna je nauka rangirati nekih 320 timova koji preostanu kada otpadnu šampioni konferencija, posebno zbog toga što ne igraju direktno jedni protiv drugih, a ne pomaže ni promenljiv kvalitet timova unutar matičnih konferencija. Različite su snage rasporeda na početku sezone, broj velikih pobeda, loših poraza, udela domaćeg/gostujućeg terena, a ako se nekim slučajem dogodila i važna povreda, čak i to ulazi u godišnji CV. Svake godine se desi da jedna ili veći broj ekipa koje nisu bile planirane osvoje turnir konferencije i tako naprave dodatni problem komisiji.

Naravno, uzimaju se u obzir i napredne statističke metrike što stvara dodatnu zabunu i daje dodatnu municiju neizabranim školama da stvaraju narative zlonamerne nepravde. Kao i kod svakog biranja u svetu sporta, NCAA konstantno mora da se susreće sa komentarima navijača: zašto ovaj, kako ne onaj, šta vi gledate i slično. Ove sezone je nekoliko izbora napravilo posebnu kontroverzu, posebno Virdžinija koja se nije baš najsjajnije pokazala, dok su tradicionalno dobro reprezentovani timovi Big Ista na turniru prisutni samo kao triling. Dobrostojeći triling, ali bez Siton Hola, Sent Džonsa i Providensa koji su svi imali puno pravo da se zapitaju kako to da nisu birani. Big 12 konferencija je dala osam timova, ali je sudbinu pomenutih istočnih škola doživela Oklahoma, a verujemo da je svim fanovima Robija Avile žao što ga sa njegovom Indijanom Stejt (inače alma mater Lerija Birda) gledaju u manje prestižnom NIT-u.

Najveće konferencije pored pomenutih su ACC, Big Ten, PAC 12, SEC, AAC, A10 i ove sezone sjani „Mountain West“. To su konferencije odakle dolazi najveći broj timova u kontinuitetu svake godine i iz kojih dolaze šampioni. Trenutno se dosta univerziteta seli iz konferencije u konferenciju i to je u najvećoj meri diktirano američkim fudbalom jer kada se sportovi nađu za zajedničkom trpezom prvo jede američki fudbal, pa tek onda košarka. Zbog toga je i aktuelni šampion Konektikat ostao bez svoje Big Ist konferencije nekoliko sezona jer i dalje insistiraju na svom ne baš preterano uspešnom programu američkog fudbala, a novi Big Ist se tada izdvojio kao jedna od retkih moćnih konferencija bez najpopularnijeg sporta u Americi.

Na početku sezone timovi sami zakazaju protivnike i ti dogovori se uglavnom prave godinama unapred u skladu sa rivalitetima, eventualnim uticajem TV prava, sportskom i finansijkom profitabilnošću. Kasnije se igra ligaški unutar konferencija sa eliminacionim turnirom koji daje šampiona. Do skoro je „štreberska“ Ajvi liga bila jedina koja je na “Martovsko ludilo“ slala prvaka regularnog dela sezone, ali sada i oni igraju završni turnir.

Najlepša stvar je što apsolutno sve škole imaju teoretski šansu da se kvalifikuju, bilo preko konferencije, bilo preko poziva komisije i to je ono što Martu daje poseban košarkaški šmek. Tako nam se iz godine u godinu dešavaju „pepeljuge“, neizvesni mečevi čije završnice pamtimo, heroji koji pobede buduće NBA zvezde i nikada više se ne bave košarkom. To je savršeni miks elitnog košarkaškog talenta, čvrstih i jakih karaktera, potcenjenih fundamenata i ogromne navijačke baze. U SAD su ljudi najbliže našem doživljaju praćenja sporta kada navijaju za svoje univerzitete, retko kada profesionalne timove. To je za njih neraskidiva i posebno važna veza kroz čitav njihov život i kada se povežu alumni sa trenutnim korpusom aktivnih studenata dobije se jedna prava armija navijača koja bez ikakvog problema puni čitave stadione na finalnim turnirima.

Tradicija je poslednjih sezona da se F4 održava na ogromnim multifunkcionalnim stadionima umesto običnim, konvencionalnim halama pa je tako ove godine u fokusu stadion Arizona Kardinalsa. Hoće li na njemu zaigrati lokalna Arizona, ostaje nam da vidimo, a nisu bez šansi.

Tradicija, istorija, rivalstva i nezaboravni momenti na terenu praćeni Holivuda vrednim pričama unutar i oko ekipa su ono što „Ludilo“ čini jedinstvenim i neponovljivim doživljajem za svakog pravog košarkaškog fana. Tu su još uvek aktuelni treneri sa višegodišnjim stažom, specifičnim stilom, čvrstom ili labavom rukom, proizvođači određenog tipa igrača kakve volite da volite ili da mrzite. Svako ima pik baš na neki od plavokrvnih timova jer mu se tokom praćenja učinilo da imaju stalno pomoć sudija i uvek je neka tenzija, sportska nervoza praćenja ushićenjem kada se pobedi, teškim bolom kada se izgubi, ali uvek i svuda intenzitetom emocija koje zavrede mesto sećanja urezanih u jezgro, genetski kod sportom opsednutog čoveka.

Pošto su se prva četiri uvodna aperitivna meča završila, dobili smo polje sa 64 tima podeljenih u četiri regiona sa po 16 timova spremnih da se bore na F4. Komisija izabere regione, nosioce po regionima, ali i napravi rangiranje svih 68 timova kako bi opravdali dalju konstrukciju regiona. Nisu u skorije vreme tako promašili da ukupni prvi nosilac Konektikat ima najteži regionski žreb ili da tim poput Ajova Stejta koji je mnogima bio u top četiri bude rangiran kao najslabiji drugi nosilac, a ima i toga da univerziteti koji ne žele da igraju u nedelju dobiju teži mečap. Baš je za tu visokoškolsku ustanovu igrao legendarni Krešimir Ćosić, a kasnije i naš Vuk Ivanović.

ISTOK I TRI UČESNIKA PROŠLOGODIŠNJEG F4

Den Hurli kad ga pukne emocija (©AFP)

Prvi nosilac na istoku je logično Jukon i kao takav ide na debitanta na turniru Stetson „Šeširdžije“. Jukon je jedan od interesantnijih košarkaških univerziteta sa strašnom ženskom sekcijom predvođenom legendarnim Đinom Orijemom, dok je slavu muškog dela pronosio Džim Kalhun, pa nakon njega sadašnji trener Netsa Kevin Oli, da bismo došli do Dena Hurlija. Bivši trener Roud Ajlenda je preuzeo Haskije u ne baš sjajnom trenutku i izgradio tim koji igra najprecizniju, kretnjama najkompleksniju košarku u Americi. Ukoliko volite da gledate timove koji se mnogo kreću, gde je napad potpuno timski orijentisan sa minimalnim brojem driblinga, a maksimizacijom protoka, to je tim za vas. Iako su jedna od trofejnijih škola, Haskiji su zadržali mangupluk autsajdera, ekipe koja mora nešto da dokaže i tako je i danas. Klingan se najbolje kotira kao prospekt, ali njihova glavna zvezda je tim i koliko god to otrcano zvučalo, istinito je.

Kada krenemo da se spuštamo, naići ćemo na Ajovu Stejt, Ilinois, Oburn, San Dijego Stejt, BYU, Floridu Atlantic, Nortvestern, Dukejn, Drejk, UAB. Da li je dovoljno da vam kažem da su tri učesnika prošlogodišnjeg F4 smeštena u ovaj region? Pored Jukona, to su Florida Atlantik i San Dijego Stejt. Ajova Stejt je potpuno razmontirala u finalu Big 12 konferencije Hjuston koji je do tog trenutka bio tipovan za ukupnog prvog nosioca. Koliko god da je Jukon prvi favorit, region koji im je dodeljen testiraće onu staru floskulu o srcu šampiona do granica izdržljivosti.

ZAPAD I VEČITI STUDENT ARMANDO BEJKOT

Armando Bejkot (©AFP)

Javi se, Zapad! Severna Karolina, dom Majkla Džordana, kuća Dina Smita, doživotna ekipa Armanda Bejkota. Legenda kaže da se Bejkot upisao pre početka Bušove administracije, ali onog starijeg, i da mu je ostalo dva ispita. Ponovio je drugu godinu šest puta zbog toga što je čekao da profesor koji ga je obarao ode u penziju, sa profesorima je na psovku u pozdravu, sa osobljem pije kafu, a na kampusu zna svakog zaposlenog. Da se našalimo još malo, ako je Tom Brejdi do 45. godine igrao u NFL-u, a Bejkot planira da obori njegov rekord, ali samo ako mu NCAA produži pravo nastupa za 47. koledž sezonu. Nakon prve odlične pa prošle razočaravajuće sezone trenera Dejvisa, opet su Tar Hilsi u usponu i na tome mogu da zahvale najviše zadržanom jezgru. Pitanje je da li su bili za prvog nosioca, ali su zato dobili vrlo povoljan region. Koliko god mi voleli Mičigen Stejt i trenera Izoa, nismo baš sigurni da su zaradili poziv, a kamoli da ne igraju u prva dva dana „First 4“.

Kako bilo, najzanimljivija priča iz ovog regiona dolazi sa Long Bič Stejta gde je sam trener Den Monson priznao da živi trenutno epizodu Sajnfelda. Naime, dobio je otkaz pred početak konferencijskog turnira uz džentlmenski dogovor da privede sezonu kraju. Kako to sudba obično odredi, uspevaju da osvoje Big Vest mimo svih prognoza i evo ih na velikoj igranci. Nemaju neke velike šanse za plasman u drugu rundu, ali su tema. Arizona, za koju nastupa i naš Filip Borovićanin, je poslednjih sezona stekla epitet ekipe koja nekako uvek razočara kad je najbitnije pa ćemo videti da li će uspeti da promene narativ. Izuzetno su potentna ekipa, sjajno vođeni od strane Tomija Lojda. Alabama je uvek zabavna, a od timova iz donjeg doma Nju Meksiko je izuzetno opasan sa sve sinom Edija „Mikrotalasne“ Hausa. Bejlor je opasan, a Sent Meris je konačno pobedio Gonzagu u konferenciji. Dejton, Klemson, Misisipi Stejt i Nevada upotpunjuju sliku.

JUG: ZVUČNO I VIZUELNO – NAJMOĆNIJI REGION

Što južnije to tužnije kaže parola gore, ali ovde ne važi. Ako gledamo imena, tradiciju i uticaj na koledž košarku, zvučno i vizuelno najmoćniji region. Djuk i Kentaki su u istom regionu, ej! Dva plavokrvna programa, nadaleko omražena van svojih navijačkih baza, uvek na visini, uvek sa sjajnim igračima. Hjuston sa Kelvinom Sempsonom kao defanzivna sila koja melje svojim intenzitetom i tempom će još jednom biti na ispitu da li im za konačni uspeh treba više kvalitetnih napadača. Džamal Šed je strašan dvosmerni igrač i Kuguarsi su kompaktni, ali košarka je varljiva igra i improvizacija ume da napravi haos. Nosi li tu improvizaciju trener Vajldketsa Džon Kalipari sa kako sam kaže zonom koja je nemoguća za skautiranje, jer ni sami igrači Kentakija ne znaju šta da rade u okviru iste, ne znamo, ali vredi pogledati. Red Šepard i Rob Dilingem sa jedne, a ovamo Kajl Filipovski kod Džona Šajera sa sve povredom od tri sata. Igrala se komisija igara, pa su tako „slučajno“ smestili Nebrasku protiv Teksas AM-a tri dana nakon što je direktor Kornhaskersa krenuo put Teksasa. Nebraska Freda Hojberga je godinama u usponu i ovo može da bude trenutak potpunog preobražaja. Market je drugi nosilac, Viskonsin peti, a Florida sedmi. Kolorado ima vrlo dobru ekipu, kao i Teksas Tek, a iza svakog ćoška vreba Kevin Kits sa NC Stejtom, šokantnim osvajačem ACC konferencije. Sliku upotpunjuje i Džejms Medison, tim koji ima skor 31-3 u sezoni, a tek su dvanaesti nosioci.

SREDNJI ZAPAD, NE I DIVLJI

Nije divlji, nego Srednji zapad, nije Montana nego Grembling. Veliki uspeh Grembling Stejta je pobeda posle produžetaka nad Montanom Stejt i plasman u prvu rundu nakon što se škola prvi put u istoriji uopšte našla na ovom takmičenju. Za one koji nisu upoznati, njihov najpoznatiji i najreprezentativniji alumni je veliki Vilis Rid. Prvi nosilac je Perdju, prva stanica u karijeri legendarnog Džona Vudena, univerzitet koji se pretplatio na mesto visokog nosioca i kao po pravilu poraz od autsajdera. Zek Edej je jednoglasni „najbolji“ igrač koledž košarke i kao takav ume da izvede i po 45 bacanja po meču, ali će pravi test biti snalaženje u turnirskim vodama, a za to još nije našao prave mišiće. Kanzas je ostao bez najboljeg igrača zbog povrede što će umnogome da poremeti njihove ambicije, a Tenesi sa Daltonom Knehtom ima čemu da se nada. Gonzaga je posle dužeg vremena konačno rasterećena uloge favorita koja im nikada nije ni pripadala po karakteru, iako po košarkaškom kvalitetu jeste. Oni da su ti, ne bi se skrivali u slabijoj konferenciji godinama i tako podizali broj pobeda već bi se otisnuli na nemirno more bitaka sa ozbiljnim igračima i ne možemo da se otmemo utisku da je baš taj nedostatak jakih konferencijskih duela uvek kumovao nemogućnosti da se osvoji titula. Krejton je ekipa sa realnim šansama da se nađe na F4, a Južna Karolina, Teksas, Juta Stejt, Teksas Kristijan i Kolorado Stejt upotpunjuju sliku. Nikako ne treba zaboraviti ni Oregon, iznenađujućeg šampiona PAC 12-a.

A, ČEMU SVE OVO?

Još koji sat nam je svima preostao da popunimo kosture i izmerimo znanje i sreću sa celim svetom. Nama su najzanimljivije prve runde kada se skače sa utakmice na utakmicu u potrazi za iznenađenjima dok kasniji mečevi donose viši nivo kvaliteta. Nema etape koja sa sobom ne nosi specifičan začin za gledanje. Onda ide pitanje, pa dobro čemu sve ovo, zašto je taj sport i martovsko ludilo toliko bitno za te ipak akademske institucije? Osim onih starih izlizanih priča školskog duha, odgovor je prilično prost. Kao i u svakoj industriji (da, obrazovanje je isto industrija) konkurencija je mnogobrojna i imidž je često važan faktor u diferencijaciji mladih ljudi koji se odlučuju gde će provesti naredne četiri godine života (34 ako ste Armando Bejkot). Najveća sportska scena je najbolja moguća reklama i publicitet koji na taj način dobije škola odvoji je od drugih za to nešto malo. Kolorado je od dolaska Dijona Sendersa na mesto trenera američkog fudbala zabeležio rast od 20% prijava potencijalnih studenata, od čega čak 50% više AfroAmerikanaca i 26.5% više Latino studenata. Od 51.000 potencijalnih novih studenata, čak 35.000 nisu stanovnici Kolorada.

Imate li vi omiljenu univerzitetsku ekipu i zašto i ko osvaja ove sezone? Lično, da ne želim da baksuziram i da im nisu ostavili region smrti, rekao bih Jukon, ali na jednu utakmicu sve je moguće. Baš zato je Mart rezervisan za ludilo.

Piše: Miloš VUJAKOVIĆ, košarkaški trener i analitičar

NCAA – MARTOVSKO LUDILO

Četvrtak:

17.15: (2,15) Misisipi Stejt (14,5) Mičigen Stejt (1,80)

17.40: (1,20) Brigam (19,0) Dukejn (5,00)

18.30: (1,10) Krejton (23,0) Ejkron (7,50)

19.00: (1,85) Arizona (hendikep -20,5) Long Bič Stejt (1,85)

19.45: (1,85) Severna Karolina (hendikep -23,5) Vagner (1,85)

20.10: (1,15) Ilinois (20,0) Morhed Stejt (6,00)

21.00: (1,80) Južna Karolina (14,5) Oregon (2,15)

21.30: (2,15) Dejton (14,5) Nevada (1,80)

23.50: (1,70) Teksas Longhorns (14,5) Kolorado Stejt (2,30)

Petak:

00.10: (1,07) Kentaki (25,0) Ouklend (8,50)

00.25: (1,35) Gonzaga (16,0) Mekniz Stejt (3,50)

00.35: (1,02) Ajova Stejt (30,0) Južna Dakota Stejt (13,0)

02.20: (1,85) Tenesi (hendikep -21,5) Sent Piters (1,85)

02.40: (1,45) Teksas Tek (15,0) En Si Stejt (3,05)

02.55: (1,30) Kanzas (16,0) Semford (3,90)

03.05: (2,15) Vašington Stejt (14,5) Drejk (1,80)

*** Kvote su podložne promenama