A šta ako uspe?

Greg Popovič je laktom, neprimetno, potkačio Željka Obradovića. "Je l' vidiš sad o čemu ti pričam?"

Još kada je vršilac dužnosti premijera Zoran Živković osam meseci ranije najavio da će tim koji vrši dužnost Drim tima doći u Beograd na otvaranje Arene, navijači su se spremili da uživo vide neke od heroja dugih noći i preranih zora. I videli su ih, na parketu i po beogradskim restoranima, raspištoljene i nesvesne onoga što će im se tog leta dogoditi na Olimpijskim igrama u Atini. Takvi, raspištoljeni i opušteni, stajali su jedan do drugog i na prijemu kod jednog od političkih lidera. Svi osim jednog.

"Tim Dankan stajao je među svima njima kao izuzetak", ispričao mi je Obradović. "Bio je u odelu, vrlo uredan, u skladu sa prilikom. Shvatio sam da je taj osećaj za meru u svemu, u pravo 'ono nešto' o čemu mi je Greg pričao kada god bismo se dotakli Dankana. Kod njega nikada nije bilo samo do košarke".

Kod obojice, zapravo. Uostalom, kada je Popovič otišao da obiđe Dankana pre nego što ga je doveo da bude oslonac njegovog tima skoro dve decenije, nisu sedeli i pričali o košarci danima - išli su zajedno na plivanje, na pijacu u kupovinu i upoznavali se.

Tako je Greg Popovič od San Antonija, na primeru najboljeg igrača kog je taj tim imao, izgradio timsku kulturu. Jer je samo čvrsto ukorenjena kultura garancija kontinuiteta.

Baš onda kada je sve što je San Antonio predstavljao počelo da se kruni, čitavoj franšizi i Gregu Popoviču dogodio se Viktor Vembanjama.

Bio je taj neki tip Roland Bič, koji je obožavao matematičke modele. I tokom 2009. godine palo mu je na pamet da analizira 20 minulih NBA draftova i napravi određeni model kojim bi prikazao kakav je očekivan učinak svake od 60 pozicija na draftu. On je u obzir uzimao sve što su u karijeri uradili igrači draftovani između 1989. i 2008. i kreirao različite kvalifikacije na osnovu njihovog postignuća - "zvezda", "solidan igrač", "igrač uloge", "grejač klupe", "totalni neuspeh", "bez minuta u NBA". Detaljno je izračunao šta od spomenutog donosi koja pozicija na draftu, pa tako na primer treći pik ima 85 posto šanse da bude zvezda, 10 posto šanse da bude solidan NBA igrač i 5 posto šanse da bude igrač uloge. Sa druge strane, 48. pik ima 10 posto šanse da bude zvezda, 15 posto da bude igrač uloge, 10 posto šanse da greje klupu, 25 posto šanse da će mu karijera u NBA propasti i 40 posto šanse da mu karijera u NBA neće ni početi.

Uvek ima izuzetaka koji često samo potvrde pravilo, pa je Roland izvlačio prosek, a određeni izbori imali su nesrazmerne procente jer se u 20 analiziranih godina dešavalo da neki kasni izbori zablistaju.

Naročito ako ih draftuje San Antonio.

Njihova lista u analiziranim godinama kreće sa Šonom Eliotom, igračem sa Arizone kog su birali kao trećeg pika, a dve godine ranije dogodio im se Dejvid Robinson, kao priv pik. Deset godina nakon Robinsona, opet su imali mogućnost da biraju prvi i izabrali su Dankana. Sva trojica su postali šampioni pod Popovičevim vođstvom, a njihovi dresovi su dignuti pod krov hale.

Svi ostali izbori na draftu San Antonija, sve do drafta 2023. godine bili su dvocifreni (a često dvocifreni u drugoj rundi). Manu Đinobili? Pik 57. Toni Parker? Pik 28. Ili po Rolandovoj računci, prosečno šest odsto šanse da postanu zvezde i 41 odsto šanse da ne zakorače na NBA parket. Mali spojler: zakoračili su.

To je bio Popovičev način. U svlačionicu dovede lika od koga su očekivanja toliko mala da niko drugi ne bi obratio pažnju na njega. Ali Greg i njegov stručni štab posvete vreme i ulože ogromnu energiju da tog igrača uklope u sistem, da ga nauče kako funkcioniše timska kultura i kako igra na najvećoj sceni.

A onda je u ekipu koja je do tančina razradila taj know how, opet došao prvi pik.

(©AFP)

Viktor Vembanjama je procenjen kao košarkaško čudo još onda kada su se pojavili snimci kako kao tinejdžer igra bar-a-bar sa sunarodnicima koji već imaju značajno NBA iskustvo. Ali već godinama živimo u hiperinflaciji "košarkaških čuda". Jedina dva prava čuda za to vreme bili su Stef Kari i Nikola Jokić. Njih dvojica su, obojica na svoj način, promenili igru. Kari je kenselovao poludistancu kao Holivud Kevina Spejsija, a Jokić razbio svaku predrasudu o tome da postoje poslovi koje neka pozicija ne mora ili ne bi trebalo da radi. Sva druga "čuda", trajala su tri dana i bilo nam ih je dosta i previše.

Vembi se tako našao pred užasno teškim zadatkom - da u takvom kontekstu uđe u ligu u kojoj oba dokazana čuda ne samo da igraju nego su svaki na svoj način poslednjih godina pokazali da su i dalje trendseteri. Jednom se barut nije pokvasio, drugi ostavlja barutne tragove za kojim idu drugi visoki sledbenici.

Francusko prvenstvo bilo je pontonski most između trenutka kada smo čuli da postoji neki krakati, talentovani mladić koji ne želi da bude centar iako je viši od skoro svih centara u košarci, nego ni manje ni više nego - krilo, i trenutka kada se pred objektivima najvažnijih svetskih medija Viktor slikao sa Adamom Silverom.

I njegovi protivnici u tom prvenstvu izgledali su baš kao da se nalaze na pontonskom mostu. Od načina na koji ih je mladi Francuz napadao, vrtelo im se u glavi, a način na koji je igrao odbranu ubijao je svaku nadu da će uspeti da stignu do druge strane. Košarkaški analitičar Toni Lazarušić iščupao je podatak koji sam morao da proverim zbog razmera njegove neverovatnosti - Viktor Vembanjama je u poslednjoj sezoni u Francuskoj blokirao 10 odsto šuteva upućenih ka svom košu. Monstruozno. Usput je zatrpavao protivnike iz reketa, najmanje igrom leđima, mnogo češće prodorima, ispaljivao po pet trojki po utakmici i hvatao dvocifren broj skokova.

NBA liga je sve pažljivo pratila, organizovala prijateljske utakmice Vembijevih ekipa i univerzitetskih ekipa, njegovi minuti u klubu su postepeni podizani, ali džangrizavi kakvi jesmo i cinični kako nas društvene mreže teraju da budemo, besomučno smo ponavljali - samo neka on dođe u NBA.

I došao je.

Protiv Nikole Jokića, najboljeg košarkaša na planeti, Vembanjama je na četiri utakmice ubacio prosečno 24 poena, uhvatio skoro 12 skokova, podelio više od 4 asistencije i tresnuo prosečno 4,5 blokada po utakmici. Brutalno.

Sa druge strane, tata igre je u istim tim utakmicama prosečno zabeležio 33,5 poena, 10,3 skoka i 8 asistencija, ali je opšti utisak bio da je Vembanjama prvi igrač posle mnogo sezona koji je u stanju da zalepi Jokića nekoliko puta na meču i da odigra dovoljno kvalitetnu odbranu da mu poremeti ritam.

Imao je i tu ruki "privilegiju" da sa VIP mesta posmatra kako mu Džoel Embid zatrpava koš sa 70 poena, ali je i u toj utakmici bio jako dobar - ubacio je 33, udarao blokade, skakao, borio se, i napadao bez straha grdosiju od 215cm koja je bila u naletu.

Protiv Baksa sa Janisom na parketu je ubacio 27, Entoniju Dejvisu 24, 27 i 30, protiv Minesote koja igra daleko najbolju odbranu u ligi zabeležio je prosečan dabl-dabl, 20 poena i 10 skokova.

Ljubitelji "new man of the house" kategorije nauljili su dlanove, a redovni džangrizavci nastavili da postavljaju "šta ako" pitanja: šta ako bi u nekom drugom timu bilo drugačije, šta ako se povredi pošto je vrlo specifično građen, šta ako ga provale, šta ako ostane kao neotkriveni genije u seoskoj školi bez društva i podrške?

Odgovori su se sami napisali.

(©AFP)

Vembanjama je tako autoritativno pokazao da apsolutno pripada NBA ligi, da je jako malo timova koji ne bi kompletnu igru i timsku dinamiku bazirali oko njega. On je fokalna tačka svakog napada i svake odbrane, onakva kakve su fokalne tačke Jokić, Janis ili Embid, samo što u njegovoj pojavi i njegovoj igri postoje i stvari koje su još uvek enigma za sve defanzivne koordinatore u stručnim štabovima.

Njegovo telo jeste potencijalni problem - igrači takve konstrukcije neretko stradaju (pogledajte kako se u drugom delu karijere muči Viktorov idol Kevin Durent), a i mimo opasnosti od povreda postoje segmenti igre, poput pikenrola, u koje Vembi ulazi "sa hendikepom".

To, sa druge strane, ne znači da je Vembanjama krhki slabić, koji ne može da se prilagodi izazovu koji igra u kontaktu podrzaumeva. Naprotiv, pokazao je da mu je telo vrlo snažno, poentirajući često iz kontakta, a pikenrol je tokom čitave sezone vidljivo unapređivao. Za tu visinu i takvu snagu, pokazao je i vrhunsku motoriku i sposobnost da poput bekova uzbrava i usporava a da se ne sruši kao pred svojim čuvarom kako bi se od tolikog čoveka očekivalo.

Popovič sve to pažljivo dozira i tokom čitave ruki sezone menjao mu je uloge.

Prvih meseci je ispipavao šta može da dobije od mladog Francuza, zatim mu davao striktno centarske zadatke i crtao akcije u kojima bi svoje fizičke predispozicije trebalo da koristi i završava napade oko obruča. Šta je Vembanjama uradio? Prilagodio se. Unapredio leđnu tehniku, počeo da baca floutere i poluhoroge skoro sa trojke, a zatim kako mu je raslo samopouzdanje uzimao sve teže i teže šuteve, pod sve luđim i neočekivanijim uglovima.

Onda mu je Pop otključao i brojne "cut" akcije u kojima je Viktor pokazao dominantnost svog koraka, ali istovremeno i hitrinu i inteligenciju - u stanju je da pročita odbranu, prepozna trenutak i da se stušti ka košu tako da nakon tih sekvenci Reddit forumaši prizivaju Trampovu pobedu i ukidanje imigracije iz Meksika, ali i iz Francuske.

Kada se na sve to doda šut - a šutnuo je skoro 400 trojki u ruki sezoni i pogađao ih uz 32,5 odsto uspešnosti - od svih pitanja sumnjičavih NBA cinika, preživljava jedino pitanje: kako ga zaustaviti?

Gde god da dobije loptu, na kom god delu terena, ako ima dovoljno vremena da je digne na šut, ne postoji više od tri ili četiri igrača u ligi koji taj šut mogu da blokiraju, a pitanje je da li ih je i toliko. Ako se čuvar odluči da uđe u duel agresivno i napadne loptu, Vembanjama je u stanju da je bez po muke spusti u dribling i ode na ulaz, a ako ostvari pola metra prednosti tu već ne postoji ni jedan igrač koji to može da blokira na tabli. “Cutovi“ su mu teško zaustavljivi. U pikenrolu sve bolje oseća saigrače.

A što je na drugoj strani parketa najvažnije - igrači se već posle prve godine u ligi plaše da ga napadnu.

Viktor Vembanjama na konferenciji za novinare (©Reuters)

Pored svih ovih hvalospeva, činjenica je da mu je odnos sa medijima, način na koji se ponaša i na koju komunicira, možda i bolji od poteza na parketu. U pravom trenutku je prekinuo bilo kakve insinuacije medija da su ga saigrači zaledili i da ga neko namerno preskače. Vrlo smireno je objasnio tom prilikom da je pre dosta godina naučio da će saigračima biti teško da mu se prilagode iz očiglednih razloga i da je spreman da radi na tome sa ekipom.

I tu se priča vraća u Beograd 2004. godine i Gregov lakat u Obradovićeva rebra.

Viktor Vembanjama je tačno ono što je Popovič oduvek želeo. Brutalno talentovan i genetski predisponiran košarkaš, koji je pritom i miran i normalan tip, sa kojim može da se radi i koji se lako uklapa u timsku kulturu. A kad je neko dobar vojnik, šta komandant Greg onda radi? Najbolje stvari za njegov razvoj. Tako je, nije tajna, u San Antoniju završio Kris Pol, igrač koji je dugo gajio animozitet sa iskusnim trenerom, ali je odlučio da u smiraj karijere baš tu priveže svoju barku.

Kada je svojevremeno rađena anketa koji bi NBA igrač trebalo da bude predsednik Amerike Šejn Batije je pobedio velikom većinom. Da se ta anketa danas ponovi, to bi bio Kris Pol. Preiskusni plejmejker tokom karijere je dokazivao da je težak kao Trepča, ali je iz situacije u situaciju prilagao doktorski rad u tome kako da svoje visoke saigrače učini boljim. Ima liderske sposobnosti, iskustvo i plejmejkersku moć da bude mentor najvrelijem prospektu koji je liga imala u ovom veku.

Mnogo je pitanja "šta ako" pred Viktorom Vembanjamom, ali je na pravom mestu i okružen pravim ljudima, a druga sezona u NBA ligi mogla bi nametne jedno drugo "šta ako" pitanje.

A šta ako uspe?

NBA, predsezona

01.00: (1,45) Indijana (15,0) Šarlot (3,05)

01.30: (1,70) Dalas (14,5) Milvoki (2,30)

02.00: (1,45) Hjuston (15,0) San Antonio (3,05)

02.00: (1,35) Oklahoma (16,0) Atlanta (3,50)

02.00: (2,55) Minesota (14,5) Denver (1,60)

04.00: (1,55) Feniks (14,5) LA Lejkers (2,70)

04.30: (1,60) LA Klipers (14,5) Sakramento (2,55)