Opklada sa Hesusom Hilom i transfer u Inter koji je Vatikan nazvao prestupom protiv siromaštva

Kad spomenete Seriju A, svi će reći “to je najjača liga u istoriji fudbala”. Ne možemo da se ne složimo sa time. Ko je u to doba igrao na Čizmi mogao je da vidi šta znači krem svetskog fudbala. Svi znate priču o sedam sestara italijanskog fudbala, namazanim gazdama klubova koji su nemilice trošili sopstveni novac kako bi ostvarili samo jedan cilj – osvojiti "skudeto". Mnogima se i danas zaledi krv u žilama kad se sete kakvi su napadači u tom periodu pohodili travnate površine u Seriji A. Gabrijel Batistuta, Zuba Ronaldo, Ernan Krespo, Marko van Basten, Đuzepe Sinjori, nikako ne treba zaboraviti kraljeve provincija – Igora Protija i Darija Hubnera. Još manje ne treba zaboraviti ni čoveka koji je najbolji strelac Azura na Svetskim prvenstvima – Kristijana Vijerija.

Frapantno zvuči podatak da čovek koji je bio noćna mora štopera širom Evrope i sveta samo jednom bio najbolji strelac Serije A, međutim, i to vam govori šta je nekada bio Kalčo. Čuveni Bobo je sve to uspeo da napravi sa počecima u petoligašu Pratu za koji je igrao kad je imao 18 godina.

“Moj deda je bio jedini koji je verovao u mene. Na prvoj utakmici koju sam igrao, postigao sam četiri gola. Rekao je tetki da ću postati jedan od najboljih napadača na svetu. Ponudio mi je nagradu od 5.000 lira za svaki postignuti gol. Posle tri utakmice mi je smanjio na 1.000, zato što sam u prve dve postigao sedam golova. 'Ne mogu ja ovo da pratim', bio je iskren prema meni.“, podestio se Vijeri početaka u razgovoru za britanski Gardijan.

Posle kaljenja u Seriji B postao je deo prvo Atalante, a onda i Juventusa, gde je imao turbulentan odnos sa Marčelom Lipijem.

“Bio sam na klupi tokom utakice i desilo se da se Alen Bokšić povredio. Lipi je hteo da uđem, ali sam mu onda dobacio: 'Igrao sam samo pet minuta, šta goćeš od mene!?' Bio sam nervozan zbog male minutaže, odgvorio mi je i onda smo ušli u ozbiljnu raspravu, zamalo se nismo potukli, razdvojio nas je neko od saigrača. Posle sam morao da odem u svlačionicu. Takve stvari se dešavaju. To znači da vam je stalo”.

Posebno dobar odnos tokom boravka u Torinu Vijeri je izgradio sa Zinedinom Zidanom.

“Toliko smo bili različiti. Zidan je tip koji ne priča mnogo, nekad je i previše ćutljiv. Kad je bila zima, često sam ga dovodio kod mene kući na ručak. Ja sam tip koji voli da se zaj***va sa svima, on i ne baš. Moja majka je sa njim svaki put razgovarala na francuskom i on bi uživao u tome”.

Jedna od zanimljvijih priča iz Bobove karijere vezana je za Atletiko Madrid gde je igrao jednu sezonu, ali i to je bilo dovoljno da postane najbolji strelac španske lige.

“U Atletiku su svi bili opušteni. Kad napunoiš glavu stresom, sve je to sr**e. Tokom priprema sam trčao kao lud, dok su svi ostali trčkarali, stalno su mi govorili da se opustim. Kladio sam se sa predsednikom Hesusom Hilom u 'ferari 550 maranelo' da ću postići tri gola na utakmici protiv PAOK-a. Sve se desilo nakon mog odlaska u Lacio. Posle dva meseca, ljudi iz Atletika su me zvali da me jave kako je 'ferari' stigao”.

Pored toga što je sa Nebeskoplavima osvojio Kup pobednika kupova u sezoni 1998/99, a u prvenstvu je Milan uzeo "skudeto" sa bodom više u sećanju mu je ostala i pomalo bizarna situacija sa Marselom Salasom.

“Ponekad sam voleo da se na motociklu vozim ulicama Rima, pa je Marselo uradio isto. Kupio je 'harli dejvidson', ali se sa njim zabio u stub sa lampom. Imao je sedam šavova u potkolenici. Srećom, Sven Goran Erikson, a i niko iz kluba, to nije saznao”.

Vijerijev prelazak iz Lacija u Inter leta 1999. izazvao je potres u svetskom fudbalu. Transfer je iznosio 49.000.000 evra, što je u tom trenutku bio svetski rekord. Stvar je otišla toliko daleko da je crkva u Vatikanu osudila ovaj transfer nazvavši ga “prestupom protiv siromašnih”. Inter je u tom momentu imao tandem u napadu koji doslovce uteruje strah u kosti – Bobo Vijeri i Ronaldo. Masimo Morati je trošio novac, a Nerazuri su za šest Vijerijevih godina uzeli samo jedan Kup Italije. Premalo.

“Neverovatan tim smo imali. Kad sam došao, video sam Ronalda i rekao mu 'Došao sam da igram sa tobom'. Samo je počeo da se smeje. Imali smo fenomenalne igrače, mislim da smo mogli da dobijemo sve i budemo dominantni gde god da igramo. Ronaldo, Adrijano, Krespo, Rekoba, Bađo. Bilo je j****o sjajno”, završio je priču Vijeri.

A nama ostaje samo da se pitamo na šta bi Inter ličio da su Vijeri i Ronaldo imali prilike da duže budu na terenu. Zajedno su odigrali samo 667 minuta. U tom periodu su na 11 mečeva zbirno postigli 18 golova.