Tu je Cirih, tu je Dika 34 godine kasnije, ali nema – stadiona (FOTO)

„Kroz prozor provirih, kad ono – Cirih, vidi, bre, Švajcarce, liče mi na starce...“

Tako je Bora Čorba počeo pesmu 1991. godine pred polazak sa Crvenom zvezdom put Barija na finale Kupa šampiona. Jer, upravo iz Ciriha je i krenuo taj fantastični uspon do fudbalskog Olimpa na „Sveti Nikola“ stadionu.

Istorija kaže: posle neizvesnih 1:1 na „Marakani“ u prvom kolu Kupa šampiona, Zvezda je sa zebnjom otišla na revanš Grashopersu. Stadion „Hardturm“, 3. oktobar 1990. godine. Na kraju 4:1. Pobeda koja je dala krila jugoslovenskom prvaku da krene u napad na tron.

Skoro pa tačno 34 godine kasnije: evo nas, evo Dike Stojanovića, tadašnjeg kapitena Crvene zvezde, evo i Ciriha, ali nema – stadiona! Kao u onoj Balaševićevoj pesmi o Panonskom mornaru: „Poneki mornar možda ostane bez lađe, ali bez mora, to je izuzetan peh“.

Stadion „Hardturm“ više ne postoji. Svečano je zatvoren 1. septembra 2007. godine, a dve godine kasnije je potpuno srušen, obrisan sa lica zemlje. Na mestu gde je nekad bio dom „skakavaca“ iz Ciriha, danas je – parking. U stvari, više dom nekih ljudi koji u prikolicama tu životare. Ledina. Ništa više. Samo ostaci tribina zarasli u korov, poneka kapija vani svedoče da su tu nekad igrao vrhunski fudbal. Sretosmo i neke mlađe putnike namernike, koji verovali ili ne, nemaju pojma da je tu bio stadion.

Sve to dovoljno za ideju da pođemo u šetnju sa Stevanom Stojanovićem do tog mesta za koje ga vežu prelepe uspomene. Direktor reprezentacije kada je čuo o čemu se radi, uz asistenciju portparola FSS-a Milana Vukovića, odmah je pristao. Kada smo došli do „Hardturma“, odnosno onog što je ostalo od njega, nekadašnjem kapitenu Zvezde ozarilo se lice.

„Ja sam ovde odbranio penal. Pa mi je taj igrač, ne mogu da se setim kako se zvaše, iz odbitka dao gol“, prisećao se Stojanović.

A, gde je tačno bio taj gol? Morali smo da potegnemo fotografiju stadiona dok je još bio „živ“. Sve je drugačije u okolini, samo braon zgrada na uglu je i dalje tu, kao savršeni orijentir.

„Aha, znači, ovde je bio gol, tu sam odbranio penal. Neverovatno, gledaj ti ovo... Nikada posle utakmice nisam bio ovde, prošle su 34 godine. Da, tamo je bio parking, pravo s njega se ulazilo na stadion, toga se sećam“.

Stari Hradturm (fcz.ch)

Dobro pamti Dika neke scene bivši golman Zvezde i posle tri i kusur decenije.

„Sećam se da je baš preko ove tribine ovde, iza mog gola, došao Piksi na trening sa Vojom Kisom. On je bio na pregledu ovde u Cirihu, valjda zbog kolena, došao je iz Marselja. I onda svratio da nas podrži. Kad me pozvao, dok sam bio na golu, osvrnuo sam se i iznenadio se kad sam ga video. Posle je otišao tamo, na drugu tribinu gde su bili Džaja, Cvele i ostali“.

Što se tiče utakmice i pored 1:1 u Beogradu, niko u Zvezdinom taboru nije strepeo pred revanš, tvrdi Dika.

„Posle 1:1 na Marakani, publika razočarana, ja ulazim u svlačionicu i sećam se, to sam prvi put video, svi redom: Robi, Dejo, Bina govore: „Šta ima veze, idemo tamo, dobićemo ih“. Uvek je kod nas bilo da se dobije prva kod kuće, a onda redovno u gostima „bup“. Ne uradimo ništa. Tada sam prvi put video takav mentalitet naših igrača i bio sam siguran da ćemo da prođemo u Cirihu“.

Još smo malo u mislima na starom, sada već nepostojećem stadionu Grashopersa.

„Sećam se da smo bili izolovani u nekom hotelu van grada. A, stadion je bio pun, odlična atmosfera. Zato mi sad ovo što vidim izgleda potpuno nestvarno. Ali, činjenica je, odavde je krenuo naš uzlet do Barija“, smeje se Dika Stojanović.

Kažu, plan je bio da kada se sruši stari „Hardturm“, da se na istom mestu sagradi novi, lepši, moderniji. Ali, došlo je do nekog spora sa stanarima iz zgrade u blizini, vremešnom gospodom, koja je imala neka prava da stopira izgradnju. Kažu, novi, veći stadion će im zakloniti pogled, sunce, baciće im prozore u senku. I sve je propalo. Od stadiona Grashopersa ostali su samo tragovi kao neke antičke građevine. I lepa sećanja navijača Crvene zvezde. I njenog nekadašnjeg kapitena Dike Stojanovića...