Terzić za Mozzart Sport o povratku u Srbiju: Kada slušam himne drugih zemalja, ne osećam ništa
Vreme čitanja: 7min | pon. 18.11.24. | 08:43
"Dolazim u Beograd 25. novembra, malo ćemo da sednemo i razgovaramo", ističe trofejni odbojkaški stručnjak
Poraz? Reč na koju je Zoran Terzić gotovo i zaboravio. Poslednji je zabeležio početkom septembra u preliminarnoj fazi Kupa legendi. U nacionalnom šampionatu Rusije sa odbojkašicama Dinama iz Kazanja pamti isključivo trijumfe. Srpski stručnjak uknjižio je čak deset u isto toliko odigranih utakmica. Kada se fenomenalnom nizu dodaju i trofeji u Superkupu, kao i takmičenju u kojem je pretrpeo jedini beznačajan neuspeh, utisak je da dosadašnji klupski izazovi na klupi čuvenog giganta protiču kao u bajci.
Moglo bi i da se diskutuje da li je legendarni trener očekivao da zaseni konkurenciju. Tokom bogate karijere navikao je sportsku javnost na različita dostignuća. Neizbrisiv trag ostavio je u ženskoj reprezentaciji Srbije. Koliko mu se zasluga pripisuje na lansiranje nacionalnog tima u neslućene svetske visine, verovatno je poistovećivanje sa tvorcem magičnog mintoneta Vilijama Morgana, samo u našoj zemlji, potpuno opravdano.
Izabrane vesti
Uporedno sa osvajanjem 20 medalja različitog sjaja na funkciji selektora, istakao se, izuzimajući aktuelni angažman, radom u Crvenoj zvezdi, Galaciju, Peruđi, Dinamu (Bukurešt i Moskva), Omički, Targovištu, Voleru i Fenerbahčeu. Kako je do sada više puta u odori državnog tima pokorio Stari kontinent i zagospodario planetom, možda je uobičajena pojava da je trenutno superioran u elitnom rangu najmnogoljudnije administrativne jedinice koja se nalazi na potezu od istočne Evrope do severne Azije.
"Krenuli smo dosta dobro. Pored učinka od deset pobeda, izgubili smo samo set od tada poslednjeplasiranog Minska. Veće iznenađenje predstavlja da smo u ostalim utakmicama slavili s rezultatom 3:0. Nismo očekivali, mislili smo da će početak biti daleko teži. Verovatno su i igračice znale šta stručni štab zahteva od njih u odnosu na proteklu sezonu", istakao je Terzić u razgovoru za Mozzart Sport.
Recept koji se prepisuje iz meča u meč, potencijalno izaziva zabrinutost.
"Kod trenera je uvek prisutna doza straha. Polazeći od razmišljanja šta će da se dogodi u trenutku određenog pada. Neminovno je da bi trebalo da usledi u nekom momentu, ne može ni stalno da se pobeđuje".
Jedna od dilema je i kako će Terzićeve izabranice da reaguju kada dođe vreme za prekid impozantne serije rezultata.
"Pričali smo više puta sa igračicama da je sasvim normalno da izgubimo. Ne bi bilo strašno i da se nešto slično ranije dogodilo. Ono što je važno je da i tada budemo zadovoljni pristupom, igrom i motivacijom. Neuspeh je sastavni deo sporta. Kada i dođe poraz, sigurno je da mora da ostavi nekog traga. Na stručnom štabu je da u tom slučaju psihološki pripremi odbojkašice da se vrate u stari ritam".
Zanimljivo da je kormilar branioca krune nebrojeno puta naglasio da nije oduševljen pojedinim detaljima u prikazanim partijama. Poslednja kritika upućena je posle radosti nad Protonom. Upravo je tim potezom apostrofirao da je perfekcionista, kao i da plasman na tabeli nije jedino merilo zadovoljstva.
"Vidljivo je u prethodnih nekoliko utakmica protiv uslovno rečeno slabijih protivnika, koji se obično nalaze od petog do osmog mesta, da dolazi do opuštanja. Obično steknemo visoku prednost u setovima (prim. aut. 2:0), pa nastaje problem u završnom. Stvara se situacija u kojoj rival osvoji i do 23 poena. Primetno je da se tada ne igra puno snagom. Sastanak je već održan posle duela. Probali smo da objasnimo kako bi trebalo da izgledamo na terenu. Nadamo se da u nastavku prvenstva neće da dolazi do ponovnog opuštanja".
Svestan je da je razlika u kvalitetu povremeno i previše očigledna. Zato je često i drugačiji odnos snaga nego u proteklom izdanju Superlige. Pokušao je glavni kreator prošlosezonske titule da ujedno objasni zašto Dinamo deluje nedodirljivo.
"Sastav je sazreo za godinu dana. Sada svaka igračica tačno zna u svakoj situaciji kako treba da postupi, kao i kada bi trebalo da preuzme odgovornost. Napravljen je sistem u kojem su podeljene uloge. S druge strane, moskovski Dinamo je drastično promenio roster. Neophodno je vreme da se vrati na prepoznatljiv nivo. Opet, Lokomotiva je neplanirano ostala bez povređene Ksenije Parubec. Desilo se da je pokidala prednje ukrštene ligamente. Na kraju se i ispostavilo da smo zbog datih okolnosti u prednosti. Treba se samo zadržati na istom nivou".
Napravio je i svojevrsno poređenje nadmetanja u kojem je apsolutni lider.
"Šampionat je drugačiji nego prethodnih godina ili decenija. Promenio se sistem igre. Ranije je bilo uobičajeno da se klubovi baziraju na napad, ne i na odbranu. Sada je primetno da se igra moderna i evropska odbojka. Tehničari su daleko bolji u odnosu na prošlost. Možda nije dosegnut nivo Serije A ili Sultanlar lige, ali se očigledno vidi napredak".
Mišljenja je da pretežan broj učesnika poseduje respektabilne rostere. Na taj način je fokusirao kolika je baza odbojkašica, pogotovu onih rođenih u Rusiji.
"Radi se o visokom nivou, ukoliko se analizira na osnovu domaćih igračica. Verovatno je takmičenje i jedno od najjačih na svetu. Kada bi se u prvenstvima Turske ili Italije izuzeli stranci, možemo samo da pretpostavimo koliko bi kvalitet opao. Zamislite da klub poput Fenerbahčea ne može da se osloni na Arinu Fedorovcevu, Kubanku Melisu Vargas, Brazilku Anu Kristinu, Srpkinju Bojanu Drču... U Rusiji nema previše inostranih pojačanja, zanemarljiv je broj u poređenju sa domaćim".
Osim pobranih lovorika, usredsređen je Beograđanin i da se raduje peharu u Kupu. Dogurao je do polufinala, a prvi meč protiv starog i ljutog rivala zakazan je za subotu, 23. novembra.
"Imamo za protivnika Lokomotivu. Očekivano je da bude umnogome drugačiji okršaj nego u prvenstvu. Znamo sa kakvim kvalitetom raspolaže klub iz Kalinjingrada, pogotovu što najpre igramo na gostujućem terenu. Suvišno je napominjati ili trošiti reči o Turkinji Ebrar Karakurt ili Ruskinji Irini Voronkovoj. Do sada nisu igrale i previše dobro, iako samo Dinamo nisu pobedili. Evidentno je da su u međuvremenu podigle formu. Upravo će se u polufinalu videti kakva je svaka od ekipa, kao i koliko su sposobne da ostvare planirane rezultate".
Prisutna je i zebnja zbog napornog ritma. Podsećanja radi, iza Dinama je već 20 zvaničnih utakmica....
"Nekoliko meseci igramo u optimalnoj formi, a poznato je da igračice ne mogu dugo da održe visok nivo. Takmičenja u Rusiji u oktobru, novembru i decembru podrazumevaju baš pakleni raspored".
Dodatno pribojavanje izaziva i najveća mana u okviru Superlige - putovanja.
"Mečevi se od oktobra do decembra igraju na svaka tri do četiri dana. Nema prostora ni za održavanje treninga, a istovremeno problem mogu da stvore i odlasci na utakmice. Naporna putovanja su sastavni deo takmičenja. Ruske odbojkašice su uglavnom navikle, malobrojni stranci i ne. Među njima sam i ja. Može da padne teško, često i da bude neugodno".
Na kraju i suspenzija iz evropskih takmičenja, deluje kao olakšavajuća okolnost.
"Pretpostavka je da bi bilo značajno teže nego što je trenutno. Pre svega, zbog putovanja i dodatnog broja utakmica. Možda je prisutna jedino žal da proverimo gde se nalazimo u poređenju sa vrhunskim italijanskim i turskim klubovima kao najboljima na svetu".
Poznato je i da se vodeći ljudi klubova ne obaziru previše na rezultate van otadžbine.
"Najsmešnije ili najintersantnije u čitavoj priči oko učestovanja u takmičenju poput Lige šampiona je da čelnici obično više vrednuju uspehe u Rusiji. Dakle, važnije je da budeš prvak države nego Evrope. Kada se vode takvim rezonom, valjda i nisu tužni zbog propuštene šanse".
A na pomen rodne grude, nametnula se tema oko povratka u reprezentaciju Srbije. Dugo su mediji u proteklom periodu spekulisali o realizaciji transfera. Pojedini, poput italijanskih, "otkrili" su i klauzule ugovora. Prokomenarisao je Terzić iskreno, bez ikakvog izbegavanja odgovora, do kada bi trebalo da se iskristališu detalji.
"Trenutno je sve na čekanju... Dolazim u Beograd 25. novembra, na veliku proslavu povodom 100 godina odbojke u Srbiji. Malo ćemo tom prilikom da sednemo i razgovaramo šta i kako. Do tada bi trebalo da obavim razgovor i sa ljudima iz Odbojkaške federacije Rusije. Možda ću do kraja meseca imati i daleko jasniju situaciju".
Ostao predvodnik Zbornaje komande ili započeo novi mandat u domovini, stimulansa mu neće manjkati da se i dalje dokazuje.
"Kada ne budem osećao motivaciju, sigurno se više neću baviti trenutnim poslom. Kada ste trener, to znači da imate želju za novim pobedama i napredovanjima. Ponavljao sam više puta da reprezentacija nije klub. Ne radi se o novcu ili bogatom ugovoru, već je emocija u prvom planu. Kada slušam himne ostalih zemalja, ne osećam ništa. Što se kaže, jednu zemlju imam... Srbija i zauzima posebno mesto. Rusiju ne osećam u potpunosti kao otadžbinu, ali je delimično identičan poriv".
Našalio se da uskoro može da ostane uskraćen za veliku privilegiju. Specifična situacija uzrokovana sukobom Rusije i Ukrajine, stvorila je rupu u obično prenatrpanom kalendaru.
"Mogućnost da odmaram i viđam se sa ljudima sa kojima dugo nisam bio u prilici da se sastanem, stvarno je bila šokantna. Mogao sam da se vladam onako kako hoću, a ne da mi nešto drugo određuje raspored. Očekivao sam da će da bude teško i dosadno. Svakako je bilo lepo u proteklom periodu. Ako se završi sve onako kako bi trebalo, verovatno se od sledeće sezone vraćam na staro", kao da je Terzić u završnim rečima napravio i najavu željenih novosti.