Tri muve jednim udarcem: Život često ne pruži drugu šansu, a fudbal je Srbiji pruža već posle 146 dana
Vreme čitanja: 4min | pon. 18.11.24. | 08:28
U manje od pola godine, Orlovi igraju drugo „finale“ sa Danskom (Leskovac, 20.45)
Samo bi se krajnje površni novinari u najavi večerašnje utakmice u Leskovcu vraćali na tu, 1992. godinu. Od svih na svetu, Danci su nam najmanje bili krivi za ono što nas je snašlo.
Uostalom, od igrača na koje trenutno računa Dragan Stojković, samo je Nemanja Gudelj bio rođen kada je kapetan Stevan Popov herojski vratio onaj avion iz Stokholma. A opet, čik stanite pred ogledalo, pogledajte sebe u oči i priznajte ako smete da baš nikada niste pomislili da su nam Danci tada oteli nešto što je upravo nama pripadalo...
Izabrane vesti
A dužni su nam, samo tako su nam dužni. Pa eto, čak i Piksiju, koji je bio u pomenutom avionu, mnogo više, recimo, za onaj 29. mart 2022. godine. Prijateljska utakmica? Istina, ali prva koja je ogolila mane koje će do izražaja doći krajem te godine u Kataru. Još smo bili u oblacima posle Lisabona, nespremni da onih 0:3 u Kopenhagenu shvatimo kao ozbiljno upozorenje.
Kada su nas, opet ti Danci, letos poslali kući sa Evropskog prvenstva iz Nemačke nakon 0:0 u odlučujućoj utakmici grupne faze takmičenja, pa se na Stojkovića obrušila i argumentovana kritika komentatora od integriteta i baljezganje raznoraznih mediokriteta, bila je utopija verovati da to neće biti kraj Piksijeve selektorske karijere. A još je manje onih koji su mogli i da zamisle da bi kalendarsku godinu u kojoj na kontinentalnom šampionatu, najblaže rečeno, nije ostvaren takmičarski cilj – mada i dalje ima dosta njih koji će taj rezultat nazivati debaklom – Orlovi mogli da završe kao veliki pobednici.
Ali, upravo je u tome jedna od najvećih čari sporta. Život ti neretko nikada ne pruži drugu šansu, a fudbal je, evo, našoj reprezentaciji, pruža već nakon nepunih pet meseci – tačno 146 dana kasnije Srbija igra još jedno "finale“ sa Dancima. A iz ove perspektive zaista je teško izmeriti koje će na kraju ispasti bitnije. Da smo pobedili tada, pa otišli u osminu finala, „mečki na rupu“, na megdan razigranoj Nemačkoj u Dortmundu. Ili da pobedimo večeras i ubijemo tri muve jednim udarcem.
Obezbedimo direktan opstanak u „A“ diviziji Lige nacija. Plasiramo se u četvrtfinale ovog takmičenja i zakažemo martovski dvomeč sa Portugalijom, Nemačkom ili Francuskom. I dobijemo možda i najvažniju utakmicu na putu ka Mundijalu 2026. godine, kako bismo se probili u prvi šešir na žrebu kvalifikacija i izbegli 11 najjačih rivala u grupi iz koje samo pobednik ide u Kanadu, Meksiko i Ameriku!
Priznajemo, dopalo nam se ono što smo juče čuli od Dragana Stojkovića. To „hoću Srbiju bez kočnica“, zaličilo nam je na ono legendarno „kakvo bre eventualno“ pred Lisabon, na ono „ko je taj Haland“ pred Oslo, na ono „mora da puca iz svih oružja“ pred okršaj sa Crnogorcima na Marakani pre 13 meseci... U Piksijevoj selektorskoj eri, Srbija je do sada dobila sve mečeve odluke u kvalifikacionim takmičenjima, uključujući i prethodno izdanje Lige nacija. I ne samo dobila, već su to možda i tri najupečatljivije partije Orlova u prethodne četiri godine.
Neće biti lako, potrošnja je pre neko veče u Cirihu bila ogromna, a Stojković nema gotovo nikakav manevarski prostor za rokade. Vratiće se Strahinja Pavlović, baš tamo gde je pre mesec dana protiv Švajcarske odigrao perfektnu utakmicu, možda i njegov imenjak Eraković, ali to bi trebalo da bude jedina promena u startoj postavi u odnosu na Švajcarce.
I tu bi odlučujuću ulogu trebalo da odigra publika. Na stadionu Dubočica, prema najavama, neće imati igla gde da padne i to bi morala da bude ta energetska injekcija koja će da prevagne. Biće nam potreban i neki heroj iz drugog plana, kao što su to u Cirihu bili Aleksa Terzić i Đorđe Petrović. Tipujemo na Lazara Samardžića. Vreme je, momče, da obuješ kopačke Dušana Tadića, neko mora da gurne tu loptu do Mitrovića i Vlahovića.
Nisu ti Danci baš toliki bauk. Od polufinala Evropskog prvenstva 2021. godine, nisu dobili niti jedan meč na naredna dva velika takmičenja, gubili su u prethodnim kvalifikacijama i od Kazahstana i od Severne Irske, mučili se sa San Marinom...
Punih pet sati fudbala nismo im dali gol – 440 minuta plus sudijske nadoknade otkako je Bambi Tošić u Humskoj matirao Kaspera Šmajhela pre ravno deceniju, pa Danska preokrenula na 3:1. Nakon toga 2:0, pa 3:0, pa 0:0, pa pre dva meseca 2:0.
Pa ima valjda nešto i u tom zakonu velikih brojeva.
SRBIJA – DANSKA
(RTS 1, TV Arena premium 1, 20.45)
Stadion: Dubočica, Leskovac.
Kapaciet: 8.136.
Sudija: Feliks Cvajer (Nemačka).
SRBIJA (3-4-1-2): Petrović – Veljković (Eraković), Milenković, Pavlović – Živković, N. Maksimović, Grujić, Terzić - Samardžić – Mitrović, Vlahović.
DANSKA (4-3-3): Šmajhel – Gai, Nelson, Vestergard, Kristijansen – Damsgard, Norgard, Hjulmand – Eriksen, Hojlund, Gronbek.
LIGA NACIJA
Divizija A, Grupa 4
20.45: (1,43) Španija (4,50) Švajcarska (7,50)
20.45: (2,65) Srbija (3,20) Danska (2,95)